U trenutku kada se rat u Ukrajini širi na sve duže frontove i kada Kijev očajnički traži novo oružje s kojim misli da bi preokrenulo situaciju na terenu, odluka američkog predsednika Donalda Trampa da odbije isporuku krstarećih raketa Tomahawk deluje kao hladan tuš.
Prema pisanju Axiosa i drugih zapadnih glasila, zahtev je lično izneo predsednik Volodimir Zelenski tokom sastanka sa Trampom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Tomahawk je, međutim, bio jedini sistem sa liste traženog oružja koji je Tramp odlučno odbio da prebaci preko NATO-a ka Ukrajini. Svi ostali paketi – municija, dronovi, protivvazdušni sistemi – i dalje ostaju u igri.
Zašto baš Tomahawk?
Za razliku od projektila kratkog i srednjeg dometa, Tomahawk nije oružje za front, već za duboke strateške udare. Njegov domet od preko 2.000 kilometara omogućio bi Ukrajini da gađa umesto mete u Donbasu ili na Krimu – Moskvu, Sankt Peterburg ili ruske vojne baze il gadove u Kavkazu. To je linija koju Vašington nije spreman da pređe.
Prema najblaže rečeno PR tekstu Axios-a, Ukrajina računa na ovaj sistem kao na sredstvo koje bi „primoralo Putina na pregovore“. Zelenski je, kako piše britanski Telegraph, uveravao Trampa da bi Tomahawk „dao novu dinamiku“ i naterao Moskvu da popusti. Ali upravo u tome zapravo i leži problem – za Kremlj bi to značilo da SAD direktno prenose oružje sposobno da ugrozi strateške ciljeve u srcu Rusije.
Trampova računica
Mediji u Vašingtonu prenose da je Tramp postao sve otvoreniji u stavu da želi mir kroz pregovore, a ne eskalaciju. Njegovo odbijanje Tomahawka uklapa se u širu politiku – podrška Kijevu da se odbrani, ali ne i otvoreno davanje oružja koje bi moglo izazvati direktan američko-ruski sukob.
Pored vojnog aspekta, odluka ima i političku težinu. Tomahawk je deo američkog strateškog arsenala koji je decenijama balansirao odnose sa Moskvom i Pekingom. Predati ga u ruke Ukrajini, čak i u konvencionalnoj verziji, značilo bi odricanje od kontrole nad sopstvenim instrumentom odvraćanja.
Frustracija u Kijevu
Za Kijev ovo je još jedan udarac. Zelenski i velika većina zapada koja stoji iza njega, već dve godine pokušavaju da od SAD dobiju upravo ovakve sisteme. Svaki put kada Vašington kaže „ne“, Kijev to plasira u medije kako bi izvršio dodatni pritisak.
Ovoga puta pritisak nije dao rezultat. Tramp je bio jasan: „Ne želim da ovo oružje gura Ameriku u direktni rat sa Rusijom.“ To je signal Ukrajini da granice postoje i da se neće sve traženo automatski isporučiti.
Poruka Moskvi i Evropi
Za Moskvu, ova odluka predstavlja dokaz da Vašington nije spreman da „pređe crvenu liniju“. Ruski mediji već komentarišu da se Amerika ponaša razumno i povlači pred rizikom. To može dati signal Kremlju da zadrži kurs, te dosadašnjim konvencionalnim metodama da ostvaruje zacrtane ciljeve, uvereni da SAD neće otvorenu konfrontaciju.
Za London i Brisel, posebno za Poljsku i baltičke države, to je izuzetno neprijatan signal. Njihovi lideri već mesecima lobiraju da se Ukrajini daju jača sredstva za duboke napade. EU sada ponovo mora da bira: da li će sama preuzeti veći deo rizika ili će slediti američku liniju uzdržanosti. Aktuelna kampanja sa misterioznim dronovima koji se javljaju iznad skoro svake treće članice unije svakako da nije aktivirana bez razloga.
