Rusija ubrzava razvoj sopstvenog „Starlinka“: satelitski internet terminali i mreža Biro 1440

Ruski svemirski sektor, pod vođstvom Dmitrija Bakanova, šefa državne korporacije Roskosmos, najavio je ambiciozan plan: stvaranje sopstvenog satelitskog komunikacionog sistema koji bi bio pandan američkom Starlinku.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada ruske oružane snage, ali i civilni sektor, uveliko osećaju posledice zavisnosti od stranih tehnologija i globalnih komunikacionih mreža.

Od ideje do testiranja prototipa

Bakanov je u emisiji „Solovjov uživo“ izjavio da je „potreba za ruskim satelitskim komunikacionim sistemom očigledna“, dodajući da su prototipovi terminala već u fazi testiranja. U pitanju su uređaji koji bi funkcionisali na principu sličnom Starlink antenama i omogućavali komunikaciju čak i u najudaljenijim regionima Rusije, piše Reuters.

Planirano je da sistem koristi satelite u niskoj orbiti (LEO), što je ključna karakteristika zbog koje Starlink postiže brzu vezu i nisku latenciju. Time bi Rusija mogla da obezbedi ne samo vojnu komunikaciju, već i civilne servise — od pristupa internetu u udaljenim oblastima, preko telemedicine, pa sve do bezbednosnih i IoT sistema.

Biro 1440 i projekat „Rassvet“ – osnova ruske konstelacije

Iako Roskosmos vodi projekat, iza tehničke realizacije stoji kompanija Biro 1440, koja razvija satelitski sistem poznat kao Rassvet. Ova konstelacija je zamišljena kao ruski pandan OneWebu i Starlinku, sa stotinama satelita koji bi postepeno pokrivali ne samo Rusiju, već i šira područja Evroazije.

Prema informacijama zapadnih medija, u prvoj fazi do kraja 2025. godine trebalo bi da bude lansirano najmanje 16 satelita, dok je za naredne godine planirano proširenje mreže na više stotina letelica. Izvori iz ruskih medija navode da se do decembra očekuje upotreba oko 300 terminala, a zatim proširenje na 900 jedinica.

Tehničke i finansijske nepoznanice

Uprkos optimističnim izjavama, postoje značajne neizvesnosti.

• Tehnički detalji sistema nisu objavljeni. Nije jasno koliku će brzinu i propusnost terminali omogućavati, niti kolika će biti otpornost na ometanja i elektronske protivmere. U kontekstu rata u Ukrajini, gde se elektronsko ratovanje pokazalo presudnim, upravo će sposobnost sistema da izdrži jamming biti od ključnog značaja.
• Finansije ostaju za zapade medije enigma. Projekat „Sfera“ i raniji planovi konstelacija procenjivani su na stotine milijardi rubalja, ali konkretne brojke za „Rassvet“ i terminale nisu objavljene.
• Rokovi su ambiciozni. Izjava da će terminali biti dostupni „uskoro“ treba uzeti sa rezervom, imajući u vidu određena kašnjenja drugih ruskih svemirskih programa. Ipak, činjenica da je testiranje prototipa već počelo sugeriše da se projekat zaista nalazi u fazi aktivnog razvoja.

Vojna i geopolitička dimenzija

Motivi Rusije za razvoj sopstvenog satelitskog sistema su pre svega vojni. Ukrajinska vojska danas zavisi od Starlink mreže, preko koje se vrši koordinacija bespilotnih letelica, komunikacija na frontu i komandno-kontrolni sistemi. Čak i kratak prekid rada Starlinka izaziva haos u ukrajinskim operacijama, što je zabeleženo i tokom nedavnog višesatnog pada mreže duž linije fronta.

Za Moskvu je to signal da ne sme da zavisi od stranih provajdera i da mora da ima sopstveni nezavisni sistem. Očekuje se da će prvi korisnici biti upravo ruske oružane snage, koje bi tako dobile alat za sigurnu komunikaciju i kontrolu bespilotnih letelica, ali i za koordinaciju jedinica u udaljenim oblastima — od Arktika do Dalekog istoka.

Paralele sa postojećim sistemima: Starlink, OneWeb i Qianfan

Starlink trenutno ima preko 6.000 satelita u orbiti i već pruža globalnu pokrivenost, dok je britansko-indijska kompanija OneWeb izgradila mrežu sa oko 600 satelita. Rusija je u ovom trci u velikom zaostatku, ali sada planira da napravi „skok“ kroz ubrzani razvoj.

Razlika je u tome što je Starlink civilno-komercijalni sistem koji koristi i vojska, dok će ruski pandan, barem u prvim fazama, biti prvenstveno vojno orijentisan. Tek kasnije bi mogao dobiti civilnu dimenziju.

Sa svoje strane, Kina lansira svoje sazvežđe Qianfan. Ceo projekat Pekinga predviđa mrežu od oko 14.000 satelita – dvostruko više od broja koji trenutno poseduje Starlink u vlastištvu Ilona Maska – sa ciljem pružanja više usluga, uključujući toliko željeni D2D (direktno povezivanje sa uređajem).

Može li Rusija zaista napraviti sopstveni Starlink?

Najava Roskosmosa dolazi u trenutku kada Moskva želi da pokaže da sankcije nametnute od kolektivnog Zapada ne mogu da je zaustave u strateškim projektima. Međutim, da bi sistem zaista proradio, potrebno je rešiti određene izazove: od proizvodnje satelita i terminala, preko lansirnih kapaciteta, pa do otpornosti na ometanja i sajber napade.

Ako planovi budu ostvareni, prvi operativni terminali mogli bi biti dostupni već krajem 2025. godine, dok bi šira mreža sa stotinama satelita mogla postati funkcionalna do 2027–2028. godine. U suprotnom, projekat bi mogao da završi kao ambiciozno obećanje bez realne implementacije.

Jedno je sigurno: kontrola svemirskih komunikacija danas postaje ključna u globalnoj borbi za prevlast, a Rusija – pionir u svemirskom programu – je odlučila da u toj utakmici igra nezavisno sa sopstvenim kartama.