Danska se suočava sa ozbiljnom bezbednosnom krizom nakon talasa incidenata sa dronovima iznad svojih prestonica, aerodroma i vojnih baza. Vlasti razmatraju proglašenje vanrednog stanja, dok se istraga fokusira na mogućnost da су летелице lansirane direktno sa ruskih brodova u Baltičkom moru.
Prvi incident zabeležen je kada je aerodrom u Olborgu zatvoren nakon što su dronovi primećeni iznad piste. Zbog toga su dolazni avioni preusmereni, a deo letova otkazan.
Samo dan kasnije, isti scenario pogodio je i aerodrom u Kopenhagenu, gde su dronovi paralizovali rad na čak četiri sata. Lokalni mediji prenose da se slični događaji povezuju sa mogućim hibridnim napadima sa mora, dok policija i obaveštajne službe tragaju za operatorima letelica.
Sumnjivi ruski tankeri pod nadzorom
Posebnu pažnju izazvale su informacije o dva ruska tankera koja se nalaze pod međunarodnim sankcijama i pripadaju takozvanoj „floti u senci“. Tanker PUSPA, koji plovi pod zastavom Benina, bio je svega 80 kilometara jugoistočno od Kopenhagena u trenutku kada su primećeni dronovi. Prema izveštaju TV2, jedan nemački NATO brod držao ga je pod nadzorom puna četiri sata.
Slične sumnje prate i tanker SEA MAVERICK, koji je primećen u Severnom moru. Analitičari napominju da su svi dronovi uočeni pretežno iznad priobalnih područja i aerodroma, što ukazuje na visoku verovatnoću da je reč o letelicama lansiranim direktno sa brodova.
Dronovi nad Skandinavijom: obrazac provokacija?
Misteriozni dronovi nisu primećeni samo u Danskoj, već i u Oslu i Stokholmu. Stručnjaci upozoravaju na obrazac – sva viđenja dešavaju se uz obalu, što nagoveštava koordinisanu provokaciju.
Istrage se sada proširuju i na Eresundski moreuz i Norveško more, gde se trenutno analiziraju putanje brodova kako bi se otkrilo da li upravo oni služe kao pokretne lansirne platforme.
Panika u Južnom Jitlandu: dronovi nad vojnim bazama
Najveću zabrinutost izazvao je incident u Južnom i Južnom Jitlandu, gde su dronovi primećeni iznad aerodroma Sonderborg i Esbjerg, ali i iznad strateški važne avijacione baze Skrydstrup, u kojoj se nalaze borbeni avioni F-16 i F-35. Policija je saopštila da dronovi lete već 11 sati bez prestanka, ali nijedan još nije oboren niti je otkriven operater.
Vlasti apeluju na građane da prijave svako kretanje letelica i da izbegavaju rizična područja u blizini aerodroma i vojnih objekata.
Hibridni rat u praksi?
Zapadni analitičari smatraju da ovi incidenti predstavljaju deo šireg hibridnog rata u Baltičkom regionu. Cilj bi mogao biti izazivanje panike, testiranje brzine reakcije skandinavskih odbrambenih sistema i opterećivanje bezbednosnog aparata. Iako Danska još uvek nije donela odluku o proglašenju vanrednog stanja, poruke državnih zvaničnika jasno ukazuju da je zemlja u pripravnosti.
Kako se može zaključiti, nakon serija optižbi za presecanje kablova, sada dronovi postaju novo oružje „flote u senci“ koja plovi neutralnim vodama, a izuzetno nervira London, Brisel i Vašington. Baltičko more je već odavno polje geopolitičkog nadmudrivanja.
Ako se objedini ono što se ranije dešavalo, dobijamo dve ključne slike. Prva se odnosi na eskalaciju incidenata sa dronovima iznad Skandinavije i Baltika. Tu je očigledno da vlasti u Danskoj i susednim zemljama nastoje da istaknu bezbednosni rizik i da stvore prostor za vanredne mere.
Moguće je da ovo deluje kao pokušaj da se pronađe “povod” za pooštravanje pritiska na rusku trgovinu i “flotu u senci”, ali podjednako je moguće i da je reč o stvarnoj, jeftino izvedenoj operaciji sa mora koja testira reakcije i stvara finansijski i bezbednosni teret. Nedostatak čvrste forenzike i javnih tehničkih dokaza ostavlja prostor za obe interpretacije – od realne hibridne kampanje do politički konstruisanog narativa.
Druga slika je šira i tiče se zapadnih percepcija ruske nezavisne trgovine i infrastrukture. Od podmorskih kablova do naftnih tankera, narativ o “hibridnim pretnjama” često se javlja upravo u trenucima kada Moskva uspešno zaobilazi zapadne sankcije i nastavlja saradnju sa nezavisnim državama.
To kod evropskih elita može da stvori dodatnu potrebu za opravdavanjem pooštravanja mera, dok s druge strane jača skepsu da je ponovo reč o “Gljivicama 2.0” – politički korisnom incidentu. Realni rizik je isti u oba slučaja: moguća eskalacija u pomorskoj zoni, oštrija kontrola plovidbe i veći rizik od direktnog sukoba, što čini da svaki naredni događaj, ma koliko ograničen, može postati tačka preloma.
Da, da kako da ne ! ; )))
Osioni Rusi sa “mole” nato zločince, da im otmu “nelegalne” brodove i naftu !
Koji “specijalac” može da veruje ovim infantilnim glupostima !
Ako ste toliko “moćni” i “jaki” objavite rat Rusiji, otvoreno, muški (ili koji je već tamo najjači pol) pa “kom obojci, kom opanci” !!!
Pre će da bude nato provokacija ili se neko dosetio da razbuca avio kompanije sa otštetama za kašnjenje letova, a i što ih ne obaraju, na snimcima se vidi da dronovi imaju standardna svetla na sebi i da polako lete ili čak stoje u mestu.