Ruska avio-kompanija Suhoj poslednjih godina intenzivno radi na jednom od najambicioznijih projekata domaće vojne industrije – stvaranju posebnog arsenala bespilotnih letelica namenjenih da prate i podržavaju lovac pete generacije Su-57.
U pitanju je program koji, barem prema informacijama koje dospevaju u javnost, može da Rusiji donese ozbiljnu prednost u konceptu takozvanih pratećih dronova, takozvanih „vernih pratilaca“ sistema, i da je izdvoji čak i u odnosu na Kinu i Sjedinjene Države koje na tom polju još uvek nisu stigle do potpuno upotrebljivih rešenja.
Iako je projekat obavijen velom tajne, ono što se zna jeste da Suhoj razvija čitav spektar letelica koje bi bile u stanju da obavljaju različite zadatke u koordinaciji sa pilotiranim avionima. Izvori bliski programu tvrde da se radi o najmanje osam modela u raznim fazama razvoja.
Neki od njih trebalo bi da budu potpuno autonomni, sa sposobnošću samostalnog poletanja, sletanja i izvršavanja misija, dok se drugi zamišljaju kao sistemi koje bi Su-57 nosio unutar svojih skrivenih odeljaka za naoružanje, lansirao ih u vazduhu i slao na udare po unapred definisanim metama. Postoje i planovi za jednokratne bespilotne letelice koje bi se kačile na spoljne nosače Su-57 i funkcionisale kao svojevrsne krstareće raket, odnosno kao dronove koji se samouništavali pri udaru.
U javnosti je najviše pažnje privukao S-70 „Ohotnik-B“, teška bespilotna letelica stelt dizajna koja je već pokazana na probnim letovima i akcijama u Ukrajini i u pojedinim situacijama fotografisana zajedno sa Su-57.
Uz nju se pominju i manje poznati projekti pod nazivima S-71M „Monohrom“ i S-71K „Kover“, za koje se tvrdi da su u razvoju kao dopuna osnovnom konceptu – jedan kao mali dron koji bi se lansirao iz unutrašnjih odeljaka lovca, a drugi kao jednokratna letelica predviđena da bude potrošna municija. Iako ti nazivi nisu zvanično potvrđeni, oni kruže ruskim medijima i stručnim forumima kao primer koliko se ideja istovremeno testira.
Jedan visoki rukovodilac Suhoja govorio je za agenciju TASS i tom prilikom naglasio da su višeslojni sistemi protivvazdušne odbrane postali isuviše skupi i rizični da bi im se prilazilo samo pilotiranim avionima. Prema njegovim rečima, logičan odgovor na takve izazove jeste stvaranje mreže bespilotnih letelica koje mogu da preuzmu pojedine zadatke, od izviđanja do udara, i da na taj način rasterete avione sa posadom i uvećaju šanse za uspeh misije. Njegova rečenica da se trenutno radi na oko osam različitih tipova dronova samo je dodatno rasplamsala spekulacije u stručnim krugovima o tome koliko je ovaj projekat zapravo uznapredovao.
Zapadni analitičari pomno prate svaki trag o napretku ovog programa. Američki National Interest piše da je Su-57 konstruisan sa otvorenom arhitekturom sistema, što znači da mu je olakšana integracija bespilotnih letelica različitih namena i da može da deli podatke u realnom vremenu. Ukrajinski bloger skreće pažnju da se Su-57 već koristi u Ukrajini u kombinovanim formacijama, gde jedan avion osigurava kontrolu neba dok drugi lansira projektile, a dronovi ulaze u igru kao izviđači ili mamci.
Ukrajinski mediji, s druge strane, ističu da sankcije ozbiljno usporavaju ovaj razvoj. Navodni nedostatak naprednih čipova, kompozitnih materijala i modernih senzora znači da deo novih aviona i dronova stiže u jedinice u nepotpunom stanju, što otežava njihovu punu operativnu upotrebu.
Upravo tu dolazimo do ključne tačke: teško je odvojiti činjenice od propagande i želja. Nema javno dostupnih dokaza da zaista postoji velika količina potpuno definisanih modela niti da su svi nazivi koji kruže stvarni. Isto tako, iako je ideja o dronovima koji se lansiraju iz unutrašnjih odeljaka i vraćaju u bazu fascinantna, realno gledano to je zasad pre koncept nego nešto što može da se vidi na bojištu. Međutim, sama činjenica da se o tome uopšte razgovara i da se ulaže u prototipe govori da je reč o pravcu razvoja koji Moskva ozbiljno razmatra.
Tehnološki izazovi su ogromni, ali i nagrada može biti veoma značajna. U savremenom ratovanju, gde se cene pilota i modernih lovaca mere u milijardama dolara, svaki gubitak je težak udarac. Ako Su-57 uspe da komanduje rojem dronova koji mogu da izviđaju, prenose podatke, ometaju neprijateljske sisteme i uništavaju ciljeve bez rizika za pilote, to bi bila prednost koja menja pravila igre. Sa druge strane, problemi sa logistikom, nabavkom komponenti i finansiranjem mogli bi da učine da sve ostane na nivou obećanja i prototipa.
Suhojev projekat dronova za Su-57 tako i dalje balansira između ambicije i realnosti. On prikazuje viziju budućeg ratovanja u kojem ljudi i mašine deluju zajedno, ali i suočava Rusiju sa pitanjem da li poseduje resurse i kapacitete da tu viziju sprovede do kraja.
I dok jedni veruju da će prvi ruski lovac pete generacije sa svojim „rojom“ dronova promeniti odnos snaga u vazduhu, drugi s pravom podsećaju da se radi o programu u nastajanju, punom tehničkih i političkih prepreka. Istina je verovatno negde između – Suhoj ide u pravcu koji će neminovno postati standard u svetskoj avijaciji, ali put do potpune realizacije je dug i neizvestan.
