Dok Rusi opsedaju „raskrsnicu“ koja vodi ka Kijevu, Ukrajina poteže rizičnu kontraofanzivu kod Dobropolja

Sudeći po najnovijim vestima sa ukrajinskog ratišta, najintenzivnija i operativno najvažnija zona borbi trenutno je „raskrsnica“ između jugoistočne Zaporoške oblasti, centralno-istočne Dnjipropetrovske i istočne Donjecke oblasti.

Ovaj sektor je važan iz tri razloga: Prvi, koncentracija komunikacionih pravaca koji povezuju Donbas sa centralnom Ukrajinom. Drugo, relativna blizina većih urbanih i industrijskih centara. Treće, mogućnost da kontrola nad nekoliko čvorišta (poput Pokrovska) promeni ritam snabdevanja i rotacija jedinica na širem području.

U vestima koji potiču iz ukrajinskih i ruskih izvora navodi se da su „najžešće“ operacije rata upravo tu. Ipak, pošto se radi o ratnoj zoni, kao i uvek, informacije su fragmentarne, pristrasne po liniji strana u sukobu i često asimetrične. Neutralna slika, stoga, mora polaziti od atribucije: kada je reč o gubicima, teritorijalnim dobicima ili efektima udara, naglasićemo ko to tvrdi i u kom kontekstu.

Operativni ciljevi i namere

Prema svežim vestima, Moskva već mesecima stavlja težište na osvajanje Pokrovska—grada pozicioniranog na rubu Donjecke oblasti i važnog logističkog i komunikacionog čvora. Ako se ta težišna pretpostavka održi, strategijska logika je jasna: potiskivanje linije odbrane zapadno od Donjecka i nagnječenje ukrajinske „školjke“ odbrambenih zona koje podržavaju snabdevanje na istočnom frontu.

Istovremeno se pominje rusko napredovanje na više pravaca u istom regionu, što je u skladu sa taktikom „višestrukih tačaka pritiska“ kojom se protivniku otežava koncentracija resursa.

Kijev, s druge strane, prema informacijama sa relevantnih telegram kanala, pokušava da optimizuje raspored raspoloživih trupa, braneći i granice Dnjepropetrovska i ključne gradove i sela unutar Donjecke i Zaporoške oblasti.

To je indicija „ekonomije“ — odbrana više kritičnih tačaka sa ograničenim resursima, uz pokušaje lokalnih kontraudara. U tome leži i glavni rizik ukrajinske strane: razvlačenje fronta i trošenje rezervi na više žarišta istovremeno.

O gubicima i borbenom tempu

U informacijama koje stižu sa ruske strane fronta navodi da Ukrajina na ovom sektoru gubi „u proseku 250–270 vojnika dnevno“, kao i jedan sumarni podatak ruskog Ministarstva odbrane o „1.535“ ukrajinskih gubitaka za 24 sata. Ovo su brojke koje dolaze sa jedne strane i kao takve se moraju posmatrati.

U ratnoj analizi, takve tvrdnje služe pre svega kao indikator namere i informativne kampanje (signalizacija uspeha), ali ne mogu biti uzete kao egzaktna metrika. Zaključak je da obe strane održavaju visok borbeni tempo, uz dnevne gubitke i potrošnju municije, opreme i ljudstva — ipak tačan obim tih gubitaka verovatno čak i nakon kraja neprijateljstava nećemo saznati.

Taktike i sredstva: artiljerija, dronovi, „više osa“ i lokalna manevrisanja

Analizom više izvora saznajemo da se spominju upotreba artiljerije, dronova i lokalnih manevra (šumoviti tereni, napredovanja duž železničkih pravaca, presecanje puteva snabdevanja).

Za rusku stranu navodi se metoda „postepenog prodora“ u kombinaciji sa dejstvima iz više smerova—što odgovara modelu iscrpljivanja protivnika uz hvatanje taktičkih i operativnih klinova.

Za ukrajinsku stranu registruju se pokušaji kontraofanzivnih delovanja u zonama gde je moguće privremeno slomiti ritam pritiska—naročito kod Dobropolja.

Dronovi se pojavljuju kao ravnopravno sredstvo uz artiljeriju: pominje se ruska upotreba bespilotnih letelica (npr. Geran-2) za udare na komandna mesta, kao i generalno „teška artiljerija i dronovi“ kao okosnica ruskog pritiska oko Pokrovska.

