Rat dronovima je započet još pre tri decenije – u Bosni i na Kosovu

Ne samo mediji nego i kompletna stručna javnost prihvatila je činjenicu da je primena bezposadnih sistema (vazdušni, kopneni, podvodni i nadvodni) u rusko-ukrajinskom sukobu potpuno promenila koncepciju ratovanja. Pri tome, očito se zaboravlja da su tzv. UAV letelice u borbenim dejstvima prvi put masovno upotrebljene tokom tragičnih devedesetih godina dvadesetog veka na prostorima bivše Jugoslavije.

Dronovi, doduše samo u izviđačko-obaveštajne svrhe, prvo su masovno korišćeni na prostorima Bosne i Hercegovine, a 1999. godine tokom agresije na Jugoslaviju i tokom borbi na Kosovu i Metohiji.

NATO snage su tada prvi put u realnim ratnim uslovima primenili leteiice kao što su Phoenix, Hunter, Predator i CL-289. No, srpske oružane snage su tada po prvi put pokazale da se, iako bez ikakvog iskustva, uspešno mogu suprotstaviti novoj tehnologiji i obarati dronove.

Besposadna letelica RQ-5 Hunter

Dron IAI RQ-5 Hunter je prvobitno bio planiran kao sistem bespilotnih letelica kratkog dometa za komandante divizija i korpusa američke armije. Poletala je i sletala (koristeći opremu za zaustavljanje) na piste.

Koristila je kardansko postavljeni EO/IR senzor za prenos video zapisa u realnom vremenu putem drugog Hantera u vazduhu preko C-opsega veze za prenos podataka. Američki RQ-5 je u suštini bio baziran na UAV Hunter izraelske Aerospace Industries.

Nabavka i obuka na sistemu započeti su 1994, ali je proizvodnja otkazana već 1996. godine zbog lošeg upravljanja programom. Nabavljeno je sedam sistema (LRIP) od po osam letelica, od kojih su četiri ostala u upotrebi: jedan za obuku i tri za razvoj doktrine, vežbe i podršku u nepredviđenim situacijama. 

Četa A 15. bataljona vojne obaveštajne službe (A Company, 15th Military Intelligence Battalion, Aerial Exploitation) iz Fort Huda, Teksas, 1995 godine je bila prva terenska jedinica američke vojske opremljena sistemom Hanter. Jedinica je u martu 1999. godine raspoređena u Makedoniji kao podrška NATO operacijama na Kosovu. 

Tokom operacije, jedan RQ-5 Hunter oboren je vatrom iz mitraljeza 7,62×54 mmR jugoslovenskog helikoptera Mil Mi-8. Tokom 78 dana kampanje ukupno je izgubljeno najmanje sedam bespilotnih letelica Hunter.

General Atomics MQ-1 Predator 

Ovaj tip besposadnog aparata u američkom ratnom vazduhoplovstvu je poznat i kao sistem daljinski pilotiranih letelica (remotely piloted aircraft system, RPA) odnosno bespilotnihaparata za srednje visine i dugo trajanje leta (Tier II MALE UAS). 

Prema Ministastvu odbrane (sada rata) SAD, M označava višnamensku (multi-role), Q – besposadnu (unmanned aircraft) letelicu dok broj 1 ukazuje na prvu u nizu izviđačkih besposadnih letelica.

Prvo raspoređivanje Predatora u inostranstvu zabeleženo je u periodu od jula do novembra 1995. godine, tokom operacije „Nomad Vigil“, odnosno, praćenja dejstava na prostoru bivše Jugoslavije. 

Letelice i logistika prvobitno su bili smešteni u albanskoj vazduhoplovnoj baziGjadër. Četiri rastavljena Predatora su u Gjader dopremljena avionom C-130 Herkules. Bespilotne letelice su prvo sastavljali i njima upravljali civili pod ugovorom. 

Nešto kasnije, SAD su na ove zadatke rasporedile više od 70 pripadnika vojne obaveštajne službe. Misije prikupljanja obaveštajnih podataka započete su 1995. godine. Video snimci visoke rezolucije i fotografije koje su prikupljali Predatori dostavljani su NATO-u.

Zadatke je vršio štab JTF PP preko Centra za zajedničke operacije Južnog regiona (SR JOIC) u Napulju, u Italiji. Potrebna koordinacija vazdušnog prostora obavljena je u Kombinovanom centru NATO za vazdušne operacije (Combined Air Operations Center, CAOC) u Vičenci, Italija. Raspoređivanje Predatora odvijalo se od jula do novembra 1995. godine.

Jedan od Predatora „izgubljen“ je 11. avgusta 1995. godine iznad Krepšića, blizu Brčkog; drugi je namerno uništen 14. avgusta iste godine iznad Bosne, nakon „kvara“ motora koji je uzrokovan neprijateljskom vatrom sa zemlje. Srpska vojska tvrdi da je treći MQ-1 oborila 5. septembra iznad Nevesinja, tokom operacije „Deliberate Force“.

Olupina prvog Predatora navodno je predata Rusiji.

Trajanje misije „Nomad Vigil“ produženo je sa predviđenih 60 na 120 dana. U martu 1996. godine, sedište misije premešteno je iz Albanije u mađarsku bazu Taszar.

Nekoliko Predatora je uništeno tokom operacije „Noble Anvil“ – NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

Jedan UAV (serijski broj 95-3017) izgubljen je 18. aprila 1999. godine, nakon problema sa sistemom goriva i zaleđivanja.

UAV (serijski broj 95-3019) iz sastava 55. krila 11. izviđačkog skvadrona (55th Wing/11th RS), oboren je 13. maja 1999. raketom zemlja-vazduh „Strela-1M“ kod naseljenog mesta Biba, opština Uroševac.

Treći UAV (serijski broj 95-3021) srušio se 20. maja 1999. u blizini mesta Talinovac, opština Uroševac, a srpske vesti su izvestile da je i to bio rezultat protivvazdušne vatre.

RQ-1K (K – standardna letelica u predseriji), serijski broj 94-1567 se tokom operacije „JointForge“, 23. oktobra 2000. godine, srušio u blizini sela Dunava, opština Gnjilane. Ovaj Predator je bio iz sastava 57. krila (57 WG), 11. izviđačkog skvadrona (11 RS) baziranog u Tuzli.

Canadair CL-289 

Canadair CL-289 (usavršeni CL-89) je izviđački UAV nastao u kooperaciji Kanade, Velike Britanije, Francuske i Nemačke. 

Tokom napada na Jugoslavju 1999, UAV CL-289 koristili su nemačka dron-baterija 100 7. artiljerijsog puka (Drohnenbatterie 100, Artillerieregiment 7), francuski 7. artiljerijski puk (7^e régiment d’artillerie, 7^e RA), kao i britansko-kanadske snage.

Tokom početne faze misije KFOR, britanski kontigent je koristio i izviđačke besposadne letelice BAE Systems Phoenix (GEC-Marconi Phoenix).