Parade: od rimskog trijumfa do Beograda — šta pokazuju i zašto se održavaju

Još jedna parada  na ulicama našeg glavnog grada. Prilika da vidimo deo onoga čime raspolažemo, kako smo uvežbani, koliko smo spremni da to što imamo upotrebimo u slučaju nečega (kako se to u JNA obično govorilo). Vojska je deo oružanih snaga čiji je zadatak da brani i odbrani nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet države kojoj pripada; država se stara o njoj da bude uvek borbeno sposobna. To joj omogućavaju neprekidno usavršavanje i obuka, ali i pravovremeno zanavljanje, modernizacija, ili kupovanje nove tehnike.

Po pravilu, reč je o postupku koji uključuje dugotrajno uvežbavanje posle odbira najboljih vojnika i tehnike. Stoga se često može čuti uzrečica – spremio se kao za paradu.  

Odakle nam ta reč? Kod nas je stigla iz francuskog (parade), a prihvaćena je i u drugim jezicima u osnovom obliku iz novolatinskog parare – spremati. Definicija kaže da je to prolazak ljudi i tehnike (svih vidova i rodova) pored najvišeg državnog i vojnog vrha povodom značajnih godišnjica, ali i izuzetno povodom nekog istorijski važnog savremenog događaja.

Međutim, istorija nas uči da su parade služile i za demonstraciju sile, odnosno pretnju ili odvraćanje protivnika od mogućeg napada, ohrabrujući na taj način svoje državljane. Ona je i mogućnost da se uporede spremnost dotične države sa svojim okruženjem.

Istorija parada

Nije iznenađenje kšto su one stare koliko i vojska, odnosno ratovi. Vojskovođe antičkih vremena (Mesopotamija, Persija, Egipat, Kina) priređivali su pompezne parade u svoju čast i čast svojih trupa. U režiji takvog viđenja parada najdalje su otišli Rimljani. Poznati su rimski trijumfi (triumphus). Tada bi pobedonosni vojskovođa proveo svoju vojsku, zarobljenike i ratnu tehniku kroz ulice oduševljenog Rima.

Vremenom su se trijumfi pokazali kao vrlo skup običaj, jer su počeli da ih primenjuju po sve višim zahtevima. Postala je (veoma skupa) obaveza za pobednika, a u poslednjim danima carstva čak su vlasti Rima samoinicijativno dodeljivale trijumf nekom suverenu, kako bi mu se dodvorile, bez obzira na veličinu vojnog uspeha.

Pri tom bi bogato zakitili trijumfatora; on bi dobio tuniku s palmovim grančicama (tunica palmata), purpurni plašt (toga picta), a simbolično bi bio krunisan i lovorovim vencem (laurus). Od svih tih počasti i parada, najduže su se, do danas, u javnoj upotebi zadržale imenice opšte kulture – trijumf i  laureat (laureatus – pobednik, dobitnik). 

U ranim periodima srednjeg veka mnogo toga je izbrisano iz kolektivnog sećanja. Na teritoriji Evrope, Srednje Azije i Bliskog Istoka rađale su se i nestajale desetine država i malo ko je imao vremena da slavi svoje pobede kao u rimsko doba. Međutim, krajem XVIII veka počinju da bujaju nacionalni pokreti u Evropi, pa su parade opet našle svoje mesto u javnom životu. U Sankt-Peterburgu svake godine organizovane su velike parade: zimske na Dvorskom trgu i prolećne – na Marsovom polju (trg i veliki park u centru Sankt-Peterburga). Ni to nije sve.

Narastajuća moć Ruske imperije u kojoj su do izražaja došla osvajanja neverovatnih prostranstava, ali i podizanje kapitalnih građevina u rimskom stilu, dozvolila je i dodatnu raskoš; u Krasnom Selu (Lepo Selo, Красное Село) takođe je održavana je svake godine i letnja parada. Veliki manevri u najznačajnijim vojnim okruzima uvek su se posle manevara završavali paradama. Isto tako, ali u nešto manjem obimu, organizovane su parade u doba vojnih praznika i jubileja.  

Ta pompeznost nastavila se i u Sovjetskom Savezu. Za vreme postojanja SSSR dvaput godišnje održavane su parade: prvog maja, na svetski Dan rada i sedmog novembra, na godišnjicu Oktobarske revolucije. Za vreme rata parada nije bilo. Izuzetak je bila poznata parada sedmog novembra 1941. godine kada su jedinice odlazile pravo na front. Odmah posle rata organizovane su dve najpoznatije – parada pobede 24. juna 1945. i saveznička parada u Berlinu, sedmog septembra iste godine koju su inicirali i u kojoj su dominirali Sovjeti. Svečanosti manjeg obima organizovane su i u gradovima-herojima, glavnim gradovima saveznih republika, u gradovima gde su se nalazili štabovi vojnih orkuga ili flota ili vojno-obrazovni centri.  

Prvog maja odvijale su fiskulturne parade, smotra radnika, proizvodnih uspeha, itd.  Poslednja prvomajska parada organizovana je 1968. godine, da bi se sve parade slile u jedinstvenu paradu pobede devetog maja. Poslednja takva parada održana je 1990. godine. U Ruskoj Federaciji parade nisu održavane od 1991. do 1994. godine, da bi 1995. godine organizovane dve parade: preko Crvenog trga prešli su veterani, a na Poklonskoj gori (najvećem vojno-muzejskom kompleksu na svetu) bila je parada vojne tehnike i avijacije. Od 2008. godine ponovo u punom sjaju možemo videti tehniku i avijaciju na Crvenom trgu, a snage Ratne mornarice u Sankt Peterburgu. U vreme SVO parade su otkazivane, da bi ove godine bila održana parada u čast velikog jubileja. 

