Na sajmu DSEI 2025 u Londonu, britanski startap Cambridge Aerospace (osnovan krajem 2024. godine) predstavio je dva presretača nove generacije — Skyhammer i Starhammer — dizajnirana da brzo i relativno jeftino obaraju male, spore, ali i brže ciljeve: od FPV i „Geranj/Shahed“ dronova do podzvučnih krstarećih raketa.
Projekat dolazi iz firme koja je već privukla veliki kapital, samim tim i visoku pažnju javnosti: prema finansijskoj štampi, Cambridge Aerospace je u ranoj fazi prikupio blizu 100 miliona dolara, uz ambiciju da gradi ukupni sistem odbrane od vazdušnih pretnji, a gle čuda, predsednik borda je Grant Shapps, bivši britanski ministar odbrane.
Šta je Skyhammer?
Skyhammer je lak, turbomlazni presretač za rušenje dronova i drugih sporijih niskoletećih ciljeva. Iz kockastog lansirnog kontejnera po lansiranju razmota polukrila i „obrnuti V“ rep, potom ubrzava pomoću malog turbomlaznog motora sa uvodom vazduha u trupu. U nosu je X-opseg radarski tragač za rad u svim vremenskim uslovima; odmah iza njega je višenamenska visokoeksplozivna bojeva glava optimizovana za „meke“ ciljeve (male UAV) i podzvučne krstareće rakete.
Šta je Starhammer?
Za brže i vrednije ciljeve Cambridge Aerospace razvija Starhammer. Za razliku od mlaznog Skyhammera, Starhammer pokreće čvrstogorivni raketni motor Nightstar (interni razvoj), projektovan za naglo ubrzanje i lov na brže ciljeve po većim visinama. Prema prikazanim podacima, raketa bi trebalo da dostiže oko Mach 2, domet do ~20 km i plafon ~10 km. U nosu je takođe radarski tragač, dok ukupna masa po poletanju iznosi približno 90 kg uz dužinu oko 3 m. Prototipska faza je „pri kraju“, s ciljem početka niskoserijske proizvodnje nakon završnih letnih testova.
Zašto се uopšte pravi startap?
U poslednje dve godine računica „skupi presretač protiv jeftinog cilja“ postala je akutna: širom sveta PVO sistemi presreću rojeve jeftinih UAV-ova skupim projektilima. Britanska industrija, podstaknuta iskustvima iz Ukrajine, Crvenog mora i Bliskog istoka, gura rešenja koja mogu da isporuče „mnogo municije za malo novca“.
U ovom konceptu Skyhammer/Starhammer bi popunili „donje spratove“ slojevite odbrane — brzo reagovanje, veliku zasićenost u masovnom napadu, niske troškove po presretanju — dok složeniji (i skuplji) PVO sistemi ostaju rezervisani za pretnje velike vrednosti. Sama firma javno teži sistemu poput „Gvozdene Kupole“ za Ujedinjeno Kraljevstvo (sve od senzora do presretača), što je pobudilo interes i u političkim i finansijskim krugovima.
Neverovatna „brzina razvoja za šest nedelja“ i filozofija dizajna
Cambridge Aerospace otvoreno promoviše „softverski“ tempo iteracije u hardveru: od kompjuterskog modela do prvog lansiranja Skyhammera, kako navode, prošlo je svega šest nedelja — radikalno brže od tradicionalnih ciklusa razvoja raketa. Da bi to postigli, oslanjaju se na modularnu arhitekturu, masovno dostupne komponente gde je moguće, i internu integraciju ključnih podsistema (navigacija, tragač, pogon).
Skeptici, razumljivo, pitaju kako se „startap tempo“ prevodi u realnu borbenu pouzdanost, logistiku i održivost flote. Ali upravo zbog toga kreću od lakog sloja PVO: čak i sa nižom pojedinačnom pouzdanošću, veliki volumeni i niska cena mogu nadoknaditi statističke nedostatke protiv rojeva jeftinih ciljeva.
Gde se ovi sistemi uklapaju u PVO mozaik
- Zaštita aerodroma, kritične infrastrukture i gradova od FPV-kamikaza napada u svim vremenskim uslovima — posebno kad klasična topovska i raketna kratkodometna PVO nije dovoljna ili je preskupa za masovnu potrošnju.
- Skyhammer (mlazni) nastupa kao spora i mala raketa dejstva na distancama od 20–30 km, dok Starhammer (čvrsto gorivo) deluje kao brži i veći presretač brizne do 2 maha — obe pre nego što na scenu stupe skuplji presretači.
- Firma tvrdi da je već ušla u niskoserijsku proizvodnju i da cilja hiljade komada godišnje.
Konkurencija i ograničenja
Na tržištu „jeftinog presretanja“ već se pojavljuju različite škole: od laserskih sistema kratkog dometa, preko programabilne municije (35/40 mm), do mikro-raketa i mini-dronova-presretača.
Prednost Skyhammer/Starhammer pristupa je vremenska i meteorološka robusnost naspram lasera (magla/prašina/kiša) i veći efektivni domet u odnosu na topovsku municiju. Mana je (potencijalno) veći trošak po meti u odnosu na najjeftiniju pametnu municiju i pitanje sigurne zone u složenim urbanim scenarijima. Na kraju, sve će se svesti na cenu po presretnutoj meti, stopu uspeha i mogućnost da se sistem brzo dopuni.
Pored toga, iako se firma pozicionira kao „sistem integrator“, deo lanca (radarski senzori, C2 softver, spoj sa nacionalnim mrežama PVO) zavisi od šireg ekosistema odbrane Ujedinjenog Kraljevstva. I tu se vidi razlog zašto projekat privlači zvučna imena i kapital — cilj nije samo „još jedna raketa“, već kompletna „jeftina, skalabilna mreža“ koja rasterećuje visoke spratove PVO piramide.
Specifikacije: Brojke za Skyhammer (≈18 kg, <1 m, 1,3 m raspon, ~700 km/h, do ~30 km) i za Starhammer (≈90 kg, ~3 m, 2 maha, 20 km/10 km) potiču iz kompanijskih materijala i prikaza na DSEI, kao i iz nekoliko objava u medijima o startapu uoči sajma.
Skyhammer i Starhammer su jedan od najboljih primera šire britanske i uopšte zapadne potrage za ekonomičnim, skalabilnim odgovorm na rojeve jeftinih dronova i rastuću upotrebu krstarećih projektila. Ako Cambridge Aerospace od obećanja brzo dođe do zrele serijske proizvodnje i pouzdanih stopa obaranja, Ujedinjeno Kraljevstvo može dobiti „jeftin sloj“ PVO koji je nedostajao.
