Ukrajina formira nove jedinice: „bespilotni PVO“ u sastavu Ratnog vazduhoplovstva

U ratu u kome se tempo diktira dronovima i krstarećim projektilima, Ukrajina i njeni saveznici pokušavaju da preokrenu odnos cene i efekta. Umesto da svaku „Geranj“ kamikazu dočekuje skupim raketama protivvazdušne odbrane plaćenu iz džepova građana EU, Kijev uvodi novi sloj: „bespilotni PVO“ u sastavu Ratnog vazduhoplovstva – organizovane jedinice dronova-presretača, potpomognute helikopterima, lakim avionima i širenjem elektronskog ratovanja. Ideja nije kozmetička, već sistemska: spustiti cenu po oborenom cilju, ubrzati reakciju i popuniti rupe koje klasične PVO baterije ne mogu da pokriju 24/7.

General Oleksandar Sirski, vrhovni komandant ukrajinskih snaga, najavio je da se „već formira novi tip snaga u okviru Ratnog vazduhoplovstva – bespilotni PVO sistemi“. U centru koncepta su dronovi-presretači, platforme sa brzim uzletanjem, optoelektronskim i termalnim senzorima i različitim rešenjima presretača – od kinetičkih udara do eksplozivnih. Prema tvrdnjama Sirskog, njihova efikasnost protiv „Geranj“ dronova je oko 70%, pod uslovom da rade u mreži sa ostalim slojevima odbrane.

Zašto im je to važno? Pre svega zbog troškovne asimetrije rata. Ispaliti PVO raketu velike vrednosti na veoma jeftin dron ekonomski je neodrživo za zapad, pogotovo u uslovima maratonskog rata. Dron-presretač, naprotiv, košta višestruko manje, može da diže patrolu brzo i ponavlja zadatak bez premotavanja čitavog sistema. Uz to, operater je daleko od linije vatre – što smanjuje rizik po posade.

Druga dimenzija je tempo i elastičnost. Dronovi mogu da lete i „čekaju“, da prelete gradske margine i poljske puteljke, da se ubace ispod radarskog pokrivanja i da reaguju u minutima, ne satima. Noć i loši vremenski uslovi, nekada noćna mora za posade, sada će navodno biti sve manje prepreka: elektrooptički/infracrveni moduli i termalni senzori omogućavaju detekciju i praćenje u mraku, magli i kiši.

Sirski tvrdi da helikopteri u pojedinim sektorima, u zavisnosti od meteo uslova, obore i do 40% dolazećih dronova – ali pod uslovom da su opremljeni stabilizovanim nišanskim glavama, termalnim i infracrvenim senzorima, i da su umreženi sa zemaljskim timovima za akviziciju ciljeva. Uz helikoptere, razmatraju se i laki avioni sa mitraljezima kao „lovci na dronove“ – rešenje improvizovano, ali navodno pragmatično: opet ne troše skupe zapadne rakete i mogu brže da popune rupe u pokrivanju.

Treći deo je elektronsko ratovanje. Širenje opreme za elektronsko ratovanje po linijskim jedinicama ima smisla: ometanje navigacnije, prekidanje komandnih linkova, „zaslepljivanje“ telemetrije – sve to čini napadački dron sporijim, nepreciznim, pa i potpuno slepim. U tom stanju, dron bi trebalo da postane lak plen za presretač ili helikopter. Ukratko, elektronsko ratovanje je pomaže – ne obara uvek, ali čini obaranje lakšim i jeftinijim.

Naravno, ništa od ovoga ne funkcioniše bez strukture. „Bespilotni PVO sistemi“ nisu tek zbir ad hoc timova; to su formalizovane jedinice sa jasnim lancem komande, standardizovanom obukom i logistikom (baterije, antene, linkovi, rezervni delovi), i, najvažnije, zajedničkom taktičkom slikom. Povezivanje svih prethodno nabrojanih rešenja će činiti višeslojnu odbranu.

Ipak, sistem ima ograničenja. Masovni napadi – talasi projektila i dronova – mogu da „premore“ i najbolje mreže, naročito ako protivnik sinhronizuje udare sa meteo uslovima i merama protiv elektronskog ratovanja. Zato su robustni linkovi, otpornost na ometanje, rezervni režimi upravljanja i delimična automatizacija detekcije i odabira meta bitni. Drugi problem je urbana bezbednost: dejstva nad gradovima nose rizik od padova presretača ili krhotina. Tu pomažu letenje po koridorima, jasne zone zabrane letenja za civilne dronove, i procedure koje smanjuju verovatnoću incidenta.

Ukoliko Ukrajina uspe da uobliči industrijsku bazu – da standardizuje presretače i obezbedi kontinuitet rezervnih delova sama i uz pomoć zapadnih sponzora – „bespilotni PVO“ može postati ono što je pešadiji FPV dron: prvo pomoćno sredstvo. Širenje flote presretača, dodatno opremanje helikoptera, pilotski programi lakih aviona, jače elektronsko ratovanje na taktičkom nivou – sve su to logični sledeći koraci u sukobu koji kao što vidimo ne sme da stane.