„Ne aluminijum, već debeli čelik“: Tramp predlaže povratak bojnih brodova u američku mornaricu

U govoru održanom pred vojnim vrhom u bazi Kvan­tiko, predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp izneo je neobičan, ali upečatljiv predlog – vraćanje masivnih bojnih brodova u srce američke mornarice.

Tramp je naglasio da današnja pomorska doktrina previše zavisi od aluminijuma i skupih raketnih sistema, dok bi, po njegovom mišljenju, teški čelični giganti iz prošlog veka mogli pružiti otpornija i jeftinija rešenja za buduće sukobe.

„Razmatramo koncept bojnog broda – debeli čelik od šest inča (15 cm), a ne aluminijum koji se topi pri pogledu na projektil. Granate su daleko jeftinije od raketa i ovo je nešto što ozbiljno uzimamo u obzir“

, poručio je Tramp u Kvan­tiku.

Kako je istakao, artiljerijska granata je višestruko jeftinija od savremenih raketa, pa bi masivna topnička platforma mogla predstavljati ekonomski efikasno rešenje u scenarijima visokog intenziteta, poput potencijalnog sukoba sa Kinom.

Trump: I think we should start thinking about battleships… It is something we're considering, the concept of battleship. Six inch side solid steel. Not aluminum that melts if it looks at a missile coming at it. Starts melting. Bullets are a lot less expensive than missiles. pic.twitter.com/IUEkHpgPgx

— Acyn (@Acyn) September 30, 2025

Povratak duha Ajove

Ideja odmah vraća u fokus legendarnu klasu Iowa – bojnih brodova iz Drugog svetskog rata: Iowa, New Jersey, Missouri i Wisconsin. Ovi brodovi, danas muzejski eksponati, tokom službe dokazali su svoju moć. Sa topovima kalibra 406 mm, sposobnim da ispaljuju granate teške gotovo tonu, predstavljali su nenadmašnu artiljerijsku podršku.

U periodu Hladnog rata, administracija Ronalda Regana je privremeno reaktivirala Ajove u okviru programa „Mornarica od 600 brodova“. Opremljeni raketama Tomahawk i Harpoon, postali su kombinovane platforme za artiljerijsku i raketnu vatru. Tokom Zalivskog rata 1991. godine korišćeni su i za napade na iračke položaje, kombinujući klasične topove i moderne rakete.

Zašto su povučeni?

Uklanjanje bojnih brodova iz službe početkom devedesetih bila je posledica promenjenih okolnosti. Prvo, njihovo održavanje i upravljanje zahtevalo je ogromne posade i značajne budžetske resurse.

Drugo, razvoj nosača aviona, podmornica i preciznih raketa dugog dometa učinio je masivne, spore brodove ranjivim metama. Pomorska doktrina se pomerila od „topa protiv topa“ ka „raketi protiv rakete“, a danas sve više ka „dron protiv broda“.

Za vojnu analitiku, povratak na bojni brod kao koncept zvuči kao simbolična nostalgija i izaziva dilemu: da li masivna čelična platforma zaista može da pruži relevantnu prednost u eri hipersoničnih raketa i autonomnih sistema?

Trampova vizija i strateški signal

Trampov predlog se može posmatrati i kao politički signal. Povratak „debelog čelika“ predstavljao bi povratak ulogama direktnog vatrenog udara i psihološkog odvraćanja. Iako su bojni brodovi zastareli u tehničkom smislu, njihova simbolika i demonstracija moći i dalje izazivaju snažan odjek.

Ostaje pitanje da li bi ideja mogla da se pretoči u realnu mornaričku strategiju, ili će ostati deo šire političke debate o troškovima, otpornosti i budućem obliku američke vojne sile.

Trampova izjava vraća u centar pažnje raspravu o tome da li je vreme da se pomorska moć gradi na klasičnoj otpornosti i sirovoj vatrenoj moći, ili da ostane usmerena na nove tehnologije – rakete, dronove i visoku tehnologiju. Ova dilema otvara prostor ne samo za stratešku analizu, već i za preispitivanje identiteta američke mornarice u 21. veku.