Tramp definitivno otkazao novi američki borbeni tenk — razlog će vas iznenaditi!

U potezu koji menja planove američke kopnene vojske, Pentagon je zvanično prekinuo program M10 Booker, lakog borbenog tenka koji je trebalo da popuni prazninu između pešadijskih borbenih vozila i teških tenkova Abrams.

Odluka dolazi u paketu šire modernizacije koju nova administracija gura sa fokusom na Indo-Pacifik, a iza sebe ostavlja niz nezgodnih pitanja za vojsku i industriju.

Šta je M10 Booker trebalo da bude?

M10 Booker (razvijan u General Dynamics Land Systems) zamišljen je kao mobilna, ali dobro zaštićena platforma za pešadijske brigade: brži od Abramsa, lakši za raspoređivanje, sa respektabilnom vatrenom moći i savremenom elektronikom.

U doktrini, vozilo je trebalo da donese „direktnu vatrenu podršku“ tamo gde oklopne brigade nisu dostupne — most između BVP-a i glavnog borbenog tenka.

Zašto je program prekinut?

Prelomna tačka, prema zvaničnoj formulaciji Pentagona, došla je nakon niza evaluacija koje su identifikovale logističke i operativne nedostatke. U prevodu: platforma nije mogla da ispuni ulogu za koju je projektovana.

Najviše buke izazvala su dva praktična problema:

• Težina i infrastruktura. Uz deklarisanih oko 42 tone, M10 je ušao u sivu zonu „lakog“ oklopa. Navodi iz američkih medija isticali su da čak i velika baza poput Fort Kembela ima mrežu mostova koja nije pravljena za takvu masu — očigledan znak da bi raspoređivanje i obuka nailazili na „uska grla“ već kod kuće, a kamoli u ekspedicionim misijama.
• Strategijsko prebaziranje vazdušnim putem. Prvobitna ideja „vazdušno prenosive“ vatrene moći svela se na hladnu matematiku: C-17 bi, praktično, nosio po jedan M10 — isto koliko i Abrams. Ako je logistički zahvat isti teškom tenku, gubi se ključna prednost koja je trebalo da opravda potpuno novu klasu ovih vozila.

U zbiru, M10 je delovao kao rešenje koje previše liči na skraćenog Abramsa, a nedovoljno na stvarno „laku i brzu“ kutiju alata za pešadiju.

Ministar odbrane Pit Hegset (po novoj podeli resora) 1. maja je izložio paket reformi, operativni plan i plan naoružanja sa jasnim prioritetima u Indo-Pacifiku. Unutar tog okvira, presecanje programa koji ne donose očiglednu prednost u scenarijima rasprostranjenog pomorskog i vazdušnog sučeljavanja izgleda logično: budžet i industrijski kapaciteti treba da hrane ono što će biti presudno u Pacifiku — rakete, PVO/PRO, mornarica, bespilotne platforme, senzori i mreže.

Pentagon je otkazao program M10 Booker, novog američkog lakog borbenog tenka, nakon što su evaluacije pokazale ozbiljne logističke i operativne nedostatke. pic.twitter.com/c4tMSg3fb6

— Oruzje Online (@oruzjeonline) September 30, 2025

Šta američka vojska gubi, a šta dobija

Gubitak: Pešadijske brigade ostaju bez posvećene, laganije platforme za razbijanje utvrđenih tačaka i neposrednu vatrenu podršku. Doktrina će morati da se osloni na kombinacije BVP-a, protivoklopnih sistema i blisku vazdušnu podršku, uz pozajmljivanje Abramsa kada je moguće.

Dobit: Resursi (novac, ljudi, kapaciteti) oslobađaju se za programe sa većom strateškom dividendom. Ako se deo ulaganja prelije u municiju dugog dometa, dronove-udarače i protivdron zaštitu, pešadija bi mogla dobiti „vatru na zahtev“ bez nužnog guranja oklopa napred.

Za General Dynamics i dobavljački lanac, otkazivanje je osetan udarac. Ali i lekcija: „laki tenk“ 21. veka ne sme biti samo „manji tenk“. Mora imati radikalno manji logistički otisak, stvarnu strategijsku pokretljivost (više komada po avionu, brže pretovarne operacije), mrežnu nadmoć (oslanjanje na senzorski oblak i daljinski upravljanu vatru), kao i modularnu zaštitu protiv pretnji koje danas dominiraju — FPV dronovi, krstareće municije, pametne mine.

U kom smeru ide Pentagon posle M10 debakla?

Pentagon ima nekoliko realnih staza u budućnosti. Prema analitičarima, mogli bi ojačati pešadiju pametnom vatrom: više Javelin,Spike-NLOS,lutajuće municije kao i integracija sa taktičkim dronovima-izviđačima i udaračima.

Proizvoditi lokalna oklopna sredstva niže mase. Dakle vozila sa aktivnom zaštitom i rešenjima protiv dronova, koja se realno mogu prevoziti u većem broju. Takođe bi mogli nastaviti razvoj mrežne arhitekture, dakle sve što skraćuje lanac komande od senzora do dejstva i omogućava da prvi opaziš i prvi pogodiš metu, a to je ovih dana važnije je od još jedne cevi od 105/120 mm.

Nazvati M10 „rasipničkim troškom“ možda je grubo, ali je suština tačna — ako se platforma ne uklapa u infrastrukturu, logistiku i budući način ratovanja, bolno je, ali ispravno zaustaviti sve. U eri kada dronovi, precizna municija i mreže diktiraju ritam borbe, svaka nova gvozdena kutija mora dokazati da donosi nešto što ništa drugo ne može — brže, jeftinije i pametnije. Za sada, M10 Booker to nije dokazao. I zato je, uz sav uloženi trud, otišao u istoriju čak pre prve bitke.