Ovo ukazuje na već ustaljeno korišćenje dronova na frontu: izviđanje, korekcija vatre, napadi na tačke komande, logistička čvorišta i koncentracije trupa. Kumulativni efekat takvog pristupa nije samo fizičko razaranje, već i otežana koordinacija odbrane i veći stres na komandno-kontrolne veze protivnika.

Lokaliteti i linije: Kupjansk, Sumi, Černihiv, Dnjepar

Iako je fokus na „raskrsnici“ tri oblasti, vesti koje pristižu registruju aktivnost i severnije i istočnije:

• Sumi: kontinuirana krvava neprijateljstva, razmena inicijative, lokalni kontraudarni pokušaji.
• Černihiv: ruski udar dronovima na sedište 144. odvojene mehanizovane brigade Ukrajine, uz navode o gubicima među oficirima.
• Harkov (Kupjansk): borbe kod naselja Jubilejni, presecanje putnih veza sa jugozapada, napredovanje duž pruge ka Kupjansk-Južnom i istočnim predgrađima Petropavlovska (indikator da se nastoji sužavanje ukrajinskog mostobrana).
• Pravac Dnjepra (Primorskoje, Stepnogorsk): „najžešće borbe“, i to bez potpune kontrole bilo koje strane — što implicira nestabilnu liniju i verovatno „pulsirajuće“ lokalne obostrane inicijative.

Ovaj širi okvir pokazuje da front nije „jednodimenzionalan“: dok jedna strana pojačava akcije na jednom sektoru, druga pokušava da „otvori“ problematične tačke drugde, kako bi razvodnila rezerve i pažnju. Posledica su otežana planiranja velikih, kontinuiranih operacija i borba za „mikro-prednosti“ koje sabrane mogu doneti makro-efekat.

Dobropolje: rizici i prilike ukrajinskog kontraudara

Posebno poglavlje zaslužuje zona Dobropolja, gde se, prema najnovijim vestima, u poslednjim danima intenziviraju ukrajinske kontraofanzivne akcije s ciljem potiskivanja ruske vojske sa isturene pozicije severno od Bojkovke.

Aktivne su borbe u Bojkovki, Zatiškovu, u toku je napad iz Pankivke na Majak (ipak, bez preuzimanja položaja), kao i teški sukobi u Nikanorivki. Navodi se da su se ruske trupe preraspodelile na obod i pokrenule napade iz Hektove Balke prema Dorožnju, uz intenzivno bombardovanje zona između Nikanorivke i Dorožnja.

Zabeležen je ukrajinski kontraudar kao „realna pretnja“ ruskoj isturenoj tački — ako padnu Bojkovka i okolina, postoji rizik od odsecanja tih položaja. Međutim, jasna je i cena: prelivanje resursa na ovaj sektor može oslabiti ukrajinsku sposobnost odbrane na drugim pravcima, pre svega oko Pokrovska i dalje prema Dnjipropetrovsku.

Takve lokalne kontraofanzive imaju smisao ako deregulisu ritam protivnika, ali nose visok rizik u scenariju kada protivnik zadrži inicijativu na drugim tačkama i pritisne logističke linije.

Logistika i linije snabdevanja: tiha, ali presudna osovina

U više različitih izvora pojavljuju se elementi koji ukazuju na pokušaje presecanja snabdevanja (kod Kupjanska, uz prugu; oko Pokrovska, kroz pritisak na okolne komunikacije).

U savremenim uslovima zasićenosti dronovima i preciznim oruđima srednjeg dometa, linije dovoda municije, delova, goriva i medicinske evakuacije postaju ključna žila kucavica svake strane.

Ipak, strana koja uspe da sigurnije i redovnije održava transportne arterije, uz zaštitu ključnih čvorišta (magacini, raskrsnice, prevoji), postepeno stiče taktičku prednost koja se vremenom pretvara u operativnu.

Na to se nadovezuje i „odbrana dubine“ — ima indikacija da ruska strana pokušava dublje udare na komandna mesta i sabirne tačke (primera radi u Černihivu), dok ukrajinska strana nastoji lokalnim protivudarima da pomeri prvo liniju dodira, a zatim i smanji pritisak na ključne raskrsnice.

