Rat u Ukrajini sve više liči na neprekidni duel u vazduhu. Dok Kijev pokušava da prodre duboko u rusku teritoriju dronovima, Moskva odgovara udarima kombinovanim arsenalom – od jeftinih Geranja i mamaca Gerbera do FAB bombi sa dodatim kopletima za navođenje UMPK i ostalih projektila.
Noć između 26. i 27. septembra pokazala je koliko je taj duel eskalirao i koliko je front postao fluidan, daleko izvan rovova Donbasa.
Vinica u plamenu
Najdramatičnije scene dolazile su iz Vinicke oblasti. Dronovi su pogodili vojni objekat, a nebo su obasjavali bljeskovi eksplozija. Video-zapisi koje su građani objavljivali na Telegramu prikazuju gust dim i požar koji je buktao satima.
Zvaničnici u Kijevu nisu potvrdili prirodu mete, ali lokalni izvori uvereni su da je reč o skladištu ili logističkoj bazi. To bi objasnilo i intenzitet eksplozija koje su se čule kilometrima daleko.
Ruski odgovor: UMPK bombe i Geranji
Dok je Ukrajina gađala duboko unutar Rusije, Moskva je fokus zadržala na ukrajinskim oblastima bliže frontu. Avioni su tokom dana i noći bacali klizne bombe opremljene UMPK modulima, pogodivši položaje u Donjeckoj, Harkovskoj, Dnjepropetrovskoj i Sumskoj oblasti. Prednost ovih bombi je što mogu biti ispuštene izvan dometa ukrajinske PVO i zatim “kliziti” desetine kilometara do mete.
Uz njih, nebo su preplavili dronovi „Geranj“ i „Gerbera“, već dobro poznati u ovom ratu. Njihova uloga je dvostruka: udar na infrastrukturu i zasićivanje ukrajinskih sistema odbrane, kako bi put za udare ozbiljnijim projektilima bio otvoren.
55 dronova manje
Moskva tvrdi da je te noći oborila 55 ukrajinskih dronova. Najviše ih je srušeno u Rostovskoj oblasti – 27, dok su ostali pali nad Brjanskom, Astrahanskom, Voronješkom, Volgogradskom, Kurskom i Belgorodskom oblasti. Iako brojke ne mogu biti proverene, činjenica da se sirene i eksplozije beleže u tolikom rasponu regiona pokazuje da se rat sve više širi ka srcu Rusije.
Ukrajinci su istog jutra pogodili i pumpnu stanicu za naftu u Čuvašiji. Šteta je bila ograničena, ali simbolika je jaka – energija postaje ključna meta u borbi iscrpljivanja.
Volgograd i Rostov pod pritiskom
Stanovnici Volgogradske oblasti javljali su o snažnim detonacijama i dejstvu PVO tokom cele noći. Sam grad Volgograd i okolna naselja postali su deo nove mape ciljeva, naročito posle napada na tamošnje rafinerije nafte ranije u septembru.
Istovremeno, u Rostovskoj oblasti – koja je već mesecima logističko čvorište ruskih snaga – registrovano je kretanje između 40 i 50 ukrajinskih dronova prema gradu Milerovu. Aerodrom u ovom mestu ranije je bio meta, pa nije iznenađenje da je ponovo u fokusu.
Ukrainian drones are attacking Russia’s Volgograd region, prompting the activation of air defenses, which have reported multiple interceptions. Loud explosions have been heard across the area. pic.twitter.com/40j5GJNSFx
— OSINTWarfare (@OSINTWarfare) September 26, 2025
Rat izvan rovova
Svi ovi događaji potvrđuju da se rat iz rovova Donbasa premestio u vazduh i u dubinu teritorija. Ukrajina sve više koristi rojeve manjih i jeftinih dronova, nadajući se da će probiti rusku PVO i pogoditi kritične tačke – od energetike do vojne industrije.
Rusija, s druge strane, računa na brojčanu i tehnološku prednost, pa kombinacijom preciznih bombi i dalekometnih raketa nastoji da potkopa ukrajinsku logistiku i demoralizuje stanovništvo.
Poruke i rizici
Ono što se jasno vidi jeste da i NATO i Rusija igraju na dugoročnu iscrpljenost. Ukrajina želi da pokaže da može pogoditi gde god želi – čak i stotinama kilometara od fronta. Rusija, pak, insistira da ima neiscrpan arsenal i da može svake noći pogoditi desetine ciljeva širom Ukrajine.
Najveći rizik je eskalacija – svaki dron ili raketa koji pogodi energetski ili industrijski centar može izazvati lančanu reakciju, od prekida snabdevanja strujom do ekoloških katastrofa. A to je scenario koji bi mogao dodatno destabilizovati region.
