CH-3D: nova kineska bespilotna letelica obećava da će odvesti turski Bayraktar TB2 u bankrot!

Kina je ušla u otvorenu trku za prevlast na globalnom tržištu bespilotnih letelica, odlučna da izazove turski Bayraktar TB2 – dron koji je u protekloj deceniji postao simbol jeftinog, efikasnog i masovno izvozivog oružja. Bayraktar je svoje ime stekao kroz sukobe u Siriji, Libiji i na Kavkazu, ali kasnije udara u ruski PVO zid u Ukrajini, gde je samo u prvim mesecima rata privlačio pažnju da bi potom potpuno isčezao.

Međutim, kineski državni gigant AVIC sada nudi opasno dobru alternativu – CH-3D (Caihong-3D), novu generaciju MALE dronova (dugotrajni let na srednjoj visini) koji bi, barem na papiru, trebalo da u svakom pogledu nadmaše TB2 i postanu „izvozni hit“ Pekinga.

CH-3D je predstavljen kao letelica koja kombinuje najbolje od dve tehnologije: izdržljivost i jednostavnost Turskog TB2, ali i napredne sisteme kontrole i komunikacije koje kineska industrija neverovatno brzo razvija poslednjih godina. Njegova najveća prednost je ugradnja SATCOM sistema, satelitske veze koja mu omogućava rad na ogromnim udaljenostima, bez oslanjanja na klasične radio linkove.

Time se postiže operativna fleksibilnost – dron može da deluje i u oblastima gde su standardne komunikacije blokirane ili ometane. Upravo to je kritična tačka gde TB2 pokazuje slabost, jer zavisi od radio veze i zemaljskih stanica, pa je za samo nekoliko meseci u Ukrajini postao veoma laka meta za rusko elektronsko ratovanje.

Kineski proizvođač naglašava i unapređenu aerodinamiku, jači sistem sletanja i duže trajanje misije. CH-3D je u stanju da ostane u vazduhu do 20 sati, na visinama do 7.200 metara, uz prosečnu brzinu od 280 km/h. Maksimalna poletna masa iznosi 700 kg, što mu daje mogućnost da ponese širok spektar naoružanja – od precizno vođenih bombi do protivoklopnih raketa.

Ako se uporedi sa Bayraktarom TB2, koji ima operativni plafon od oko 6.000 metara, brzinu od 130 km/h i nosivost od svega 150 kg, jasno je da Kina cilja da predstavi daleko ozbiljniju platformu, namenjenu ne samo izviđanju već i udarnim misijama visokog intenziteta.

Tržišna dimenzija priče je jednako važna. Bayraktar TB2 se prodavao po ceni od 5–10 miliona dolara po sistemu, što je bilo primamljivo mnogim zemljama koje nisu mogle da priušte američke MQ-9 Reaper dronove, vredne od 30 do čak miliona dolara po jedinici.

Ako Kina uspe da ponudi CH-3D u cenovnom rasponu bližem turskom modelu, uz značajno bolje performanse, TB2 bi mogao da izgubi status koji još uvek uživa. Najavljeno je da AVIC planira agresivan izvoz prvenstveno prema zemljama Afrike, Bliskog istoka i jugoistočne Azije, gde Turska trenutno inkasira lepe sume.

Kineska industrija dronova već je ostvarila značajan uspeh serijama CH-4 i Wing Loong, koje se koriste u Saudijskoj Arabiji, UAE i Iraku. CH-3D bi mogao da bude logični nastavak te politike – tehnološki napredniji, ali i dalje konkurentan u ceni. Dodatna prednost Pekinga je sposobnost da ponudi šire pakete saradnje, uključujući transfer tehnologije i zajedničku proizvodnju, što mnoge zemlje privlači više nego kupovina „ključ u ruke“.

Dok Ankara verovatno neće mirno gledati kako joj rival preotima tržište, činjenica je da Bayraktar TB2, iako proslavljen, već sada deluje opasno zastarelo u odnosu na kineskog konkurenta. Ako se tvrdnje AVIC-a pokažu preciznim u realnim borbenim uslovima, Bayraktar bi mogao da izgubi primat još brže nego što ga je stekao.

Podsetimo, iako su ih čak i Huti obarali na desetine, američki MQ-9 Reaper je još uvek „zlatni standard“ kada je reč o borbenim dronovima. Njegova nosivost iznosi čak 1.700 kilograma, vreme leta prelazi 30 sati, a brzina mu je oko 400 km/h. Opremljen je savremenim senzorima, satelitskim komunikacijama i mogućnošću izvođenja misija globalnog dometa. Međutim, njegova cena – od 30 do 40 miliona dolara po letelici – čini ga praktično nedostupnim za većinu država. Reaper koriste samo podobne, bogate zemlje i NATO saveznici koji zavise od američke vojne infrastrukture.

Tabela poređenja: Bayraktar TB2 – CH-3D – MQ-9 Reaper