Ukrajina i Rusija vode trku ne samo u proizvodnji dronova, već i u sistemima koji ih obaraju. Kijev sada otvoreno tvrdi da, pored klasične PVO i ometanja, ulazi u razvoj elektromagnetnog oružja – tehnologije koja bi, makar u teoriji, mogla da „sprži“ elektroniku letelice bez ijednog ispaljenog metka.
U istom dahu stižu i vesti sa druge strane fronta: Rusija najavljuje poljska ispitivanja novog laserskog sistema „Posoh“ za obaranje dronova, uz tvrdnju da će se prototip testirati direktno u zoni borbi do kraja oktobra. Dok Moskva promoviše laserska „hard-kill“ rešenja, Kijev traži protivmeru koja neće trošiti skupe zapadne rakete na jeftine ciljeve.
Zašto elektromagnetno oružje?
Komandanti ukrajinskih jedinica godinama ponavljaju isto: sadašnja PVO nije pravljena da masovno gađa male, spore i jeftine dronove. Gađati FPV ili „kamikazu“ klase Geranj projektilom od par stotina hiljada ili čak milion dolara je recept za finansijsku iscrpljenost u ratu visokog intenziteta. Otud i pomeranje fokusa ka sistemima koji cilj „gase“ energijom – radiofrekventnim (RF) impulsima ili mikrotalasima.
Izvor iz ukrajinske vojske, koga citira domaći medij NV, kaže da „nekoliko ukrajinskih kompanija već radi na alternativnim tehnologijama“ i da je zemlja „jedna od retkih koja poseduje tehnologije elektromagnetnog oružja koje treba dalje razvijati“. Suština je jasna: u elektromagnetnom spektru stalno se nadmeću prenos podataka i njegovo suzbijanje – dronovi postaju sve otporniji na ometanje, pa je potreban i „tvrđi“ način neutralizacije.
Kako funkcioniše elektromagnetni „top“ protiv dronova
Elektromagnetno oružje visoke snage (HPM/RF) sastoji se od izvora impulsa, skladišta energije (kondenzatorske baterije/Marx generatori), talasovoda i antena koje usmeravaju zračenje. Kratak, snažan impuls „upumpa“ napon i struju u elektroniku cilja: navigaciju, link za upravljanje, senzore ili aktuatorske sklopove. Rezultat može biti trenutni „reset“, degradacija, trajni kvar ili detonacija neregulisanog pogona – zavisno od jačine polja i osetljivosti meta.
Za razliku od klasičnog elektronskog ratovanja (ometanje), koje „zapuši“ radio-veze i GNSS signal, EM oružje pogađa samu elektroniku. To je razlog zašto ostaje relevantno i protiv dronova sa pseudoslučajnim skakanjem frekvencija, zaštićenim linkovima ili autonomnom navigacijom.
Još jedna prednost u odnosu na lasere: snop RF energije ne „vidi“ maglu i dim kao optika – vreme ima manji uticaj. Mana? Efektivni dometi su ograničeni na stotine metara do nekoliko kilometara, cilj mora da bude u liniji nišanske ose, a oko sistema mora da postoji bezbednosna „tampon zona“ kako se ne bi oštetila sopstvena elektronika.
Šta Ukrajina sada radi na terenu
Kijev je, paralelno, sklopio slojevitu PVO od onoga što može da dobije sa zapada i proizvede: mobilni timovi sa topovima i MANPADS-ima, mreže ometača, dronovi-presretači, pa čak i improvizovane platforme (helikopteri, lakI avioni Jak-52) za lov na kamikaze. Ali sve to troši vreme i novac koga je sve manje. Elektromagnetni sistem bi, ako se pokaže pouzdanim, postao značajan za odbranu važnih objekata – elektrana, skladišta, mostova – koje dnevno mogu napasti desetine dronova.
