Bezbednosni zaokret: Pentagon pauzira isporuke PVO Patriota Evropi – nestašica raketa i novi prioriteti

Pentagon je, prema pisanju magazina The Atlantic, tiho počeo da pauzira ili odbija nove zahteve pojedinih evropskih partnera za kupovinu delova sistema Patriot zbog nestašice ključne municije i potrebe da se prioritet da popunjavanju sopstvenih zaliha. Ovaj potez, navodi se, deo je šireg prilagođavanja američkih bezbednosnih prioriteta i nije signal prekida saradnje, već promene redosleda isporuka i odobravanja novih ugovora.  

Već mesecima u Vašingtonu kruže upozorenja da su zalihe presretača za Patriot nedovoljne u odnosu na planirane potrebe američke vojske. U više izveštaja pominje se da SAD trenutno raspolažu sa oko 25% potrebnog broja presretača u odnosu na sopstvene planove — to je tokom leta već rezultiralo pauzama u pojedinim transferima i strožom kontrolom prioritetnih isporuka.  

Za evropske države, Patriot je godinama bio prva opcija za srednji/viši sloj protivvazdušne i protivraketne odbrane. Razlog je kombinacija proverenih performansi, kompatibilnosti sa NATO infrastrukturama i obuke koja je već sprovedena u nizu vojski. Međutim, dugi rokovi isporuke i visoka cena doveli su neke zemlje do razmatranja alternativa — recimo, SAMP/T (francusko-italijanski sistem). Danska je ovih dana kao razlog za opredeljivanje ka evropskoj varijanti navela upravo troškove i čekanje za Patriot, što pored ličnih tenzija oko Grenlanda ipak oslikava širu dilemu kupaca: da li čekati „zlatni standard” ili ubrzati zaštitu sa nešto drugačijim paketom sposobnosti.  

Politička pozadina u Vašingtonu dodatno objašnjava zaokret: nova Nacionalna odbrambena strategija prioritizuje odbranu američkog tla i odvraćanje Kine u Indo-Pacifiku, uz poziv evropskim državama da preuzmu veći teretsopstvene bezbednosti, posebno u sloju PVO/PRO i municije. Ključnu ulogu u oblikovanju tog pristupa ima Elbridge Colby, potvrđen u aprilu 2025. kao podsekretar za politiku u Pentagonu; on je javno zastupao strožu selekcijuameričkih resursa i fokus na kritične pretnje po SAD.  

Konkretna poruka evropskim prestonicama nije „ne” — pre je „ne odmah i ne u ovom obimu”. Po The Atlantic, Pentagon identifikuje kategorije opreme „u deficitu” i za njih ograničava nove zahteve, dok postojeći programi nastavljaju da teku onoliko brzo koliko dozvoljavaju zalihe i proizvodni kapaciteti. To znači da će neke zemље morati da revidiraju raspored nabavki, a možda i da dopune slojeve odbrane brže dostupnim rešenjima (SAMP/T, IRIS-T SLM/SLX, NASAMS, srednjodometski radari i slično), dok čekaju na Patriot.  

Impikacije po Ukrajinu su već bile vidljive tokom leta, kada je pauzirano preusmeravanje pojedinih Patriot presretača kako bi se izbeglo dalje „krvarenje” američkih zaliha. Iako Vašington i dalje odobrava pakete pomoći Kijevu, obrazac deluje jasnije: kritične komponente (kao što su presretači) biće odobravane selektivnije, zavisno od trenutne potrošnje i prijavljenih pretnji.  

Za Evropu, kratkoročni odgovor je širenje portfolija i ubrzavanje lokalne proizvodnje. Već postoji evolucija prema evropskim sistemima (SAMP/T NG) i kooperacijama na municiji i radarima, kao i inicijative da se ubrzaju linije za Patriot kroz zajedničke ugovore i industrijska partnerstva. Ipak, realnost je da se proizvodni ciklus za presretače meri godinama, ne mesecima — zbog čega prioritetna dodjela zaliha od strane SAD trenutno ima presudan uticaj na rokove evropskih projekata PVO/PRO.  

Šta dalje? Ako se trend prioritetizacije nastavi, evropski planeri će verovatno morati da:

• Kombinuju slojeve (npr. SAMP/T + IRIS-T/NASAMS) kako bi umanjili zavisnost od jednog tipa presretača.
• Zaključavaju dugoročne ugovore za Patriot mnogo ranije nego do sada, uz klauzule o ko-produkciji i transferu tehnologije gde je to moguće.
• Usklađuju rasporede vežbi i obuke da bi prelazi na „hibridne” arhitekture PVO/PRO bili bezbedni i brzi (radarska interoperabilnost, softverske integracije, C2 veze).

Na političkom nivou, to se uklapa u širu poruku Vašingtona: SAD ostaju ključni saveznik, ali raspoređuju resurse u skladu sa sopstvenim prioritizacijama i očekuju da evropski partneri brže podižu kapacitete u domenu vazdušne odbrane i municije.

Za zemlje koje su računale na brze isporuke Patriota, to znači prilagođavanje planova i verovatno preusmeravanje budžeta ka brže dostupnim komponentama, uz zadržavanje Patriota kao „kičme” sistema kada zalihe i proizvodnja to dozvole.

U zbiru, vest magazina The Atlantic ne govori o „zatvaranju slavine“, već o pauziranju i redosledu — ali i to je dovoljno da promeni tempo evropskih planova PVO/PRO u narednim godinama. Evropske alternative donekle postoje, ali ih treba ugraditi u arhitekturu koja je do sada često bila projektovana oko Patriota — što je i tehnički i politički zadatak koji ne ide pod ruku retorici koja se agresivno forsira u među elitama u Briselu.