Rat u Ukrajini postao je i laboratorija za ubrzani razvoj bespilotnih letelica. Ono što je u prvim mesecima sukoba delovalo kao jeftino, masovno i relativno primitivno oružje, danas poprima sasvim drugačiji oblik. Najbolji primer za to je ruski Geran-2, duboko modernizovana verzija iranskog Shahed-136, koji je prošao kroz seriju nadogradnji i već odavno pokazuje osobine sofisticirane “lutajuće” municije.
Za ukrajinske stručnjake trenutak kada su otvorili olupine oborenih dronova i u njima pronašli nove module bio je svojevrsni šok. Ono što je trebalo da bude jednostavna letelica, zasnovana na komercijalnim i jeftinim komponentama, pokazalo je da Moskva sistematski ulaže u stalne inovacije, menjajući i način na koji se rat vodi na terenu.
Neočekivana otkrića: modemi i kamere u „nosu“ Gerana
Tokom leta i jeseni 2025. godine ukrajinski inženjeri su analizirali više oborenih primeraka Geran-2. U njima su otkrili opremu koja do tada nije bila viđena u ovoj vrsti drona.
„Ukrajinski stručnjaci, analizirajući ostatke oborenih ruskih bespilotnih letelica tipa Šahed-136/Geran-2, prvi put su otkrili prisustvo mrežnih modema i novih kamera. To ukazuje da Rusija prelazi na serijsku proizvodnju unapređenih verzija ovih dronova, sa znatno većim borbenim mogućnostima“, napisale su kolege iz ukrajinskog Defense Express-a.
Prvi put su identifikovani mesh modemi – uređaji koji omogućavaju da dron ne komunicira samo sa baznom stanicom ili operaterom, već i sa drugim dronovima u letu. Takva mrežna povezanost omogućava da se više letelica ponaša koordinisano, razmenjuje podatke i međusobno „širi“ komunikacioni signal. To praktično znači da svaki novi talas dronova može biti efikasniji, jer nije izolovan već deo šire mreže.
Još jedno iznenađenje bila je nova kamera postavljena u nosu letelice. Iako na prvi pogled podseća na jednostavnu nadzornu kameru, njena uloga je mnogo šira. Ukrajinski stručnjaci smatraju da ona omogućava operaterima da tokom završne faze napada imaju vizuelni kontakt sa metom, čime se znatno povećava preciznost udara. Umesto da se oslanja samo na programirane koordinate, dron sada može da se prilagođava realnoj situaciji na terenu.
Od kamikaze do “lutajuće” municije
Ove promene potvrđuju ono o čemu smo već pisali – Rusija razvija novu verziju Geran-2 koja više nije samo klasičan „jednosmerni“ kamikaza dron. Umesto da se usmeri ka statičnom cilju i samouništi, nova varijanta može da ostane u vazduhu, izviđa prostor i čeka da se pojavi meta, pa čak i da prati pokretne ciljeve poput konvoja, artiljerijskih položaja ili mobilnih komandnih centara.
Najnovije verzije koriste stabilizovane elektro-optičke module postavljene ispod nosa letelice, što im daje mnogo šire vidno polje i veću fleksibilnost u navođenju. Operator sada može da koristi dron i kao izviđački alat, a zatim da ga u pravo vreme usmeri na cilj. Time se Geran-2 pretvara u lutajuću municiju, kombinaciju izviđača i projektila.
Tehničke karakteristike i masovna proizvodnja
Osnovna konstrukcija Gerana-2 zasniva se na četvorocilindričnom dvotaktnom motoru, sa dometom do 2.500 kilometara i bojevom glavom od 30 do 50 kilograma eksploziva. Ranije je navođenje bilo ograničeno na satelitsko-inercijalne sisteme, ali sada je dopunjeno dvosmernim data linkom i LTE vezom. To omogućava operatoru da kontroliše dron do samog udara, a u nekim slučajevima čak i da prenosi video u realnom vremenu.
