U konstelaciji međunarodnih pritisaka, dolazimo do paradoksa koji izaziva začuđenje: Sjedinjene Američke Države nedavno su odlučile da stave Naftnu industriju Srbije (NIS) pod sankcije zbog njenog ruskog vlasništva i povezanosti sa ruskim energetskim sektorom, dok istovremeno nastavljaju da uvoze obogaćeni uranijum iz Rusije — gorivo koje pokreće nuklearne reaktore u SAD. Ova kontradiktornost bolje nego bilo šta oslikava kompleksnost globalnih odnosa, interesi i „dvostruke standarde“ u svetlu rata u Ukrajini i energetske zavisnosti.
Šta se dešava sa Srbijom i NIS-om?
Američke sankcije prema Srbiji odnose se na kompaniju NIS, državnu naftnu kompaniju Srbije u kojoj ima značajnih ruskih udela kroz Gazprom Neft. NIS jedini ima rafineriju u Srbiji, u Pančevu, i komanduje sa distribucijom goriva u zemlji.
Tokom 2025. godine, SAD su najavile da će sankcije NIS-u stupiti na snagu, ukidajući posebne dozvole i licence koje su Srbiji omogućavale normalno funkcionisanje u energetskom sektoru.
Iako je u nekoliko navrata došlo do odlaganja i izuzeća — dozvole su produžavane, a isporuke nafte preko hrvatskog JANAF-a su bile omogućene još neko vreme — rok za produžetak dozvole istekao je 9. oktobra 2025. godine, i sankcije su konačno stupile na snagu.
Za Srbiju to znači ozbiljan udarac: moguće nestašice goriva, problemi sa bankovnim transakcijama (jer strane kreditne kartice mogu biti blokirane), i otežan rad rafinerije. NIS je saopštio da ima dovoljno zaliha sirove nafte za rad, ali rizik od prekida snabdevanja i poskupljenja goriva svakako postoji.
Srbija, koja je do sada odbijala da uvede sankcije Rusiji zbog svoje energetske zavisnosti, sada se nalazi u poziciji da mora da balansira između geopolitičkih pritisaka i stvarne zavisnosti od ruskih energenata.
A šta je sa uranijumom u SAD?
Dok SAD sankcionišu Srbiju zbog ruskih energetski ugovora, to ne znači da su potpuno prekinuli energetsku saradnju sa Rusijom. Poseban primer je uvoz obogaćenog uranijuma koji se koristi kao gorivo u nuklearnim reaktorima.
Prema podacima organizacije Bellona, SAD su 2023. godine postavile rekord u uvozu obogaćenog uranijuma iz Rusije: više od 701 tona, u vrednosti od oko 1,2 milijarde dolara.
Zakon iz 2024. godine, nazvan Prohibiting Russian Uranium Imports Act, stupio je na snagu 11. avgusta 2024, i zabranjuje uvoz prirodnog i niskorangiranog obogaćenog uranijuma iz Rusije – osim u posebnim slučajevima gde Ministarstvo energetike (DOE) da izuzetke (waivere) ako je to neophodno za rad nuklearnih reaktora ili nacionalne interese.
Ipak, čak i sa tom zabranom, izuzeci su prečesto odobravani, pa SAD i dalje uvoze određeni količine ruskog obogaćenog uranijuma – dok domaća proizvodnja urana i obogaćivanja u SAD nije dovoljno razvijena da zadovolji celokupne potrebe.
Bloomberg izveštava da je Rusija i dalje jedan od vodećih dobavljača obogaćenog uranijuma za američke komercijalne reaktore — u 2023. godini činila je do 27 % ukupne količine.
Dakle, iako postoje zakonske mere da se smanji zavisnost od ruskog uranijuma, same sankcije još uvek dozvoljavaju ili ne onemogućavaju potpuno prekidanje tog energetskog toka — naročito dok SAD ne razviju održive alternative.
Rusija je drugi najveći dobavljač uranijuma SAD i očekuje prodaju od oko 1,2 milijarde dolara u 2025. godini.
Uber paradoks
Paradoks u celoj priči je neizbežan: SAD pozivaju Srbiju na obračun sa ruskom energijom, s jedne strane, dok sama Amerika i dalje zavisi od ruskog nuklearnog goriva.
To stvara apsurd:
- Moralni pritisak i sankcije prema državama koje posluju sa Rusijom, čak i kada te države nemaju alternativu.
- Energentska realnost koja prisiljava SAD da prihvataju izuzetke i privremene mere kako ne bi ugrozile sopstvenu energetsku stabilnost, naročito sektore kao što je nuklearna energija.
