Do 2030. Kina postaje podmornička sila broj 1: Evo kako će svrgnuti SAD sa trona!

Kina je u poslednje dve decenije već postala vlasnik najveće pomorske flote na svetu kada se meri brojčano – sa više od 370 ratnih brodova i rastućim kapacitetima u svim domenima mornaričkog ratovanja. Međutim, jedno polje je i dalje ostajalo pod kontrolom Sjedinjenih Država: podmorničke snage.

Američka mornarica danas raspolaže sa oko 68 podmornica, od čega je više od 50 nuklearnih, dok je Kina donedavno imala svega 60, uglavnom dizel-električnih i tek ograničen broj nuklearnih. To bi se, prema procenama, moglo promeniti brže nego što se očekivalo.

ina ubrzava proizvodnju

Prema najnovijim vojnim analizama, Peking će do 2030. godine ne samo prestići SAD po broju aktivnih podmornica, već će dostići i kvalitativnu ravnopravnost u ovom segmentu. Ključni faktor je ubrzana modernizacija domaće brodograditeljske industrije. Kineska brodogradilišta, posebno ona u Bohaju i Šangaju, danas godišnje isporučuju više podmornica nego što Sjedinjene Države uspevaju da uključe u svoj flotni sastav u periodu od pet godina.

Ovaj tempo gradnje podseća na hladnoratovsko nadmetanje između SAD i Sovjetskog Saveza, s tom razlikom što Kina u proces ulazi sa ogromnom industrijskom bazom, državnom podrškom i jasno definisanim strateškim ciljem: kontrola Indo-Pacifika i smanjenje uticaja Vašingtona u regionu.

Tehnološki skok – tiše, brže i smrtonosnije

Nije reč samo o kvantitetu. Najnovije generacije kineskih podmornica projektovane su da budu tiše, brže i opremljene naprednim oružnim sistemima. Posebno se ističe klasa Jin (Type 094) i nova generacija nuklearnih balističkih podmornica (Type 096), koje su osnova kineske nuklearne trijade na moru. Ove platforme su dizajnirane da nose interkontinentalne balističke rakete JL-3 dometa preko 10.000 kilometara, što Pekingu prvi put daje mogućnost da sa relativne sigurnosti dubokih mora ugrozi teritoriju SAD.

Paralelno, razvijaju se i nuklearne jurišne podmornice Type 095, koje bi trebalo da budu pandan američkim klasama Virginia i Seawolf. Iako analitičari ističu da kineska tehnologija i dalje zaostaje za američkom po akustičnoj nečujnosti i naprednim sonarima, razlika se smanjuje iz godine u godinu.

Podmornički dronovi – novo oružje budućnosti

Kina takođe ulaže milijarde dolara u razvoj autonomnih podvodnih dronova velikog dometa. Ovi sistemi, poznati u SAD kao unmanned underwater vehicles (UUV), mogu obavljati zadatke izviđanja, miniranja, pa čak i napada na neprijateljske brodove i podmornice. Stručnjaci veruju da će u bliskoj budućnosti upravo kombinacija klasičnih podmornica i bespilotnih platformi predstavljati pretnju bez presedana za mornarice susednih država.

Na taj način Kina ne gradi samo brojčanu prednost, već oblikuje sasvim novu doktrinu pomorskog ratovanja u kojoj će čovek i mašina delovati zajedno.

Geopolitičke posledice

Ako se ove prognoze obistine, do 2030-tih godina Kina će imati najjaču podmorničku flotu na svetu – i to u svom regionu Indo-Pacifika, gde se takođe nalazi najveći broj trgovinskih ruta i strateških pomorskih tačaka. To će značajno promeniti ravnotežu snaga.

Za Sjedinjene Države to znači gubitak monopola na podmorničku moć, kojom su decenijama mogli da kontrolišu Tihi okean i da odvraćaju potencijalne rivale. Za njima bliske zemlje poput Japana, Južne Koreje i Australije, to je signal da moraju dodatno ulagati u sopstvenu protivpodmorničku odbranu. Dok za Tajvan, koji se nalazi na svega 130 kilometara od kineske obale, ova vest ima daleko ozbiljnije implikacije: svaka potencijalna invazija na ostrvo zahtevala bi upravo masivnu upotrebu podmorničkih i amfibijskih kapaciteta.

Drugim rečima, što je jača kineska podmornička flota, to je veći rizik da će Peking u jednom trenutku odlučiti da testira granice američke odlučnosti u regionu.

SAD pod pritiskom

Američka mornarica već je upozorila da bi, ukoliko se trenutni tempo nastavi, do kraja decenije Kina mogla imati više od 80 podmornica, dok će se SAD teško probiti iznad sadašnjih kapaciteta, jer se i program zamene starih nuklearnih podmornica odvija sporo. Pentagon upozorava da industrijska baza u SAD nije u stanju da odgovori tempom kojim Kinezi trenutno grade.

Upravo zato, u Vašingtonu se sve glasnije govori o potrebi većih ulaganja u brodogradilišta, jačoj saradnji sa saveznicima u okviru AUKUS pakta (Australija, UK, SAD) i ubrzavanju programa razvoja novih klasa podmornica.

Kina je već pokazala da može da preuzme lidersku poziciju u broju ratnih brodova. Ako do 2030. ostvari cilj i u podmorničkom segmentu, to će značiti preokret bez presedana u globalnoj pomorskoj ravnoteži. Tada će Indo-Pacifik biti prostor gde američka dominacija više neće biti sigurna, a Kina će postati nova podmornička supersila, spremna da oblikuje pravila igre na svetskim morima.