Rusija ulaže u masovnu proizvodnju. Prema dostupnim procenama, Moskva može da proizvede više hiljada Gerana mesečno. Govori se o brojkama od 2.500 do čak 6.000 jedinica i preko, što znači da ovi dronovi postaju ne samo taktičko, već i strateško oružje. Paralelno se razvijaju i varijante: Geran-1 kao lakša opcija, Geran-3 sa mlaznim motorom za veće brzine, pa čak i eksperimenti sa različitim tipovima eksplozivnih punjenja.
LTE mreža i mesh komunikacije: nova dimenzija rata
Ugradnja LTE modema i mesh sistema menja način na koji se dronovi koriste. Do sada su ukrajinski PVO sistemi mogli da računaju na predvidljive putanje dronova. Sada se suočavaju sa letelicama koje mogu da koriguju kurs, dele informacije i čak služe kao međusobni repetitori.
Takva interoperabilnost otežava elektronsko ometanje i prisiljavanje drona da padne. Ako jedan izgubi vezu, drugi u mreži može preuzeti signal i održati misiju aktivnom. To podiže efikasnost napada i smanjuje gubitke u „rojevima“ dronova koje Rusija sve češće lansira.
Efekti na ukrajinsku odbranu
Za Ukrajinu, ovo je ozbiljan izazov. Sistemima protivvazdušne odbrane sada nije dovoljno da presretnu nekoliko programiranih meta. Moraju da računaju na dronove koji se ponašaju kao čvorovi u mreži, koji se mogu koordinisati i menjati putanje.
Pritom, masovna proizvodnja znači da Rusija može da priušti gubitke. Čak i ako polovina dronova bude oborena, druga polovina može postići značajnu štetu. Time se ukrajinski PVO resursi (zapadni) dodatno iscrpljuju, jer svaka lansirana raketa protiv drona košta višestruko više od same letelice. Na sve to dodajmo i lansiranje velikog broja mamaca, najčešće modela Gerbera, koji se teško mogu razlikovati od pravog.
Veza sa širim trendovima
Nadogradnja Gerana-2 uklapa se u globalni obrazac u kojem se ratovanje sve više oslanja na mrežno povezane sisteme. U prethodnom tekstu pisali smo o tome kako Kina koristi svoje satelite da snima američke letelice u orbiti, a SAD isto čine prema kineskim platformama. I u svemiru i na zemlji poenta je ista – informacija, nadzor i sposobnost prilagođavanja u realnom vremenu.
Dok sateliti prate kretanja i šalju podatke, dronovi poput Gerana koriste slične principe da funkcionišu na nižem nivou: razmena signala, vizuelna potvrda mete i fleksibilno navođenje. Obe dimenzije pokazuju da je era „jednosmernog“ oružja završena, a da su u prvi plan došli sistemi koji uče i komuniciraju.
Novi tip rata
Geran-2 je počeo kao derivat iranskog Shahed-136, namenjen za masovne udare po infrastrukturnim ciljevima. Danas, međutim, prerasta u nešto sasvim drugo. Sa kamerama, modemima i mrežnim sistemima, on postaje multifunkcionalno oružje — izviđač, lovac i kamikaza u isto vreme. Čak su ga i Amerikanci iskopirali, te napravili svoju verizju.
Njegova masovna proizvodnja i stalna unapređenja stavljaju ogroman pritisak na ukrajinsku odbranu, ali i pokazuju kako se ratna tehnologija razvija u realnom vremenu, u direktnom odgovoru na potrebe bojišta.
Kao što su satelitski snimci u orbiti postali sredstvo odvraćanja i kontrole, tako i Geran-2 na zemlji postaje simbol nove faze rata — rata u kojem svaka letelica može da bude i oko, i uvo, i oružje, a granica između izviđanja i napada gotovo da više ne postoji.
