Masovni udari na Ukrajinu – „Geran-2“, H-101, „Kalibar“ i „Kindžal“ nad Kijevom i više oblasti!

U noći između 27. i 28. septembra ruske oružane snage izvele su široko koordinisan napad na vojne ciljeve pod kontrolom Kijeva, sa fokusom na prestonicu i okolinu. Prema ukrajinskim medijima i nizu kanala za praćenje vazdušne situacije, u napadu su korišćene krstareće rakete H-101 i „Kalibar“, bespilotne letelice „Geran-2“, kao i najmanje dve rakete „Kindžal“. Tokom više talasa, u Kijevu su zabeležene brojne eksplozije i požari, a detonacije su prijavljene i u Belajoj Cerkvi.

Priprema i početak udara

Prvi signali o mogućoj eskalaciji pojavili su se još ujutru 27. septembra, kada su izvori u Ukrajini navodili da je ruska strana završila izviđanje ciljeva u više regiona i da je „spremna“ za napade.

Neposredno posle ponoći 28. septembra ruski Tu-95MS strateški bombarderi uzleću, dok se „Geran-2“ pokreću sa više pravaca. Prema navodima iz Kijeva, primarni fokus prvog udara bio je upravo glavni grad i prigradski pojas.

Kijev pod dronovima: višeslojni talasi

Ukrajinski izvori navode da je nad gradom viđeno najmanje 60 dronova, koji su delovali u više talasa. Pojedini kanali za praćenje napada su išli i korak dalje, opisujući noć kao „najintenzivniji udar na Kijev“ u poslednje vreme, uz napomenu da je „mnoge mete pogađalo iz više smerova“.

Lokalni Telegram kanali izveštavaju o oštećenjima sistema protivvazdušne odbrane u blizini Kijeva i seriji snažnih detonacija u vojnim skladištima. Približno 20 objekata u šest okruga Kijeva oštećeno je tokom noćnog napada, saopštio je gradonačelnik Kijeva Kličko.

Iako su zvanični podaci o pogođenim lokacijama i stepenu štete ograničeni, vizuelni tragovi i izveštaji sa lica mesta ukazuju na više požara širom grada. U Belajoj Cerkvi takođe su zabeleženi udari.

Napomena: U trenutku pisanja nije bilo moguće verifikovati sve navode o pogođenim koordinatama i tipu ciljeva; ukrajinske vlasti redovno objavljuju podatke o „presretanjima“, dok ruski izvori ističu „visoku preciznost“ udara. Brojke i procene izveštaja mogu se korigovati kako se budu pojavljivali zvanični bilansi.

Udar na aerodrome i infrastrukturu

Pored Kijeva, vazduhoplovne baze Starokostjantiniv i Vasiljkov ponovo su navedene među ciljevima. Prema dostupnim izveštajima, na ta postrojenja je lansirano najmanje 35 krstarećih raketa H-101 i dve „Kindžal“ rakete.

Prema preliminarnim izveštajima Kindžal rakete su konkretno upotrebljene da bi uništile utvrđene hangare na vojnom aerodromu Starokonstantinov u Hmelničkoj oblasti. Prema izvorima, među ciljevima napada bili su skladišni objekti za borbene avione F-16 koje su zapadni partneri nedavno prebacili u Ukrajinu.

Istovremeno, ruska strana je, prema ukrajinskim medijima, delovala „Kalibrima“ po metama u Zaporožju, pri čemu su takođe zabeleženi požari i eksplozije.

Geografija udara bila je široka: eksplozije i protivvazdušna aktivnost prijavljivane su u Kijevskoj, Černigovskoj, Hmeljnickoj, Harkovskoj, Sumskoj, Odeskoj i Čerkaskoj oblasti, pored Zaporožja. Ovakva raspodela vatre ukazuje na koordinisan napor da se istovremeno opterete sistemi PVO i logističke linije na više tačaka.