- Geopolitička fleksibilnost: Rusiju ne pogađa zabrana uvoza uranijuma koliko to šteti ekonomijama država zavisnih od nafte i gasa iz Rusije (poput Srbije).
Ovakva dinamika otkriva zapadne dvostruke standarde koje gledamo već decenijama: sankcionišite one koji su slabiji, ali pazite da ne „izbijete sebi ključeve iz brave“.
NIS cudo nije propao ranije jedan od u bordu direktora do pre 3 ,Danica Draskovic sa platu oko 770000 rsd,tako preko 15godina navodno predstavlja Srpsku stranu,iako ona i njen muz poznati Rusofobi,i vode prozapadnu politiku,kazu Kosovo nez.drzava.Rusi ih tolerisali ko ,,experte,, da bi iznosili veci profit iz zemlje ,bez kontrole sa Srpske strane.NIS nije trebalo da se proda Rusima,ili je trebalo kasnije osnovati novu naftnu kompaniju ,manju efikasniju od NIS,sa pravim expertima ,ne tipa Danica Draskovic.Amerikanci nemaju nista protiv Srbije ,problem sto Rusi nece da prodaju svoj deo.NIS imao profit 2022 god.oko1milijarde evra.Vecina izneta iz zemlje.Kupovina Rafala sitnica prema malverzacijama u NISu,iznosenju zlata,Bakra,retkiih minerala,ogromnog profita od strane Kineza.
“Amerikanci nemaju nista protiv Srbije ,problem sto Rusi nece da prodaju svoj deo.”
Ma vazi, Rusi i za to (opet) krivi?
A sta cemo sa americkim carinskim dadzbinama Srbiji od 35%?
…
ajde da se desi neko cudo da Rusi slucajno polude da prodaju NIS bilo kome, a sta cemo sa ruskom bagatelnom cenom za njihov gas i tu bi trebali Rusi biti ludi pa da nam ga i dalje prodaju sa ogromnim diskontom?
Inace, Amerikanci nisu uveli Madjarima nikakve sankcije iliti carine na kupovinu ruskih energenata.
Očajnik sa očajničkim potezima. Dok on kupuje od Rusiju, brani ostalima. Sva sreća pa vas niko ne šljivi više.
Nis ima i dobre ,,strucnjake,, u upravnom odboru,koji predstavljaju Srbiju ,jedan od clana Danica Draskovic tzv.
kvaziexpert sa platu preko 700000 din.od 2009 god sa prekide tu,ne zna se dal jos tu.Kakvi ,,strucnjaci,, nije cudo kako NIS prolazi,sve lopuze.
SAD uopšte ne zanimaju nikakvi principi, poštenje ni pravda, oni imaju samo svoj interes i računicu, i ko se u njih ne uklapa oni ih maltretiraju. Pa maltretiraju 450 mil.stanovnika EU preko bande političara koje su oni korumpirali i koji sprovode politiku SAD-a a ne interese stanovnika EU. Prema tome ne treba trošiti vreme na pitanja i čuđenje “a zašto oni nama brane a oni rade isto ???”. Mi treba da se suprotstavimo tim kaubojskim desperadosima i poništimo SSP.
Koju drzavnu kompaniju? To je ruska kompanija sa vlasnickim udelom R.Srbije. Ta banda nije htela ni da imenuje zamenika predsednika kompanije iz Srbije. Samo vi dajte bezin i naftu iz komsiluka po toj ceni i idemo dalje.
Nista se vi ne sikiriki.
Ako cemo realno,
nije sve tako jednostavno kako ti to shvatas, naime ta banda (iliti Gasprom Rusija) vise preferiraju da imaju u rukovodstvu NIS-a sopstvene lopove pre nego nase, jer njihove jos nekako i mogu kontrolisati, ali kako nase drzati pod uzdom da ne kradu?
Prethodni direktor NIS-a Rus Kiril Kravcenko je otvorio paralelno firmu u Srbiji pod laznim rukovodstvom Ukrajinca Sergeja Doskaca (sad je u Vimeksim-u) iz NS kojim su ispod stola davali osnovne radove i nekako su im usli u trag, a nasim bi usli?
… to je bila firma kojoj su namestali sve krupne poslove po tri puta vecoj ceni.
Zato su otpustili Tadićevu lopinu Danicu Drašković…
Onaj vaš demokratski Vuk bem li ga šta je sa Tadićem napravio firmu koja u tački kupuje naftu i gas po jednoj ceni a onda prodaje NIS po svojoj ceni.
Šta se bre ti praviš naivan. Misliš da nema nas Srba koji pamtimo te zločine…