Šta ostaje Ukrajini?
Bez Tomahawka, Kijev će nastaviti da se oslanja na zapadne i domaće projekte – krstareće rakete „Neptun“, modernizovane sovjetske sisteme i dalekometne dronove. Britanske rakete Storm Shadow/SCALP, koje već koriste ukrajinske snage, ostaju glavno oružje za udare na duboke ciljeve. Ipak zahvaljujući ruskim protivmerama, saznali smo da i one imaju neka ograničenja.
Na frontu to znači da je verovatan nastavak sadašnjeg tempa – iscrpljujuće bitke, taktički dronovi i borba za kontrolu gradova poput Pokrovksa i Kupjanska.
Odbijanje da se isporuče Tomahawk rakete jasno pokazuje gde je granica američke podrške Ukrajini. Sve ispod nivoa strateškog oružja – da. Sve što bi moglo direktno izazvati sukob s Moskvom – ne.
Šta očekuje Moskva? Intenziviranje pokušaja uvlačenja NATO-a u direktan sukob
S obzirom na ovakav razvoj događaja i situaciju na frontu, Moskva sada najavljuje intenziviranje pokušaja uvlačenja NATO-a u direktan sukob sa Rusijom od strane Kijeva. Rusko diplomatsko odeljenje je već izjavilo da će Moskva preduzeti uzvratne mere ako se potvrde informacije o planovima Ukrajine da sprovede operaciju pod lažnom zastavom u Rumuniji ili Poljskoj.
Prema dostupnim informacijama iz ruskih izjava, navodni plan bio mogao da uključuje popravku nekoliko oborenih ruskih bespilotnih letelica, njihovo prepravljanje i slanje, maskiranih kao „ruske dronove“, u NATO centre u Poljskoj i Rumuniji. Nakon toga, tvrde ruski zvaničnici, planirana je kampanja dezinformacija u Evropi kako bi se okrivila Moskva i izazvao oružani sukob između Rusije i NATO-a. Ruski izvori dodaju da je operacija možda već pokrenuta uz podršku zapadnih obaveštajnih agencija, iako direktne dokaze još uvek nisu dostupni.
Ova izjava dolazi usred nedavnih incidenata sa dronovima iznad Poljske, Estonije, Danske, Švedske, Rumunije i Norveške, uključujući treći takav incident za tri dana u Olborgu. Ranije je ruski ambasador u Parizu Aleksej Meškov upozorio da bi obaranje NATO aviona od strane Rusije moglo dovesti do rata.
Prpa je da Venecula odjednom ne dobije rakete koje dobacuju do polovine teritorije USA
E moj boze, cime ovi crvici prete Rusiji?
Taj Tomahawk je jedno staro prevazidjeno oruzje i bolje bi bilo Amerikancima da ga uopste ne spominju u kontextu rata protiv Rusije.
Tomahavk je u rangu kalibra, Da li je onda i kalibr staro prevazidjeno oruzje?
Komso,
realno je presemesno pretiti Rusiji tim krstarecim raketama, za njih ne treba biti operativan cak ni stari “S-300”, to i jedan “Бук-М2” skida k’o od sale.
Ako nacisti oce ozbiljnije da prete Rusima, treba im biti pod rukom kao minimum nesto opasnije poput balisticke rakete, ali i to je uzalud, najbolji na svetu ruski sistem PVO “S-500” je sposoban unistavati projektile sa hipersonicnim brzinama.
Za kroooasana
Imas li ti dovoljno pameti)))
Kolko je Tomahavk opasno oružje mogu vam reći da je vojnik nišandžija na PVO topu 30/2 Praga, na brdu Čabrat kod Đakovice 1999. godine oborio tri tomahavke zaredom za nekolko minuta.
ima Rusija dovoljno projektila za svakog pojedinca u Nato paktu 👊
NATO ima dovoljno projektila za svaki grad u Rusiji i smrdiji. Hehe
Zakuni se u fllaminga da je tako.