U trenutku kada EU i NATO podižu ton zbog rusko-beloruskih manevara „Zapad-2025“ i gomilaju jedinice duž istočnog krila, na jednom beloruskom poligonu pojavila su se dva američka oficira — kao zvanični posmatrači. Naizgled sitnica, u praksi je vrlo jasan signal. Minsk im je pred kamerama poručio da mogu da vide „sve što ih zanima“, a to je upravo ono što smiruje tenzije: manje nagađanja, više direktnog uvida, manji rizik od pogrešne procene.
Vojne vežbe su prve zajedničke rusko-beloruske od eskalacije rata u Ukrajini i održavaju se praktično na pragu NATO pakta. Poljska je, kao odgovor, zatvorila granicu s Belorusijom i pokrenula opsežne vojne aktivnosti, dok je Litvanija najavila dodatno jačanje odbrane duž granica s Rusijom i Belorusijom. Atmosferu dodatno zatežu incidenti s dronovima iznad Poljske i Rumunije, pa se „Zapad-2025“ u Briselu koristi kao stres-test odbrambene posture Alijanse.
Kako će Brisel sažvakati ovo? Američki vojni oficiri su iznenada posetili Belorusiju kako bi posmatrali zajedničke rusko-belorusijske ratne vežbe „Zapad-2025“, a beloruski ministar odbrane Viktor Hrenjin im je rekao da mogu da pogledaju „šta god ih zanima“. pic.twitter.com/jLly2vxacs
— Oruzje Online (@oruzjeonline) September 15, 2025
Istovremeno, Rusija i Belorusija poručuju da je reč o odbrambenim manevrima. U scenskoj logistici vežbe nalazimo tešku tehniku, pomorske grupe i udarne komponente Vazdušno-kosmičkih snaga, uključujući demonstrativno lansiranje hipersonične „Cirkon“ u Barencovom moru sa fregate „Admiral Golovko“. Takve slike ne idu niz dlaku evropskim prestonicama, ali prisustvo američkih posmatrača unosi bitnu razliku: ako ključni akteri imaju pristup stvarnom scenariju i tempu izvođenja, opada verovatnoća da jedno zrnce dezinformacije ili pogrešno tumačenje snimka eskalira do političkog požara.
U pozadini se odvija diplomatska igra na više nivoa. U Minsku su poslednjih dana primećeni znaci otopljavanja odnosa s Vašingtonom: razgovori o normalizaciji diplomatskih veza i ponovnom otvaranju ambasade SAD, najava ublažavanja pojedinih tehničkih ograničenja za nacionalnog prevoznika Belaviju, pa i gestovi dobre volje poput oslobađanja grupe pritvorenika, među kojima su novinari i politički protivnici.
Poruka je jasna — Belorusija ne prekida savez sa Moskvom, štaviše želi i drugu slušalicu na stolu. Za Vašington, to je još jedna prilika da smanji rizik greške u regionu koji je već na visokom naponu.
Šta SAD dobijaju slanjem posmatrača? Prvo, transparentnost. Umesto da procene zasnivaju na sekundarnim izvorima i buci društvenih mreža, američki oficiri izbliza prate šta se zaista uči i uvežbava: od integracije PVO/PRO, preko višedomenih udarnih efekata, do logistike pod pritiskom.
Drugo, kanal ka Minsku. „Otvoreni poligon“ nije samo protokolarna kulisa, već realan pristup kritičnim segmentima vežbe, a to postaje alat za deeskalaciju i planiranje daljih saradnji posle vežbi. Treće, balans prema Briselu. U času kada rusofobi u EU traže čvršći gard, Vašington pokazuje da želi da period otopljavanja odnosa traje duže od jednog ciklusa vesti.
Naravno, „Zapad-2025“ nije bezrezervno bezazlen ni u takvom okviru. U Baltičkom regionu posebno odzvanja scenario „Suvаlki koridora“ — onog uskog kopnenog prelaza između Litvanije i Poljske koji odvaja Kalinjingrad od Belorusije. Svako intenzivnije manevrisanje oko te tačke izaziva pojačanu budnost u NATO štabovima. Dodajte tome redovna prebaziranja Iskandera u Kalinjingradskoj oblasti i činjenicu da hipersonične platforme poput „Cirkona“ služe i za signalnu diplomatiju — i dobićete opravdanje zašto je nervoza u EU veća nego preko okeana.
Ipak, razlika između rizika i greške često zavisi od jedne stvari: da li neko sa suprotne strane ima broj vašeg telefona. Slanjem posmatrača, SAD su poručile da žele da gledaju iz prvog reda, a ne da zaključuju iz narativa zapadnih medija. Minsk je to prihvatio i ponudio „širok kadar“. Za sada, to je najbolja vest koju region može da dobije.
Šta gledati narednih dana? Ako uslede konkretizacije „malih koraka“ — formalni potezi oko Belavije, jasni koraci ka povratku pune diplomatske prisutnosti SAD u Minsku i potvrde o opsegu pristupa posmatrača — znaćemo da ovo nije bio samo gest.
Takođe, vredi pratiti ritam incidenata i retorike posle završetka vežbe. Manje alarmantnih „saopštenja o dronovima” i manje „zapaljivog“ jezika bili bi dobar znak da je kanal funkcionalan i da Vašington polako stavlja Brisel pod kontrolu.
Dok Brisel i NATO predstavljaju da je „Zapad-2025“ ozbiljna provokacija — Vašington, slanjem oficira u svojstvu posmatrača, bira put koji je često efikasniji od dodatne rotacije jedinica: smirivanje temperature kroz uvid i razgovor. U realnoj politici, to ne znači „naivnost“, već pametnan potez protiv bilo kakvog pogrešnog koraka u osetljivom uglu Evrope.
Vašington i Briselguz su prst i nokat, dakle tvrdnja da su različiti je naivno, samo što Trump igra gej igrice misleći kako ga Putin nije skontao. Od tuda i ova delegacija špijuna iz Čemerike. Naravno, Rusi će im pokazati ono šta oni smeju da vide.
Verujem da si za ovih 3.5 godina i sam shvatio da Amerika i Evropa su sve samo ne prist i nokat. Kada neko otvoreno govori da neće ratovati protiv Rusije, tu staju svi ostali argumenti.
Međutim, razumljivo je da natofiliji ova istina ne odgovara, zbog činjenice da je bez Amerike NATO jedno veliko ništa, pa pokušavaju da naprave sliku kako njima odgovara. Deja Vu, zar ne?