Koncept upotrebe je prost: kamionska ili prikolična platforma sa agregatima i baterijama, masivnom antenom i brzo usmerivim postoljem, umrežena u lokalnu PVO sliku. U idealnom scenariju, radar ili optičko-akustični sistemi detekcije daju ciljnu oznaku, a elektromagnetni „top“ u deliću sekunde šalje impuls. Potencijalno, više ovakvih sistema može da „očešlja“ dolazeći roj dronova i rastereti preskupe rakete za visoko vredne mete.
Koliko je ovo realno sada?
Tehnologija nije magija – i dalje je „teška“ po energiji, hlađenju i stabilnosti emitera. Potrebno je rešiti ciklus paljbe (koliko impulsa u minuti), preciznost nišanjenja prema maloj meti, zaštitu sopstvenih sredstava (frendli EMI), kao i oklopljavanje protiv kontra-EM mera. Dronovi se u međuvremenu štite feritnim prstenovima, filterima, metalizacijom kablova; vođenje prelazi na inercijalnu navigaciju kad GNSS padne. Zato EM oružje nije srebrni metak, već još jedan sloj u sistemu.
Ipak, logika troškova je neumoljiva: ako jednim „pucnjem“ iz EM sistema neutralizujete cilj za cenu električne energije i trošenja komponenti, a projektil čuvate za krstareću raketu – investicija ima smisla. Isti rezon stoji i iza ruskih laserskih rešenja: obarati „jeftino“ je jedini način da izdržite tempo jeftinih napada.
Gde ovo vodi narednih meseci
Ako Kijev zaista ubrza razvoj (ili dobije na gotovo sa zapada), prva masovnija uvođenja verovatno ćemo videti kao odbranu fiksnih tačaka – tamo gde je lako obezbediti napajanje i servis: oko velikih gradova, industrijskih čvorišta, skladišta i čvorišta PVO. Front će, po prirodi, i dalje nositi teret mobilnih ometača, topova i dronova-presretača.
Sa druge strane, ruski laseri – ako pređu iz makete u pouzdanu seriju – biće zaduženi za „sanitaciju“ neba iznad marševa i baza. Oba pravca prave istu stvar: spuštaju cenu odbrane po oborenoj meti.
Američki marinci dobili mikrotalasno oružje ExDECS koje uništava neprijateljske dronove
Kako je već objavio oruzjeonline.com, američki marinci takođe jačaju svoje sposobnosti protivvazdušne odbrane novim revolucionarnim sistemom ExDECS, varijantom ekspedicionog sistema Leonidas.
Predstavljen ovog proleća, ExDECS koristi HPM (High-Power Microwave) tehnologiju za neutralizaciju rojeva neprijateljskih dronova putem elektromagnetnih smetnji. Prema izveštaju AirPower 2.0, ExDECS je četvrta varijanta HPM sistema koji je kompanija Epirus razvila za oružane snage SAD. Sistem je dizajniran da se integriše u laka taktička vozila, prikolice i druge mobilne platforme.
Kina prikazala jedinstveni mikrotalasni top za borbu protiv dronova i krstarećih raketa
Godinu dana ranije, na međunarodnoj izložbi Airshow China 2024 u Džuhaju kineski inženjeri predstavili su inovativni samohodni kompleks za suzbijanje bespilotnih letelica ali i krstarećih raketa.
Novi elektromagnetni mikrotalasni kompleks, postavljen na šasiji kamiona Shaanxi HMV3, namenjen je borbi protiv malih dronova, izviđačkih BPL-a i kamikaza dronova, kao i za ometanje radioelektronske opreme aviona i raketa. Kompleks je opremljen višeelementnim visokotehnološkim radarom sa aktivnom faznom antenskom rešetkom (AFAR), koji radi u X i Ku opsezima talasa.
Bravo za Ukrajince, Ruse, Amere, Kineze…. s obzirom na ubrzano osvajanje novih tehnologija u sferi naoružanja, Fukojamin kraj istorije je sve bliži.