Bivši potpukovnik američke vojske David Franklin Slater (64) osuđen je na 70 meseci zatvora i novčanu kaznu od 25.000 dolara, nakon što je priznao krivicu za otkrivanje poverljivih informacija preko sajta za upoznavanje. Presuda je izrečena na saveznom sudu u Nebraski, a slučaj je izazvao veliku pažnju u vojno-bezbednosnim krugovima zbog neobičnog načina komunikacije i rizika kompromitovanja tajnih podataka.
Slejter je radio kao civilni službenik u vazduhoplovnoj bazi Offutt u Nebraski, koja služi kao sedište Strateške nuklearne komande (STRATCOM). Uhapšen je 2024. godine i optužen da je između februara i aprila 2022. preko aplikacije za razmenu poruka na sajtu za upoznavanje slao poverljive informacije svom navodnom sagovorniku – osobi koju je predstavio kao „ženu iz Ukrajine“. U tim porukama iznosio je detalje o ruskim vojnim ciljevima i kapacitetima.
U optužnici se navodi da je Slater iznosio osjetljive podatke iz službenih dokumenata i baza, uključujući razmeštaj ruskih jedinica, njihov status i operativne planove. Prema sudskim dokumentima, žena sa kojom je komunicirao nazvala ga je u porukama „tajnim ljubavnim doušnikom“. Slater se krivim izjasnio prošlog jula i time izbegao suđenje.
Presuda od 70 meseci zatvora (oko 5 godina i 10 meseci) i kazna od 25.000 dolara odražava ozbiljnost kršenja državne bezbednosti. Sud je u obrazloženju naveo da je Slater prekršio zakone o špijunaži i neovlašćenom otkrivanju poverljivih informacija, čime je ugrozio nacionalnu bezbednost i poverenje koje je imao kao službenik u objektu od strateškog značaja.
Ovaj slučaj otvara mnoga pitanja: kako je Slater uspeo da koristi aplikaciju za upoznavanje za razmenu poverljivih sadržaja, koliko je dugo trajala ta komunikacija, i da li je imao pomoć u organizovanju prenosa informacija. Pouzdani izvori navode da je istraga proučavala server-logove, metapodatke poruka i tragove upliva u mreže koje povezuju domene aplikacije za upoznavanje i državne mreže.
Takođe, slučaj pokazuje da pretnja curenja informacija često dolazi iznutra — od ljudi sa pristupom i dužnim poverenjem. Čak i kada zvuči neobično — komunikacija preko „ljubavnih“ kanala — metoda može biti sofisticirana maskarada. Slejterov pad služi kao upozorenje: čak i skriven između romantičnih poruka, nacionalna bezbednost mora ostati prioritet.
Iako se slučaj Dejvida Slejtera u američkim medijima predstavlja kao izolovana greška pojedinca, on zapravo otkriva dublju istinu o svetu u kojem živimo. Mnogi veruju da je „Zapad“ garant slobode i privatnosti, dok „Istočni blok“ simbolizuje nadzor i kontrolu. Međutim, realnost je surovo jednostavna: u digitalnom dobu privatnost je iluzija.
Kada se dotakneš nezgodnih tema poput državnih tajni, vojnih operacija ili interesa velikih sila, granica između Istoka i Zapada potpuno nestaje. I u Vašingtonu i u Moskvi, i u Pekingu i u Briselu, nadzor i posledice koje slede su iste – nema, niti treba imati tolerancije za curenje poverljivih podataka. Razlikuju se samo pravne procedure i način na koji se javnosti plasira priča, ali suština ostaje ista: država uvek ima pravo poslednje reči nad onim što se prenosi mrežama i serverima.
Ovaj slučaj zato ne govori samo o jednom naivnom službeniku koji je izgubio slobodu zbog brljotina na sajtu za upoznavanje. On je i podsetnik svima nama da na kraju tunela ne postoje dva različita sveta – istočni i zapadni. Postoji samo jedno pravilo: moć se uvek štiti, a privatnost u bilo kakvoj elektronskoj komunikaciji ne postoji.
