WindRunner: Počinje razvoj najvećeg vojno-transportnog aviona na svetu za SAD i NATO

Ambiciozni projekat WindRunner ulazi u vojnu konfiguraciju: američka kompanija Radia potvrdila je na konferenciji Air, Space & Cyber 2025 da će razviti najveći vojno-transportni avion do sada za potrebe Ministarstva odbrane SAD, uz namenu da popuni logističke praznine i u okviru NATO-a.

Iako je prvobitno osmišljen kao civilna letelica za prevoz glomaznih tereta poput lopatica vetroturbina, WindRunner u vojnoj verziji dobija jasnu ulogu—masovni prevoz izuzetno kabastih sistema bez rastavljanja, direktno do terena.

Zašto je WindRunner važan

Poslednje dve decenije pokazale su hronični problem zapadnih vojski: kada treba hitno prevesti vrlo veliki, a ne nužno i najteži teret, flota često nema odgovarajuću letelicu. Tokom kampanje u Avganistanu i u kasnijim misijama, NATO je više puta morao da iznajmljuje ukrajinske i ruske An-124 „Ruslan“, a povremeno se oslanjao i na jedinstveni An-225 „Mrija“, najveći avion na svetu.

Ta opcija je praktično nestala—saradnja sa Moskvom više ne postoji, a ukrajinska flota je pretrpela velike gubitke. U međuvremenu, logističke potrebe rastu, posebno u Arktiku i Indo-Pacifiku, gde su udaljenosti ogromne, piste ograničene, a vreme nepredvidivo.

WindRunner cilja upravo taj „zapreminski“ jaz koji nedostaje zapadu. Umesto maksimalne nosivosti po toni, projekat je optimizovan za zapreminu—što omogućava da se prevoze kompletni sistemi bez dugotrajnog i mukotrpnog rastavljanja tereta i ponovnog sklapanja u zoni operacija.

Američka kompanija Radia razvija WindRunner – ultra-veliki transportni avion optimizovan za veliki teret. Sa prostorom većim od C-5 i C-17 zajedno, moći će da prevozi šest CH-47 bez rastavljanja i sleće na neasfaltirane piste. Prvi let do kraja decenije, operativan nakon 2030. pic.twitter.com/ezMkicMNm1

— Oruzje Online (@oruzjeonline) September 21, 2025

Ključne brojke (i poređenja)

• Unutrašnja zapremina: preko 6.800 m³—oko 7× više od tovarnog prostora C-5 Galaxy i 12× više od C-17 Globemaster III.
• Tipični „jednoleto“ tereti: 6 potpuno sklopljenih CH-47 Chinook (C-17 može da ponese jedan—tek nakon rastavljanja), 4 CV-22 Osprey, 4 F-16 ili F-35C u transportnom modu, ili do 12 AH-64 Apache helikoptera.
• Dimenzije: dužina 108 m, raspon krila 80 m, visina 24 m.
• Kruziranje: oko 0,6 maha (740 km/h).
• Nosivost: do 73 tona—manje od An-124 (150 t), An-225 (247 t) i C-5 (129 t), ali neuporedivo veća zapremina.
• Domet: do 2.000 km (prioritet je zapremina i taktička fleksibilnost, ne interkontinentalni dolet).
• Piste: poletanje i sletanje na neasfaltirane staze dužine oko 1.800 m, što otvara pristup udaljenim, oštećenim ili terenskim aerodromima.

U praktičnim terminima, to znači da bi jedinica mogla da ukrca celu eskadrilu helikoptera sa opremom i osobljem, da sleti na grublju pistu blizu zone delovanja i odmah pređe u operativu—bez nedelja rastavljanja i logističkih „akrobatika“ i košmara.

Koncept upotrebe: zapremina ispred tonaže

WindRunner ne pokušava da pobedi rekorde u težini—za to postoje teškaši poput C-5 ili istorijskih Antonova. Ovaj avion rešava drugi, skuplji problem: vreme i kompleksnost. Rastavljanje CH-47 ili CV-22, transport u više letova, zatim sklapanje u poljskim uslovima traži stotine sati rada i posebne hangare.

Ukoliko WindRunner može da „proguta“ šest sklopljenih Chinooka odjednom i isporuči ih blizu dejstva, ceo ciklus se skraćuje sa nedelja na dane.

Isto važi za složene radare, sisteme PVO, mostovne konstrukcije, vazduhoplovno-mobilne bolnice ili komandna mesta — kompletni moduli se utovaraju i istovaraju sa minimalnim zahvatima rasklapanja i sklapanja.

U humanitarnim misijama, jedna takva letelica može da donese prefabrikovane stanice za vodu/struju, modularne klinike i tehniku tamo gde je pista delimično oštećena ili zemljana.

Operativne zone i infrastruktura

Projektovana sposobnost korišćenja kratkih, neasfaltiranih pista jedna je od najvažnijih odrednica ovog džina. Za Arktik, gde sneg, led i vetar presuđuju, ili za Pacifik, gde su ostrvske piste uske i kratke, to je presudno.

Naravno, ostaju izazovi: tovarne rampe, pristupne saobraćajnice, kranovi i gorivna logistika moraju da se planiraju. Ipak, tamo gde C-5 i C-17 često zahtevaju duže, uređene piste i potpunu zemaljsku podršku, WindRunner pokušava da donese „tešku logistiku“ bliže frontu.

Program, motori i finansije

Plan predviđa prvi let do kraja decenije i početak operacija od 2030. godina. Tip motora još nije javno objavljen, osim što se navodi da će biti reč o postojećem, sertifikovanom modelu— pristup koji snižava tehnički rizik i ubrzava sertifikaciju.

Do sada je obezbeđeno oko 150 miliona dolara finansiranja, a razgovori sa javnim i privatnim partnerima su u toku. Ako tempo ostane na nivou, vojna konfiguracija bi mogla relativno brzo da prođe rane demonstracije i uđe u probnu logističku upotrebu u SAD, a potom i kod ostalih članica NATO pakta.

Šta WindRunner želi da bude – a šta ne

• Jeste: „zapreminski šampion“ koji menja pravila igre za glomazne sisteme; avion za brzu projekciju helikopterskih i PVO kapaciteta; platforma koja skraćuje lanac od fabrike/do obale/do taktičke piste.
• Nije: zamena za svaku misiju C-17/C-5; avion za najveću nosivost po toni ili interkontinentalne prelete iz komada. Njegov smisao je u brzom premeštanju velikog volumena na srednjim relacijama i na grublje piste.

Ukoliko uđe u službu kako je planirano, WindRunner bi mogao da postane „logistički multiplikator“ na istočnom krilu NATO-a, u Arktiku i Indo-Pacifiku. Umesto zavisnosti od retkih čartera i dugih lanaca prepraćivanja, saveznici bi dobili stalno raspoloživ kapacitet za velike module—od helikoptera i Osprey konvertoplana, do kabastih radara i inženjerijskih setova. U vremenu kada svet ponovo ulazi u „veliku logistiku“ i raspršene operacije, to je prednost koja se ne meri samo tonama, već danima uštede i operativnim tempom.