„Neželjeni spojler“ iz Minska: da li je to Lukašenko otkrio izgled ruske hipersonične rakete RS-26 „Orešnik“?

Ako je suditi po detaljima zabeleženim u jednom, naizgled rutinskom, video obraćanju Aleksandra Lukašenka, Belorusija je nehotično servirala najveći „teaser“ ruske raketne tehnologije u poslednjih nekoliko godina.

Na predsedničkom stolu, pored uobičajenih mapa i fascikli, pažljivim okom mogla se uočiti precizna maketa mobilnog raketnog sistema – dovoljna da pokrene lavinu analiza: da li gledamo u „Orešnik“, hipersoničnu balističku raketu RS-26 o kojoj se godinama govori u šapatima?

Šta se vidi na snimku – i zašto je važno

Na maketi se naslućuje masivna terenska šasija MZKT-79291 u formaciji 12×12, tipična za ruske mobilne ICBM/IRBM platforme. Na njoj – cilindrični kontejner/lanser sa proporcijama koje se uklapaju u ono što stručna zajednica već godinama pretpostavlja za RS-26.

Iako Kremlj program „Orešnik“ drži u strogoj tajnosti, „pecat“ beloruskog industrijskog giganta MZKT u ovoj slagalici deluje sasvim logično: Minsk decenijama isporučuje teške višenosne šasije za sovjetske i ruske raketne komplekse.

Posebno intrigira tvrdnja da je deklarisani domet rakete „nešto ispod 5.500 km“. Time bi „Orešnik“ formalno spadao u kategoriju srednjeg/pojačanog dometa (IRBM), a ne interkontinentalnih balističkih raketa, što otvara prostor za fleksibilniju političku komunikaciju Moskve i izbegavanje određenih režima ograničenja.

Na vojnom planu, takav domet pokriva čitav evropski teatar i dobar deo Bliskog istoka – što je poruka koju niko u regionu ne bi ignorisao.

„Superoružje“ sa reputacijom – i vrlo malo zvaničnih podataka

RS-26 „Orešnik“ prati mistika. O raketi se mesecima piše kao o hipersoničnoj platformi sa naprednim manevarskim blokom terminalne faze – dizajniranim da izbegne presretanje i „zaslepi“ senzorsku mrežu PVO/PRO.

Ruski izvori su „Orešnik“ neretko koristili kao simbol odvraćanja, a ovo oruže zaista menja računicu protivniku, čak i kada je u pitanju konvencionalna bojeva glava. „Orešnik“ je prvi i jedini put upotrebljen u napadu na fabriku Južmaš u Dnjepropetrovsku prošlog novembra, a od tada ceo svet prate dodatna nteresovanja.

Iako Moskva tradicionalno šturo govori o tipovima sredstava korišćenih u udarima, sama mogućnost da je RS-26 već u operativnoj upotrebi tera planere u Kijevu i evropskim prestonicama da precrtaju stare pretpostavke o dometu, profilu leta i vremenu reagovanja.

Ruska hipersonična rakete RS-26 „Orešnik“ pic.twitter.com/a1q4ug32e8

— Oruzje Online (@oruzjeonline) October 2, 2025

Minsk, MZKT i geometrija rizika

Belorusija se u ruskim raketnim projektima retko pojavljuje na naslovnoj strani – ali bez beloruskih šasija, mnogi mobilni sistemi ne bi bili ono što jesu. Ako je maketa u Lukašenkovom kabinetu zaista „Orešnik“, to može značiti dve stvari: ili je reč o „industrijskom ponosu“ i simbolu saradnje sa ruskim kompleksom, ili je poruka mnogo konkretnija – logistička infrastruktura i potencijalno razmeštanje mobilnih lansera na beloruskoj teritoriji nisu hipotetički scenariji.

Setimo se da su već ranije stizali signali o privremenim razmeštajima ruskih raketnih sredstava u okviru vežbe „Zapad 2025“. Trajno prisustvo sistema dometa do 5.500 km na tlu Belorusije radikalno menja mapu odvraćanja u Istočnoj Evropi: skraćuje vreme do ciljeva, otežava planiranje bilo kakvih dejstava PVO i enormno povećava pritisak na infrastukturu i komandne čvorove duboko u NATO/EU pozadini.

Možda je sve slučajnost. A možda i nije. U eri informacione strategije, maketa u kadru može biti pažljivo odmjerena poruka: „vidite šta imamo – i računajte s tim u svojim planovima“.

Čak i ako je reč o pre-produkcijskom ili ilustrativnom modelu, sama vizuelna potvrda platforme (šasija, lanser, proporcije) uklanja deo magle oko RS-26 i podgreva percepciju da je sistem „tu negde“, zreo za širu operativnu ulogu.

Podsetimo, pre samo nekoliko nedelja više zapadnih medija objavilo je da je u Belorusiji u toku izgradnja velike vojne baze koja bi mogla da postane dom novog ruskog raketnog sistema srednjeg dometa „Orešnik“.

Šta „Orešnik“ menja na terenu

S obzirom da je RS-26 platforma sa manevarskim terminalnim blokom i hipersoničnim profilom u završnici, efekti su višestruki:

• Skraćeno vreme reagovanja za PVO/PRO u Evropi; vremenski okviri čak i pokušaja presretanja postaju uži, a zahtevi za senzorima i komandno-informacionim vezama – drastično veći.
• Teža detekcija mobilnih lansera: šasija 12×12 omogućava disperziju, maskiranje i brzu relokaciju po mreži sekundarnih i zemljanih puteva.
• Fleksibilnost bojevih glava: od konvencionalnih, visokoeksplozivnih punjenja za strateške udare po kritičnoj infrastrukturi – do potencijalnih specijalnih varijanti koje deluju kao multiplikatori sile.

Drugim rečima, čak i bez nuklearnog prefiksa, „Orešnik“ iz temelja preuređuje operativnu matematiku – baš zato je svaka vizuelna potvrda dizajna toliko politički „teška“.

Lukašenkova maketa – namerna ili slučajna – retko je jasan kadar u inače zatvorenoj i izuzetno intrigatnoj priči. Ona „potpisuje“ beloruski industrijski trag u ruskim mobilnim raketnim sistemima i sugeriše da RS-26 nije samo još jedan projekat. Za NATO planere u regionu to znači jedno: vreme je da se planovi PVO/PRO, raspored radara i doktrina razmeštaja ponovo izračunaju, sada sa „Orešnikom“ kao poznatom nepoznanicom.