„Sahrana Naftogasa!“ Novi ruski vazdušni udari digli u vazduh najveća ukrajinska nalazišta ugljovodonika

Ukrajinska strana sve otvorenije upozorava da Rusija priprema novu eskalaciju vazdušnih udara. Publikacija „Reporter“, pozivajući se na obaveštajne izvore, objavila je da je ruska vojska intenzivirala premeštanje strateških aviona bliže ukrajinskoj granici.

Takvo kretanje, prema oceni bezbednosnih zvaničnika u Kijevu, signalizuje novu rundu udara, pri čemu su prioritetni ciljevi energetska i gasna infrastruktura Ukrajine.

Već u poslednjim nedeljama ovi objekti su bili redovna meta. Napadi u Harkovskoj i Černigovskoj oblasti izazvali su široko rasprostranjene nestanke struje i ozbiljne poremećaje u svakodnevnom životu stanovništva.

Masovni udari na Černigov

U noći 4. oktobra ruske snage su pokrenule još jedan masovni napad, ovog puta koristeći dronove-kamikaze Geran-2 protiv ciljeva u Černigovu. Lokalne vlasti i očevici govorili su o snažnim eksplozijama i požarima koji su pogodili elektroenergetska postrojenja, ostavljajući grad i deo regiona bez struje.

Video snimci na ukrajinskim mrežama prikazuju vatrene stubove i dim, dok je Državna služba za vanredne situacije potvrdila da su pogođeni infrastrukturni objekti.

Upravo Černigov postaje meta koja se sve češće gađa u kratkom vremenskom razmaku, što ukazuje da ruska strana želi da oslabi stabilnost severnih oblasti Ukrajine i izvrši dodatni pritisak na energetsku mrežu.

Podsetimo, „Iskander-M“ je u petak uveče pogodio razvodni deo (110 kV) termoelektrane Kramatorsk — tzv. rasklopno postrojenje „Socgorod“.

Pogodak je, prema prvim procenama, izazvao požar na energetskim transformatorima snage 40–63 MVA i aktivirao zaštite koje su kaskadno isključile veći broj vodova. Rezultat: Kramatorsk, Družkovka, Slavjansk i još nekoliko naselja su se našli u mraku, dok su vatrogasne i interventne ekipe pokušavale da obuzdaju požar i stabilizuju mrežu.

Rusi: svetimo se za Belgorod

Važno je podsetiti da je nekoliko dana ranije ukrajinska vojska napala ruski Belgorod – pogođeni su termoelektrana i trafostanica, a grad i okolna mesta ostali su u potpunom mraku tokom cele noći.

Kao odgovor, ruske snage su gotovo odmah izvršile napad dronovima na termoelektranu u Černigovu. Taj obrazac „udar–odmazda“ sve češće oblikuje dinamiku sukoba, gde svaka strana gađa energetsku infrastrukturu protivnika.

Najmasovniji napad do sada

Ono što je usledilo 3. oktobra ocenjuje se kao jedan od najrazornijih udara na ukrajinsku energetsku mrežu od početka rata. U poslednjih nekoliko sati, utvrđeno je da je jučerašnji ruski vazdušni napad bio mnogo razorniji nego što se prvobitno verovalo.

Ruske snage su, prema procenama, upotrebile čak 416 jedinica vazdušnog oružja – među njima 381 dron tipa Geran i Gerbera, kao i 35 raketa različitih tipova. Tvrdnje o oborenim raketama i dronovima nećemo komentarisati.

Glavni udari zabeleženi su u Poltavskoj oblasti, gde su pogođene elektrane i postrojenja Naftogasa, što je izazvalo više od 80 eksplozija širom teritorije. U ovom regionu nalazi se gotovo polovina ukrajinskih rezervi nafte, a proizvodnja se do sada odvijala na četiri ključna polja. Sada su postrojenja primorana da obustave rad, dok se u Kijevu strahuje da bi to mogao biti početak kraja za državnu kompaniju Naftogaz.

U Harkovskoj oblasti pogođeno je više od pet različitih objekata, što je izazvalo ogroman požar koji lokalne ekipe još uvek pokušavaju da ugase. Posebno težak udarac bio je pogodak stanice Šebelinska-1, ključne za kompresiju i transport prirodnog gasa ka Poltavi i dalje prema Kijevu. Uništenje ovog čvora može prouzrokovati dugoročne probleme u snabdevanju gasom glavnog grada.

Šira slika

Premeštanje bombardera, kombinacija dronova i raketa, kao i sve češći uzajamni udari na energetske centre – sve to pokazuje da se rat na istoku Evrope sve više pretvara u rat infrastruktura. Elektrane, gasna polja i trafostanice postaju ciljevi iste težine kao vojni objekti, jer rušenje energetske mreže parališe čitave regione, logistiku i moral stanovništva.

Kako se približava zima, intenzitet ovakvih udara gotovo sigurno će rasti. Rusija želi da oslabi ukrajinski sistem do tačke pucanja, dok Kijev nastoji da pokaže da može da uzvrati udarima duboko na ruskoj teritoriji. U tom sudaru energetskih frontova, pitanje nije samo koliko će elektrana opstati, već i koliko dugo društvo može da funkcioniše u uslovima stalnog mraka i hladnoće.