Na marginama Generalne skupštine UN došlo je do burnog susreta Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog. Prema više medijskih i komentatorskih navoda, ukrajinski predsednik je izložio okvir ideje o novoj, širokoj kontraofanzivi – sa ciljem da uspori ili preokrene rusko napredovanje i povrati izgubljene teritorije.
Istovremeno, iz Kijeva se čuju realističnije poruke najvišeg vojnog vrha o težini stanja na frontu i potrebi za „fleksibilnim manevrom“, što u prevodu često podrazumeva i pripremu alternativnih pravaca – uključujući organizovano povlačenje sa pojedinih tačaka.
Ovaj raskorak između političkog optimizma i operativne trezvenosti nije nov u ratovima visokog intenziteta i spoljnog uticaja, ali postaje upadljiviji kako se produžava ratni zamor.
Politički signal: „možemo napredovati“
Zelenski je, prema navodima, predstavio Trampu logiku kontraudara: kombinacija koncentracije snaga, pojačane vatrene podrške i povoljnog tajminga nakon identifikacije slabih tačaka u ruskoj odbrani.
Takav pristup je u teoriji ispravan; svaka ozbiljna ofanziva počiva na izboru pravca gde odnos snaga, teren i logistika daju najveću verovatnoću uspeha. Trampov odgovor – koji je zvučao ohrabrujuće za Kijev – poručio je da „postoji šansa“ za pomak, uz paralelnu napomenu da je prerano govoriti o formalnim bezbednosnim garancijama i da Rusija i dalje raspolaže „vrlo značajnom vojnom moći“.
Za ukrajinsku stranu ovo je politički važna razmena: signalizuje da bi novi pokušaj manevra mogao obezbediti dodatni talas finansiranja i podrške, makar u obaveštajno-tehničkoj i logističkoj sferi. Ipak, politički impuls ne menja osnovnu aritmetiku fronta – masa, vatra, vreme, dubina i logistika i dalje odlučuju.
Vojna realnost: teške tačke i „fleksibilni manevar“
Na taktičko-operativnom nivou slika je tvrđa. Ruske snage su, uprkos promenljivom tempu, zadržale inicijativu na gotovo svim sektorima fronta i nastoje da „seckaju“ bojišta malim, upornim prodorima i vatrom velikog intenziteta.
Ukrajinski Generalštab istovremeno govori o vrlo zahtevnoj situaciji: deficit municije artiljerije, iscrpljena tehnika i potreba za rotacijom jedinica umanjuju sposobnost da se brzo izgradi udarna masa. Stoga se sve češće pominje „fleksibilan manevar“ – eufemizam koji obuhvata i plansko napuštanje nepovoljnih položaja kako bi se skratio front, očuvala živa sila i stvorila mogućnost za elastičnu odbranu ili kasniji protivudar.
Uz to, iskustvo letnje kampanje pokazalo je ograničenja „velikih strela“ na mapi. Disperzija dronova izviđača, FPV udara i jeftinih senzora otežava iznenađenje i maskiranje koncentracije trupa; svako zgušnjavanje brzo postaje meta. Ko uspe da nametne ritam vatrom i da „zaslepi“ protivnika elektronskim ratovanjem, ima prednost čak i kada nema idealan količinski odnos.
Da li je realan „veliki kontraudar“?
Teorijski – jeste, ali pod tri uslova:
- Vatrena nadmoć u zoni proboja (municija, projektili vođeni preciznošću, potiskivanje PVO i protivbaterijske radnje);
- Vrhunska logistika (mostovi, pontoni, popuna rezervi u dubini, brzo izvlačenje ranjene tehnike);
- Informaciona i nadmoć u elektronskom ratovanju (gašenje protivničkog izviđanja, „gašenje“ dron-mreže, kredibilna operativna procena).
Praksa za Kijev je daleko grublja: bez stabilnog dotoka municije i svežih jedinica, „udar na širokom frontu“ lako se pretvara u trošenje koje protivnik dočekuje pripremljen. Zbog toga se u realnim planovima češće biraju ograničeni, višefazni zahvati – precizni udari na logističke čvorove i PVO, potom taktički proboji u uskim sektorima, pa širenje klina tek kada se stekne lokalna premoć. Ipak to se ne dešava.
„Avantura u Kursku“ i posledice
Ukrajinska upotreba snaga na sekundarnim pravcima (uključujući ofanzivne aktivnosti izvan glavnog fronta) imala je trenutne efekate i političku vidljivost kod svojih pokrovitelja, ali je osakatila dragocene resurse sa teških sektora.
Ruska strana je to iskoristila da pritisne čvorišta u Donbasu i proširi inicijativu. U takvom okruženju, svako obećanje „velikog“ odgovora mora se meriti naspram onoga što je trenutno moguće sabrati i prikriti.
Moguća „matematika“ snaga
Procene o „devet armijskih korpusa“ koji se naširoko po medijima proklamuju u ofanzivnom talasu zvuče impresivno na papiru, ali korpus je administrativna oznaka; stvarno pitanje je popunjenost, obuka i stepen uvezanosti.
Ukoliko su u pitanju kombinacije mehanizovanih, jurišnih i brigada teritorijalne odbrane, neophodno je sabrati koliko njihovih bataljonskih grupa može istovremeno da iznese pokušaj proboja – i koliko dugo može da ga hrani municijom.
Ruska strana, po svemu sudeći, priprema se da svaki takav pokušaj i spremna je sa artiljerijom, helikopterskim parovima, FPV rojevima i lovom na logističke kolone.
Između politike i topničke aritmetike
Politička potreba Zelenskog da pokaže odlučnost i predstavi plan za „veliki“ kontraudar razumljiva je – i unutrašnjoj publici i spoljnoj podršci na zapadu treba signal nade.
Trampova poruka da „šanse postoje“, uz oprez prema brzom davanju garancija, takođe je politički čitljiva (njegovi protivnici su daleko moćniji). Ipak, na terenu svaki plan prolazi proveru najtvrđom logikom rata iscrpljivanja.
U takvom okruženju nije izvesno da će se dogoditi jedan spektakularan, presudan talas – pre će to biti serija ciljanih poteza, pokušaja i korekcija. Ukoliko Kijev sa Zapadom uspe da objedini municiju, maskira pripreme i u pravo vreme preseče neki logistički nerv protivnika, može da postigne taktički uspeh sa strateškim posledicama.
Ukoliko ne – videćemo još jedan period rovarenja, gde će inicijativa ostati kod onoga ko bolje spaja vatru, senzore i logistiku. U svakom slučaju, naredni meseci više će ličiti na maraton sa ubrzanjima nego na jedan „sprint“ koji sve rešava.
Strahinja kak si kak se živi u ndh?
Ima Trump jako dobré i opširne izveštaje svojih obaveštajnih agentura o stvarnoj situaciji rata u Ukrajini , ne treba njemu Zelenski da priča !? Bedna ruska j vojska , već ima 4 godine , kuburi u Donbasu gde masovno gine a uopšte ne pomiče značajno front prema Herojima Ukrajine ! Bedna je i jadna ta ruska vojska , nevalja ništa iako ima puno oruzja a izginulo im i sakato do danas premo 1 milion vojnika , isto govno od vojske ko šta je bila nekadašnaj JNA !