Ukrajinski mediji: „Grčka bi mogla prodati F-16 Kijevu kako bi kupila dodatne F-35“

Ukrajinski portali ovih dana pišu sa velikim optimizmom: ako Atina naruči još 8–12 F-35, deo starije grčke flote F-16 mogao bi da se pojavi na tržištu — a potencijalno i da završi u Ukrajini. Okidač za te napise je izveštaj lista Kathimerini da grčko Ministarstvo odbrane „ozbiljno razmatra“ dodatnu narudžbinu F-35.

Ipak, važno je naglasiti da nikakve zvanične potvrde iz Atine za sada nema, pa sve ostaje u domenu nagađanja, procena i scenarija.

Ukrajinski portal Defense Express tu mogućnost tumači ovako: ukoliko Grčka ode dublje u F-35, mogla bi da „skine nogu s gasa“ u planiranom programu modernizacije 38 F-16 Block 50 na standard približan Block 52+ (projekat koji je procenjen oko 900 miliona evra, tj. ~23,7 miliona po avionu). U tom slučaju, tvrde ukrajinski komentatori, otvorila bi se šansa da Atina stavi na prodaju 38 Block 50 i dodatnih 32 Block 30, a prihod preusmeri u F-35.

Šta kaže realnost grčke flote

Grčko ratno vazduhoplovstvo (HAF) danas ima „šarenu“ flotu F-16: Block 30, Block 50, Block 52+ i Block 52+ Advanced. Paralelno već traje veliki projekat unapređenja 84 aviona na standard F-16V (Viper) koji nosi moderni radar (AESA), novu avioniku i produženu upotrebljivost. U tom okviru, modernizacija Block 50 je osmišljena „ekonomično“ — delom uz premeštanje opreme sa mlađih varijanti koje idu na Viper. То је razlog zašto su ranije brojke oscilovale između prvobitnih 1,9 milijardi i kasnijih ~900 miliona evra: obim i metod modernizacije nisu identični na svim podserijama.

U praksi to znači da bi svako „preslaganje“ između F-35 nabavki i F-16 modernizacije moralo da prođe kroz tri sita: prvo – operativne potrebe HAF-a (Egej i Istočni Mediteran), drugo – budžet (F-35 košta, ali i odustajanje od modernizacije F-16 ima cenu u kapacitetu) i treće – rokove isporuka (F-35 za nove kupce uglavnom stižu tek posle 2030).

Može li Ukrajina realno do F-16 iz Grčke?

Čak i ako Atina odluči da proda, transfer nije automatski. F-16 su američka platforma pod ITAR režimom izvozne kontrole; za bilo kakav preprodajni aranžman potrebna je saglasnost SAD. Tu su i druga pitanja:

• Tehničko stanje i resurs: grčki Block 30 su najstariji; Block 50 su vredniji, ali Grčka ih računa u sopstveni red letenja dok F-16V program traje.
• Obuka i logistika: Ukrajini bi trebalo vreme, rezervni delovi, oružni paketi i remontna baza prilagođena tim blokovima.
• Regionalna bezbednost: Atina balansira sopstvene potrebe (Turska, istočno Mediteransko more) i političke odnose u NATO.

Drugim rečima, ukrajinski „scenarij“ nije nemoguć, ali je mnogo više političko-industrijska medijska konstrukcija nego realna stvar.

Koliko koštaju opcije?

U ukrajinskim medijskim spekulacijama pominje se da bi 8–12 F-35 koštalo 1,6–2,4 milijardi evra (zavisno od paketa). To je okvirno tačno reda veličine, ali realna cena zavisi od opreme, naoružanja, obuke, rezervnih delova i infrastrukture (F-35 zahteva skupa prilagođavanja).

Istovremeno, odustajanje od modernizacije Block 50 bi kratkoročno uštedelo novac, ali ostavlja jaz u sposobnostima dok F-35 ne stigne — ako stigne.

Šta je realno a šta ne?

• Vesti iz Ukrajine su želja, ne najava. Osnova im je pisanje Kathimerini o razmatranju dodatnih F-35; Atina to do trenutka pisanja ovog teksta nije zvanično potvrdila.
• Grčka realno ne može lako da „pokloni“ kapacitet koji joj treba u Egeju dok čeka F-35. Zato je verovatniji hibrid: nastaviti Viper program, eventualno smanjiti obim modernizacije Block 50, i postepeno uvoditi F-35.
• Svaki transfer F-16 Ukrajini zavisi od Vašingtona, resursa HAF-a i geopolitičke kalkulacije — pa i odnosa sa Ankarom.

Ako tražite signal za „sutra stižu grčki F-16 u Ukrajinu“ — takvog signala definitivno nema. Ako tražite trend koji nameće Brisel: evropske zemlje sve češće revidiraju planove (više dronova, PVO, municije; sporije uvođenje skupih platformi). U tom okviru, i Atina može „prelomiti“ ka većem F-35 paketu. Ali to ne znači automatski da će grčki F-16 završiti u Ukrajini — niti brzo, niti u količinama o kojima pišu najoptimističniji naslovi iz Kijeva.