SAD se spremaju za obračun sa Venecuelom: rat protiv narko-kartela ili imperijalistička agresija?

Napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Venecuele ponovo rastu, a poslednji događaji nagoveštavaju da bi se kriza mogla preliti u otvoreni sukob. Američki mediji, među njima NBC News, objavili su da se u Vašingtonu razmatraju planovi za seriju preciznih napada na teritoriji Venecuele – ovog puta ne samo na brodove i čamce osumnjičene za krijumčarenje droge, već i na infrastrukturu i ljude koje SAD povezuju sa narko-kartelima.

Zvaničnici anonimno citirani u američkim medijima govore o mogućem početku operacije u narednim nedeljama. Glavno oružje bili bi dronovi MQ-9 Reaper, opremljeni raketama Hellfire, sa zadatkom da gađaju laboratorije za proizvodnju narkotika i kuće vođa kartela. Plan je već dostavljen predsedniku Donaldu Trampu, koji navodno još uvek procenjuje političke i vojne rizike odobravanja akcije.

Signali sa Kariba

U proteklim nedeljama, američka mornarica je intenzivirala prisustvo u južnim Karibima. Osam ratnih brodova i najmanje jedna nuklearna podmornica nalaze se u operativnoj blizini Venecuele. Zvanično objašnjenje Vašingtona glasi: zaštita američkih granica i zaustavljanje „tokova narkotika“ koji, prema tvrdnjama, prolaze kroz karipski prostor pod kontrolom venecuelanskih grupa.

SAD tvrde da su već uništile tri čamca sa drogom u međunarodnim vodama i da je u tim operacijama poginulo najmanje 17 ljudi. Međutim, Karakas negira da su pogođene mete bile povezane sa narkotrafikingom. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro oštro je reagovao, optuživši Vašington da koristi „rat protiv droge“ kao izgovor za pripreme invazije i pokušaj promene režima.

Madurov odgovor: vežbe i vanredno stanje

Kao reakciju na američke manevre, Karakas je 26. septembra najavio opsežne vežbe civilne i vojne odbrane. Hiljade građana uključene su u simulacije evakuacije, obuke za rukovanje oružjem i organizaciju civilnih milicija. Učestvuju i škole, bolnice i državne službe. Maduro je objasnio da vežbe treba da pokažu spremnost i na prirodne katastrofe i na oružani sukob.

Samo dan kasnije, predsednik se pojavio na državnoj televiziji sa crvenom fasciklom na kojoj je pisalo „Ukaz o uspostavljanju stanja spoljne uzbune“. Prema venecuelanskom ustavu, takav akt bi omogućio vladi da suspenduje deo ustavnih prava, rasporedi vojsku i zaobiđe parlament u slučaju spoljne pretnje. Iako ukaz još nije usvojen, Maduro je upozorio da se zemlja mora spremiti na „najozbiljnije scenarije“.

Podsetimo, na karipskom ostrvu Ortiz, 97 nautičkih milja od kopna, Venecuela je 17. septembra 2025. godine započela vojnu vežbu pod nazivom „Suvereni Karibi“. Ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez naglasio je tada da cilj vežbe nije samo demonstracija snage, već i odbrana suvereniteta zemlje.

Perspektiva Vašingtona

U Trampovoj administraciji postoje podeljena mišljenja. Neki smatraju da dosadašnje mere – raspoređivanje flote i uništavanje čamaca – nisu dale očekivane rezultate jer Maduro i dalje čvrsto kontroliše vlast. Njihov argument je da je potrebna „jača poruka“ koja bi pogodila srž kriminalnih struktura i izazvala paniku u kartelima.

Drugi upozoravaju na rizike: eskalacija bi mogla dovesti do direktnog rata sa Venecuelom, što bi značilo novu vojnu avanturu na američkom kontinentu, sa nepredvidivim posledicama. Karibi nisu Irak ni Avganistan – geografski su bliže SAD, a eventualna odmazda ili destabilizacija mogla bi imati direktan uticaj na američku unutrašnju politiku i regionalnu bezbednost.

