Još jedan u nizu incidenata sa NLO dronovima iznad danskih vojnih objekata! [NEMA FOTO/VIDEO]

Danska vojska potvrdila je da su tokom noći ponovo primećene bespilotne letelice kako lete iznad više vojnih objekata širom zemlje. Ovo je drugi put u poslednja 24 sata da se zabeležava misteriozna aktivnost dronova u danskom vazdušnom prostoru.

„Oružane snage potvrđuju da su dronovi primećeni u nekoliko naših objekata tokom noći. Mobilisana su različita sredstva“, navodi se u saopštenju danskih oružanih snaga, bez navođenja detalja o reakciji ili eventualnim protivmerama.

Danski mediji prenose da nijedan aerodrom nije zatvoren tokom noći, što znači da civilni vazdušni saobraćaj nije bio direktno pogođen ovim incidentima.

Dronovi nad bazom Karup

Prethodnog dana, vojska je potvrdila da su dronovi nepoznatog porekla uočeni iznad vojne baze Karup, najveće u Danskoj. Ova baza ima ključnu ulogu u odbrambenom sistemu zemlje, jer u njoj operišu svi helikopteri danskih oružanih snaga, službe za nadzor vazdušnog prostora i pilotska škola.

Policija je navela da je primećen „jedan do dva drona“ koji su leteli iznad ili u neposrednoj blizini baze, ali za sada nema informacija o tome ko stoji iza ovih aktivnosti. Takođe, Danska nije priložila nikakav zvanični vizuelni dokaz niti čime su primećeni navodni dronovi.

Sa druge strane, korisnici društvenih mreža objavljuju snimke “špijunskih NLO dronova” gde svi do jednog na nose nekakvu rasvetu, što je apsurd sam po sebi, te ovakve objave nećemo ni komentarisati, ali ih dodajemo uz tekst da vas nasmejemo.

Slični incidenti u regionu

Incidenti sa misterioznim dronovima nisu ograničeni samo na Dansku. Od 22. septembra, slični slučajevi zabeleženi su i u Norveškoj, gde su zbog prisustva neidentifikovanih letelica u više navrata zatvarani aerodromi. Tamošnje vlasti povezuju ove pojave sa mogućom stranom intervencijom, dok je iz Kopenhagena nagoveštena i moguća umešanost Rusije.

Iako konkretni dokazi nisu predstavljeni javnosti, zabrinutost i nemir se očito kreira u javnosti jer se ovakvi događaji poklapaju sa povećanom geopolitičkom tenzijom Brisel-Moskva, a nakon pomorskih kablova, sve veća upotrebom dronova u obaveštajne i diverzantske svrhe postala je glavno oružje.

Nabrojmo ukratko koje sve evropskih zemalja prijavljuje upade bespilotnih letelica na svoju teritoriju poslednjih dana:

• Rumunija i Poljska u više navrata su prijavile pad dronova ili ostataka dronova na svojoj teritoriji, uglavnom u blizini granice sa Ukrajinom.
• Letonija i Estonija upozorile su na neidentifikovane letelice u baltičkom vazdušnom prostoru.
• Danska se žali na višestruke incidente sa dronovima iznad Kopenhagena i zatvaranje aerodroma Aalborg (drugi put u istoj nedelji). Vlasti su govorile o „najtežem napadu na kritičnu infrastrukturu do sada“.
• U Finskoj je nad hidroelektranom Valajaskoski kod Rovanijemija primećen nepoznati dron; vlasti su potvrdile snimke nadzora, ali počinioc još nije identifikovan.
• U Švedskoj su prijavljena dva drona iznad arhipelaga Karlskrona, svega nekoliko kilometara od glavne mornaričke baze; istraga je u toku bez zvanične atribucije.
• U Norveškoj, aerodrom Oslo Gardermoen (OSL) morao je da zatvori svoj vazdušni prostor na nekoliko sati zbog posmatranja neidentifikovane bespilotne letelice. Vlasti su objavile da su morali da obustave sletanja i poletanja dok je situacija bila nejasna.  
• Velika Britanija se poslednjih dana suočila sa ogromnom eksplozijom skladišta u Svindonu, što su neki odmah povezali sa industrijskom sabotažom, iako istraga još traje.

Drugim rečima, bespilotne letelice postaju simbol šire propagande sa zapada: nekada su to bile vesti o NLO-ima, danas su to gotovo uvek „ruski“ ili „neprijateljski“ dronovi.

Bezbednosni kontekst

Danska je članica NATO pakta i od početka rata u Ukrajini aktivno učestvuje u jačanju istočnog krila Alijanse, slanju vojnika u baltičke zemlje i naoružavanju Kijeva. U tom kontekstu, navodni neidentifikovani dron iznad vojnih objekata smatra se ozbiljnom bezbednosnom pretnjom i dodatno produbljuje sukob.

Posebno je interesatna činjenica da se incidenti događaju neposredno pred samitu Evropske unije u Kopenhagenu, zakazan za sredu i četvrtak, na kojem će učestvovati šefovi država i vlada.

Kreira se narativ da bi slične aktivnosti mogle biti usmerene na izazivanje panike, testiranje danskog odbrambenog sistema ili čak pripremu za “sofisticiranije akcije”, kako navode lokalni mediji.

Pouke iz ranijih slučajeva

Podsećanja radi, slične situacije sa neidentifikovanim dronovima prvi put su došle u javnost u Švedskoj 2022. godine, kada su letelice primećene iznad nuklearnih elektrana, što je izazvalo veliku uzbunu. Iako nikada nije zvanično potvrđeno ko je bio odgovoran, mnogi NATO analitičari su to odmah povezivali sa aktivnostima stranih obaveštajnih službi.

U savremenom bezbednosnom okruženju, dronovi se sve češće koriste osim za rat, za psihološke operacije. Njihova relativno niska cena i mogućnost da dugo ostanu neprimećeni čine ih idealnim da zamene ono što se nekada nazivalo NLO, a svi znamo da garantuje čitanost u novinama.