Komandovanje, moral i „magla rata“

Više ruskih izvora spominje pogibiju ukrajinskog oficira visokog ranga u udaru dronovima, kao i tvrdnje da su pojedina sela napuštena od ukrajinskih snaga i prešla pod rusku kontrolu. Ovde je važno razdvojiti taktičke epizode (koje se mogu brzo promeniti) od trajnih operativnih posledica.

U borbama ovog intenziteta, povremene „sive zone“ i „priviđena osvajanja“ dešavaju se i usled neusklađenosti izveštavanja, pa konačan treba da ostane rezervisan sve dok ne postoji trajna potvrda stabilizacije linije. Ipak dosadašnje iskustvo nam govori da jednom osvojena sela od strane Rusa, retko prelaze po kontrolu suprotne strane.

Moral trupa, rotacije, odmori, popuna—sve su to varijable skrivenog sloja koje se ne vide u javnim saopštenjima, a imaju ogroman uticaj na trajanje i ishod operacija. Prema našoj proceni, poslednjih dana obe strane deluju pod visokim opterećenjem, sa povremenim „skokovima“ (ofanzivnim ili kontraofanzivnim talasima), nakon kojih slede ciklusi konsolidacije.

Kako će se razvijati situacija? Mogući scenariji

1. Produženo iscrpljivanje i „pulsirajuće“ linije: Najverovatniji kratak i srednji rok: nastavak teških borbi u više tačaka, bez brzih strateških proboja, uz kontinuirano trošenje resursa.
2. Operativno približavanje Pokrovsku: Ako ruska strana održi pritisak i uspe da dodatno erodira ukrajinsku odbranu oko „raskrsnice“, može doći do pojačanog ugrožavanja Pokrovska i dodatnih premeštanja ukrajinskih rezervi iz drugih sektora.
3. Lokalni ukrajinski proboj kod Dobropolja: Uspela lokalna operacija mogla bi da blago pomeri liniju i oteža pritisak na Pokrovsk, ali uz cenu jo[ većeg angažovanja resursa i rizik na svim drugim delovima fronta.
4. Širenje dejstava na dubinu pozadine: Intenzivniji udari na logističke čvorišta, komandna mesta i infrastrukturu, s ciljem da se protivniku oteža „održavanje tempa“.

Zaključci

• Težište: Raskrsnica Zaporožje–Dnjipropetrovsk–Donjeck ostaje operativno kritična. Pokrovsk je važna meta po narativu iz datog materijala, ali borbe u okolnim tačkama i dalje odlučuju ritam i linije dovoda.
• Sredstva: Artiljerija i dronovi očigledno su centralni instrumenti za obe strane; njihov kombinovani efekat utiče na komandne kapacitete i logistiku više nego izolovani tenkovsko-pešadijski napadi.
• Dobropolje: Ukrajinska kontraofanziva je riskantna, ali možda čak i korisna ako dovede do lokalnog sužavanja ruskih isturenih tačaka; istovremeno, izuzetno se rizikuje prelivanje resursa i slabija pokrivenost drugih kritičnih zona.
• Informacije i verifikacija: Brojevi gubitaka i „potpune kontrole“ nad pojedinim selima ostaju podložni preispitivanju bez unakrsne potvrde. Neutralan pristup podrazumeva atribuciju i oprez.
• Dinamika: Trenutna slika više je rat iscrpljivanja i fina operativna geometrija, nego brzi, duboki proboji. Prednost će verovatno ostvariti onaj ko duže održi stabilan logistički impuls i koordinaciju na više osa—uz sposobnost da brzo iskoristi protivnikove „mikro-pukotine“.

U zbiru, vidimo fazu rata u kojoj je svaki kilometar skup, a svaki pokušaj proboja traži i vatrenu i logističku nadmoć u kontinuitetu. Bez obzira na izjave o velikim dnevnim gubicima ili „definitivnim“ osvajanjima, presudna će biti sposobnost da se održava tempo na više pravaca, čuvaju linije snabdevanja i upravlja moralom i rotacijama trupa.

U tom okviru treba posmatrati i naredne dane, kao trku izdržljivosti, u kojoj će ređe odlučivati simbolična „zastavica na karti“, a češće stabilnost logističke mašine i sposobnost da se inicijativa prevede u trajno pomeranje linija.