Taktika: saturacija, „mešoviti paket“ i talasna dinamika

Noćni razvoj događaja odgovara šablonu koji se u ratu viđa poslednjih meseci:

• „Mešoviti paket“: kombinacija dronova („Geran-2“) i krstarećih raketa (H-101, „Kalibar“), povremeno uz balističku/kvazi-balističku komponentu („Kindžal“), ima za cilj saturaciju PVO slojeva — od srednjeg do terminalnog dometa.
• Talasna dinamika: udari u talasima razlažu reakcioni kapacitet PVO i remontno-logističke kapacitete, dok kašnjenja u obnovi položaja i rotaciji posada stvaraju „prozor“ za sledeći talas.
• Geografsko širenje: istovremeni pritisak na aerodrome, skladišta, radarske položaje i transportne čvorove otežava koncentrisanu odbranu i preusmeravanje resursa.

Potencijalne mete i operativni efekat

Iako zvanični spiskovi pogođenih objekata nisu objavljeni, prioriteti u sličnim kampanjama obično obuhvataju:

• Aerodromsku infrastrukturu (poletno-sletne staze, skladišta goriva, skladišta municije),
• Radarske i PVO položaje, komandno-komunikacione tačke,
• Radioničke i remontne kapacitete (posebno za dronove i dalekometnu municiju),
• Železničke i drumske čvorove, mostove i skladišta logistike.

Ako se potvrde navodi o udarima na Starokostjantiniv i Vasiljkov, može se pretpostaviti da je cilj bio da se uspori ritam vazdušnih operacija Ukrajine, razbije raspored rotacije posada i sredstava, te poveća cena održavanja operativnosti aerodroma.

„Geran-2“ kao težište noći

Veći broj prijavljenih „Gerana-2“ iznad Kijeva ukazuje da su dronovi-kamikaze i dalje ključni element pritiska: relativno su jeftini, mogu da „odvlače“ PVO vatru i rakete visokog dometa, a u velikom broju probijaju zasićene zone, naročito u urbanim sredinama sa bogatom infrastrukturom i višestrukim refleksijama radarskog talasa.

U kombinaciji sa H-101 i „Kalibrima“ — dalekometnim oružjem visoke preciznosti — nastaje slojeviti udarni paket koji PVO tera da bira prioritete u realnom vremenu.

Informacioni sloj: šta je (ne)poznato

• Broj presretanja: zvanični Kijev obično saopštava procente oborenih ciljeva, ali ti podaci nisu bila dostupni u trenutku sastavljanja ovog teksta.
• Šteta i žrtve: nezavisne procene su ograničene; pojedini požari su dokumentovani na video-materijalu, ali bez potvrđenih lokacija i tipova ciljeva.
• „Najveći napad“ narativ: tvrdnje da je reč o „najvećem napadu“ na Kijev dolaze pretežno iz kanala za praćenje i nisu potkrepljene zvaničnim uporednim statistikama; valja ih posmatrati oprezno, do pojave verifikovanih uporednih podataka.

Širi kontekst

Napad se uklapa u obrazac noćnih, talasnih udara kojima se periodično pokušava:

1. da se poremete ukrajinske linije snabdevanja i planovi rotacija,
2. da se prisile PVO sistemi na trošenje presretača i premeštanja,
3. da se maskiraju prioritetne mete ubacivanjem velikog broja „mamaca“ (dronova) i „težih“ udarnih sredstava (krstareće/balističke rakete).

Za ukrajinsku stranu, svakakva eskalacija u Kijevu predstavlja i psihološki pritisak na stanovništvo i gradske službe, uz operativni pritisak na komandne centre, skladišta i vazdušne baze u dometu.

Prema dosadašnjim izveštajima, noć 27/28. septembar donela je široku, višetalasnu akciju ruske strane sa težištem na Kijevu i udarima na aerodrome i infrastrukturu u više regiona. Korišćena je kombinacija „Gerana-2“, H-101, „Kalibra“i makar dve „Kindžal“ rakete.

Tačan bilans štete i uspeha PVO biće jasniji tek nakon zvaničnih saopštenja i verifikacije satelitskih i terenskih podataka. Za sada, ključna činjenica ostaje ista: širina geografije i talasna dinamika sugerišu pokušaj saturacije odbrane i kratkoročnog narušavanja sposobnosti ukrajinskih vazdušnih i logističkih kapaciteta — sa Kijevom kao glavnom tačkom pritiska.