Belgija od ponedeljka počinje isporuke F-16 Kijevu — šta to menja na nebu i u ratu iz senke?

Belgija će u ponedeljak zvanično započeti isporuku borbenih aviona F-16 Ukrajini, čime se pridružuje zemljama koje su odlučile da konkretnije pomognu Kijevu u obnovi vazduhoplovnih kapaciteta. Prvi lovci bi trebalo da poletе prema Ukrajini nakon 13. oktobra, istog dana kada Belgija dobija sopstveni kontingent američkih F-35A, što označava smenu generacija u belgijskom ratnom vazduhoplovstvu.

Kako je saopšteno, reč je o modernizovanoj varijanti F-16AM/BM Block 20 MLU, sposobnoj da koristi rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM i protivradarske AGM-88 HARM. Belgijsko vazduhoplovstvo raspolaže flotom od oko četrdeset aviona ovog tipa, a deo njih je već korišćen za obuku ukrajinskih pilota u okviru međunarodne koalicije. Transfer ovih letelica predstavlja dugoočekivani potez kojim Belgija ne samo da jača poziciju Kijeva, već i otvara prostor za modernizaciju sopstvene flote prelaskom na F-35.

Ministar odbrane Teo Franken izjavio je da će Belgija 13. oktobra dobiti prva četiri F-35A iz SAD, a ceremoniji u bazi Florennes prisustvovaće i kralj Filip. Nakon toga, Birsеl planira fazni prenos F-16 Ukrajini — proces koji bi mogao trajati godinama. Belgija je prvobitno naručila 34 F-35A, a kasnije odlučila da kupi dodatnih 11, čime se potvrđuje njena dugoročna posvećenost NATO standardima i interoperabilnosti.

Iako se u Kijevu i na zapadu ovaj potez dočekuje kao „istorijska prekretnica“, realnost ostaje složena. Ukrajina trenutno raspolaže ograničenim brojem obučenih pilota i logističkog osoblja sposobnog da održava zapadne avione. Tranzicija sa sovjetskih platformi, poput MiG-29 i Su-27, na kompleksne NATO sisteme zahteva godine obuke, infrastrukturu i stabilno snabdevanje rezervnim delovima i oružjem. Ukrajinska strana priznaje da je to proces koji se meri u decenijama, ne mesecima.

Slično je i sa ekonomskom dimenzijom — Belgija je najavila ulaganja od čak 34 milijarde evra u odbranu do 2030. godine, što pokazuje da EU sve ozbiljnije računa na mogućnost dugotrajnog sukoba i potrebe za modernim, održivim sistemima. Pored toga, isporuka F-16 Ukrajini povezana je i sa internim tempom belgijske modernizacije — Brisel će predavati avione tek u meri u kojoj mu stignu novi F-35A, kako bi se izbegao privremeni pad borbene gotovosti.

Kontekst ove odluke može se pratiti i kroz ranije obećanja. Još u maju 2024. godine, belgijska vlada najavila je slanje 30 svojih F-16 u narednim godinama, dok je u avgustu 2025. potvrdila da će prve isporuke početi „već u septembru“. To obećanje se sada, konačno, konkretizuje, iako i dalje postoje nepoznanice o tačnom broju aviona koji će stići u Ukrajinu i o tempu njihovog operativnog uvođenja.

Ukrajina je do sada primila oko dvadeset F-16 od evropskih saveznika, među kojima su Holandija, Danska i Norveška, ali su najmanje četiri već izgubljena u borbenim dejstvima. Stručnjaci naglašavaju da F-16, iako sposoban i tehnološki pouzdan avion, nije magično rešenje — naročito u uslovima u kojima Rusija svakodnevno koristi složene protivvazdušne sisteme i elektronsko ratovanje. Za održavanje borbene efikasnosti potrebna je konstantna podrška Zapada, kako u ljudstvu, tako i u tehnologiji.

Iako američki magazin Air and Space Forces Magazine „hvali svog konja“ i opisuje ukrajinske F-16 kao „živu laboratoriju modernog vazdušnog ratovanja“, gde piloti navodno izvode oko 80% borbenih letova, čak i u samoj Ukrajini takve procene izazivaju dozu skepticizma. Dok ukrajinski piloti potvrđuju da su F-16 izuzetno prilagodljivi i efikasni protiv dronova i krstarećih projektila, činjenica je da njihova brojnost i tehnička podrška još uvek nisu dovoljne da bilo kako promene balans snaga na frontu.

Belgijska isporuka stoga ima više simboličnu nego taktičku težinu — to je politički signal da Evropa ne odustaje od podrške Ukrajini, ali i realan test sposobnosti NATO-saveznika da održivo upravljaju dugotrajnim ratom.