I u drugim državama, posebno u Francuskoj, redovno se održavaju parade najvišeg državnog nivoa. Po svojoj atraktivnosti posebno su ineresantne parade na Jelisejskim poljima, kraj Trijumfalne kapije jer svojom slikovitošću, koreografijom i strojevim poretkom privlače stotine hiljada gleadalaca. Te parade (kao uostalom i u SAD, Kini, Severnoj Koreji, služe i za demonstraciju novih tehničkih dostignuća i nisu samo čin proslave nekog jubileja).

Parade u Kraljevini i u posleratnoj Jugoslaviji

Ova tema zaslužuje mnogo duži tekst i o tome su mnogo pisali naši cenjeni istoričari ovog perioda, pa da samo ukratko podsetimo: Srbija i Jugoslavija bile su u oba svetska rata na strani pobednica, pa su s pravom organizovale parade, kako između dva rata, tako i posle Drugog sv. rata. Parade ranog perioda Kraljevine Srbije bile su simbolične i skromne, iz razumljivih razloga. Međutim, još u XIX veku srpska vojska je u defileu ulazila u novooslobođene gradove Stare Srbije. Posle Prvog svetskog rata učešće jugoslovenskih vojnika u savezničkim proslavama bilo je neizostavno.

Između dva rata u čast rođendana kralja Petra II one su održane od 1930-1938 godine. Sledeće dve godine nisu održane, a onda je nastupio rat. Posebno se izdvajaju sledeće parade: dodela novih pukovskih zastava, a potom i defile trupa i prenos posmrtnih ostataka vožda Karađorđa 1930. godine, kao i parade 1932. i 1933. godine. Godine 1934. godine armijski general Milan Nedić je u čast čehoslovačkih saveznika priredio posebno dobro organizovanu paradu.

Posle Drugog sv. rata prve parade održane su već prvog maja 1945. godine u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Splitu i Sarajevu. Nova vlast želela je i da na taj način proslavi svoje pobede, ali i žrtve pa se požurilo s masovnim paradama. Sledeće dve godine parade su održavane u svim većim garnizonima povdom Dana pobede, Dana republike (29. novembra) i Dana armije (22. decembra). Već od 1948. do 1957. godine održavane su samo parade povodom Prvog maja i to u Beogradu i glavnim gradovima republika.

Sledeće dve godine nisu održavane, da bi od 1960. do 1965. godine organizovane samo u Beogradu prvog maja; tada se zbog ekonomičnosti donosi odluka da se parade održavaju po naređenju suverena, svake pete godine na Dan pobede. Do 1985. održane su samo tri parade i dve smotre: 1970. godine u Beogradu povodom Dana pobede, 1971. godine u Karlovcu po završetku manevara Sloboda 71; 1972. godine usledio je defile JRM povodom završetka združene taktičke vežbe Podgora 72; poslednje dve parade bile su i najveće. Održane su 1975. godine (U ime slobode) i 1985. godine (Smotra pobede i slobode) povodom 30. i 40. godišnjice pobede nad fašizmom.

Naši ešeloni učestvovali su i na više jubilarnih, savezničkih parada u inostranstvu; posebno se ističe parada povodom pola veka od završetka Drugog sv. rata u Parizu, kada je naš stroj frenetično pozdravljen, pri čemu je učestvovao i u počasnoj straži pored trijumfalne kapije.     

Parade Vojske Srbije

Kada se Republika Srbija osamostalila, Vojska Srbije se (posle krvavih sukoba na tlu nekadašnje zajedničke države i burnih političkih promena) konsolidovala i vratila paradama onda kada su to mogućnosti dozvolile. Prva je bila Korak pobednika, povodom 70 godina oslobođenja Beograda (16. oktobra 2014). Usledila je zatim parada maja 2019. u Nišu (Odbrana slobode), pa onda i parada u Kragujevcu, na Vidovdan 2021. godine.

Vlade Republike Srbije i Republike Srpske ustanovile su istovremeno, 11. septrembra 2020. godine, nov praznik: Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Iduće godine, 15. septembra 2021. godine, na dan proboja Solunskog fronta, održana je tim povodom parada sa više od 130 različitih sistema.  

Parade u drugim oblastima

Parada jeste vojno čedo, ali ne pripada samo vojsci. Pojavljuje se i u obliku defilea; i ovaj izraz  izvorno pripada vojsci, a koristi se u geografiji, gde imenica defile označava uski klanac ili prolaz kroz koji određenom kolonom može proći vojska. Kasnije se taj izraz proširio. Tako sada imamo, pored vojnih i pomorskih parada, sportske parade (najpoznatija je, svakako, otvaranje Olimpijskih igara), tehničke parade na vojnim i industrijskim sajmovima, pa i tokom kulturnih manifestacija (smotra učesnika velikih folklornih i turističkih manifestacija, karnevalskih povorki, itd). 

U izuzetnim prilikama, povodom smrti suverena, održavaju se i parade koje po svojoj režiji i poruci imaju drugačiji oblik, trajanje i protokol. Na nekada velikim i redovnim paradama u doba Hladnog rata često su na obema stranama prikazivane i makete oružja s ciljem da zavaraju protivnika, ili oružja koja potom nisu ušla u naoružanje. Ono što je izvesno možemo konstatovati: bez obzira na cenu ili okolnosti, parada će biti dok bude vojske, jer je to u strojevom i organizacionom smislu diplomski rad svake armije, pa time i države. 

Naš portal je pravovremeno predstavio sadržaj, satnicu i učesnike parade na osnovu podataka sa sajta MORS, pa su naši čitaoci mogli lakše da prate ovaj važan događaj. O reakcijama, odjecima i utiscima s parade oglasićemo se posebnim tekstom.