Tramp je, prema NBC-u, svestan da bi odobravanje vazdušnih udara dronovima otvorilo novo poglavlje. Sa jedne strane, to bi mu omogućilo da se predstavi kao lider koji odlučno „seče narko-koridore“. Sa druge, rizikovao bi da bude optužen za imperijalističku agresiju protiv suverene države.

Venecuela traži međunarodnu podršku

U isto vreme, Venecuela pokušava da mobiliše međunarodnu zajednicu. Na Generalnoj skupštini UN, ministar spoljnih poslova Ivan Gil Pinto osudio je američke pretnje kao „nelegalne i potpuno nemoralne“. Pozvao je zemlje članice da ne dozvole jednostranu akciju i da stanu u odbranu venecuelanskog suvereniteta.

Maduro, pak, tvrdi da nema veze sa trgovinom drogom i optužuje Vašington da koristi „lažnu agendu“ kako bi opravdao napade. On insistira da su „vanpravni napadi“ na čamce kod Kariba već dokaz da SAD krše međunarodno pravo. UN eksperti su već izjavili da američki pomorski udari predstavljaju van­sudska pogubljenja.

Posrednici sa Bliskog istoka

U izveštajima se pominje i diplomatski kanal preko posrednika sa Bliskog istoka. Navodno, Karakas i Vašington pregovaraju o mogućim ustupcima kako bi se izbegla eskalacija. Detalji nisu poznati, ali pretpostavlja se da bi Maduro mogao ponuditi određene reforme ili saradnju u kontroli određenih ruta trgovine drogom, u zamenu za povlačenje američke vojne pretnje.

Takva vrsta „tajne diplomatije“ nije nova – podseća na slične aranžmane SAD sa Iranom, pa i Severnom Korejom. Međutim, nejasno je koliko su strane spremne na kompromis, pogotovo u političkoj klimi u kojoj Tramp pokušava da se predstavi kao čvrst lider, a Maduro da ostane simbol otpora „američkom imperijalizmu“.

Propaganda i percepcija

U čitavoj krizi jasno se vidi i bitka za narativ. Američki zvaničnici stalno koriste izraz „narko-država“ kako bi opisali Venecuelu, dok Karakas naglašava da se radi o „imperijalističkom pokušaju“ da se sruši legitimna vlast. Mediji na obe strane često koriste emotivan jezik, a nezavisne potvrde informacija teško je pronaći.

Kao i u mnogim drugim krizama, istina je pomešana sa propagandom. Neke laboratorije i mreže krijumčara droge zaista postoje u regionu, ali veza između tih grupa i državnog vrha u Venecueli nije dokazana. S druge strane, američki vojni angažman ima očigledan politički i strateški karakter – pitanje je da li se zaista radi o borbi protiv droge ili o novom frontu geopolitičkog nadmetanja.

Šira regionalna dimenzija

Ako bi došlo do američkog udara na Venecuelu, posledice bi se osetile i u čitavom regionu. Saveznici SAD, poput Kolumbije, verovatno bi podržali akciju, dok bi Kuba i Nikaragva stale na stranu Karakasa. Brazil i Meksiko, kao ključni igrači, mogli bi da pokušaju da zadrže neutralnost, ali bi se našli pod snažnim pritiskom da zauzmu stav.

Za same građane Venecuele, koji se već suočavaju sa ekonomskom krizom, inflacijom i migracionim talasom izazvanim represijom SAD, nova eskalacija značila bi dodatnu nesigurnost i verovatno nove talase izbeglica.

SAD i Venecuela stoje na ivici sukoba čiji povod jesu optužbe za trgovinu drogom, ali čija suština leži u dubokom političkom i geopolitičkom sukobu. Dok Vašington poručuje da je reč o „odlučnoj akciji protiv narko-kartela“, Karakas upozorava da se radi o pokušaju rušenja vlasti i imperijalističkoj agresiji.

Da li će prevagnuti pregovori i diplomatski kanali, ili će dronovi MQ-9 Reaper zaista poleteti ka metama u Venecueli, ostaje da se vidi u narednim nedeljama. Ono što je sigurno – svaka odluka ima potencijal da promeni bezbednosni pejzaž Latinske Amerike i da ostavi dubok trag u odnosima između Severne i Južne hemisfere.