U noći između 4. i 5. oktobra, Ukrajina je doživela jednu od najintenzivnijih vazdušnih kampanja od početka rata. Ruske snage lansirale su kombinovane talase dronova i raketa, uključujući hipersonične projektile „Kinžal“, krstareće rakete Kalibar i H-101, kao i desetine bespilotnih letelica tipa Geran-2.
Glavna meta bili su zapadni regioni zemlje – Lavov, Odesa i Ivanofrankovsk – oblasti koje do sada nisu bile tako često na udaru, ali koje poslednjih meseci postaju ključna meta zbog svoje logističke uloge u prijemu i transportu zapadne vojne pomoći.
U Lavovu su stanovnici čitavu noć proveli u skloništima dok su eksplozije i sirene parale grad. Prema rečima očevica, grad je izgledao kao u plamenu, a industrijske zone su prekrivali gusti stubovi crnog dima. Gradonačelnik Andrij Sadovij potvrdio je da su pogođene elektrane i vojni objekti, dok je deo grada ostao bez struje i javni prevoz obustavljen.
Hipersonične rakete „Kindžal“ i novi talas eskalacije
Poseban šok izazvala je potvrda da je tokom operacije upotrebljeno nekoliko hipersoničnih raketa „Kindžal“ (H-47M2). Ove rakete lansirane sa aviona MiG-31K spadaju među najteže na svetu za presretanje jer se kreću brzinama većim od 10 maha i menjaju putanju u letu, čineći ih neuhvatljivim za gotovo sve sistema PVO.
Ukrajinski izvori ponovo tvrde da su neke od njih presretnute, ali materijalne posledice jasno ukazuju da je projektil pogodio ciljeve. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci eksplozija u Lavovu i Ivanofrankovsku.
Kombinacija talasa napada – prvo dronovi, zatim krstareće rakete, pa hipersonične Kinžal – pokazuje novu rusku taktiku iscrpljivanja ukrajinske PVO. Dok dronovi masovno troše rakete zemlja-vazduh i stvaraju konfuziju, teže rakete pronalaze put do ciljeva.
Udari na Odesu i Ivanofrankovsk
Odesa, ključni grad na Crnom moru i važna luka za snabdevanje, takođe je bila meta. Ruski dronovi Geran-2 (kopija iranskog Šahida-136) pogodili su energetsku i transportnu infrastrukturu u gradu i selu Usatove. Ukrajinska PVO oborila je deo dronova, ali su neki probili odbranu i izazvali velike požare. Video snimci sa lica mesta prikazuju buktinje koje su osvetljavale čitave gradske blokove.
U Ivanofrankovsku, još jednom strateški važnom centru na zapadu Ukrajine, u ranim jutarnjim satima čula se serija snažnih detonacija. Prema lokalnim medijima, pogođeni su infrastrukturni objekti, a stanovnici su ostali bez struje. Sirene i eksplozije izazvale su paniku, dok su vatrogasne jedinice pokušavale da lokalizuju požare.
Čerkasi – ostaci dronova ostavili grad u mraku
Ni centralni delovi zemlje nisu bili pošteđeni. U oblasti Čerkasi, ostaci oborenog drona pali su na dalekovode, prouzrokujući delimični nestanak struje. Guverner Igor Taburec potvrdio je da su službe hitno reagovale i počele da popravljaju mrežu.
Ovo nije prvi slučaj – u prethodnim mesecima više puta se dešavalo da oboreni dronovi oštete civilnu infrastrukturu i tako indirektno izazovu prekide snabdevanja.
Poljska digla lovce – NATO u pripravnosti
Masovni ruski udari nisu ostali bez reakcije u susednim zemljama. Poljska, zabrinuta zbog blizine napada i rizika od zalutalih projektila, aktivirala je sve procedure odbrane vazdušnog prostora.
Poljska vojska je saopštila da su njihovi i saveznički avioni NATO-a podignuti u vazduh, dok su sistemi PVO i radarske jedinice stavljeni u stanje maksimalne pripravnosti. Zvaničnici u Varšavi naglasili su da je reč o preventivnim merama, ali i da se situacija pažljivo prati u realnom vremenu.
Ovaj potez jasno pokazuje da svaki novi talas ruskih udara nosi rizik prelaska granica Ukrajine i širenja sukoba na zemlje članice NATO-a.
Posledice i poruke
Stručnjaci ocenjuju da napad 5. oktobra predstavlja pokušaj Moskve da istovremeno oslabi ukrajinsku energetsku mrežu i pošalje poruku Zapadu. Gađanje Lavova, grada koji je ključna tačka za ulazak zapadne vojne pomoći u Ukrajinu, jasno ukazuje na cilj – otežati logistiku i oslabiti otpor na frontu.
Istovremeno, masovna upotreba dronova i raketa pokazuje da Rusija ima više nego dovoljno kapaciteta da vodi iscrpljujući rat iz vazduha. Ukrajina, s druge strane, sve teže održava PVO sisteme na zadovoljavajućem nivou posebno jer troškovi presretanja višestruko premašuju cenu napadačkih dronova.
Reakcija Poljske i NATO-a podseća koliko je situacija u regionu nestabilna i koliko je tanka linija između rata u Ukrajini i njegovog prelaska u širi evropski sukob.
Ne objavljujte Ukrainske tvrdnje i neistine. Nikada ali nikada Ukrainska PVO sa Patriotima nije oborila ni raketu H-22 a o Iskanderu ili tek Kinžalu ne sad nego za 10 godina ne mogu ni da sanjaju
Mogu Poljaci i NATO samo da gledaju. Niko nacistima na vlasti Ukrajine ne može da pomogne.