Su-27 ukrajinskog vazduhoplovstva slučajno ispalio raketu na stambenu kuću u Volinjskoj oblasti!

U selu Kopil, u Volinjskoj oblasti, dogodio se incident koji je uznemirio lokalno stanovništvo i ponovo otvorio pitanje sigurnosti u ratnim uslovima. Oko podneva, prema navodima lokalnih medija, raketa je pala na stambenu kuću nakon što je navodno ispuštena sa ukrajinskog borbenog aviona koji je leteo izuzetno nisko iznad sela.

Prema svedocima, plavi avion je nekoliko puta preleteo naselje, a zatim se okrenuo i odleteo u pravcu Belorusije. Oštećena kuća, kako se navodi, pripada roditeljima zamenika načelnika lokalne specijalne policijske jedinice KORD. Srećom, u trenutku udara nikoga nije bilo unutra, pa žrtava nije bilo.

Istraga i reakcija vlasti

Državni istražni biro (DBI) Ukrajine odmah je pokrenuo istragu, a istražno-operativna grupa izašla je na lice mesta radi prikupljanja dokaza i analize ostataka rakete. Postupak se vodi prema članu 416, deo 2, Krivičnog zakonika Ukrajine, koji obuhvata kršenje pravila leta i pripreme za njih.

Za sada nema zvaničnih podataka o tome da li je u pitanju tehnički kvar ili greška pilota, ali se razmatra više mogućih scenarija. Stručnjaci upozoravaju da je incident mogao biti izazvan neispravnim mehanizmom na nosaču rakete, ljudskom greškom ili čak neadekvatnim procedurama tokom borbenog zadatka.

Nije saopšten tačan tip aviona

Po onome što imamo do sada, niko pouzdano nije objavio tip aviona. Po nekim opisima u pitanju je navodno „plavi avion“ koji je leteo vrlo nisko iznad Volinja i potom skrenuo ka granici.

Prema priloženom videu koji smo analizirali i svedočenjima, u pitanju je lovac Su-27.

Zašto Su-27?

• Boja/šema: Ukrajinski Su-27/Su-27UB standardno su ofarbani u plavo-sive nijanse (digitalni kamuflažni uzorak). Su-25 i Su-24, koji češće nose vazduh-zemlja rakete, u ukrajinskoj službi obično nisu u „plavoj“ šemi — zato prema vizuelnom zapažanju i svedočenju o „plavom avionu“ jasno je da se radi o Su-27 (lovcu), a ne o jurišnim platformama.
• Zona: Volinj je daleki zapad/severozapad Ukrajine; patrolni i presretački letovi ukrajinskih lovaca uz severnu granicu nisu neobični. Kurs „ka Belorusiji“ posle preleta sela ne govori o nacionalnosti (to može biti rute-zaokret posle zadatka), ali se lepo uklapa u profil ukrajinskog eskort leta uz granicu.

Koja je municija mogla „pasti“?

Po opisu rušenja kuće „jednim projektilom“ i jačine eksplozije, logična su dva scenarija:

1. Vazduh-vazduh R-27 (radarska ili IC varijanta) — tipičan teret za Su-27. Bojeva glava ~40 kg (znatno jača od R-73 koja je oko 8 kg) dovoljna je da ozbiljno ošteti ili uništi stambeni objekat ukoliko dođe do aktiviranja upaljača pri udaru. Do ispaljivanja može doći usled kvara, greške ili vanrednog odbacivanja.
2. Nevođena vazduh-zemlja (S-24/S-8) — snažna S-24 (bojeva glava oko 120 kg) bi se podudarila s velikom štetom, ali takvu municiju češće nose Su-25/Su-24, ne i lovci na tipičnim zadacima.

Zato je R-27 u ovom trenutku najverovatnija pretpostavka za vrstu projektila.

Šta bi potvrdilo tip projektila (i time posredno i platformu)?

• Ostaci vođene glave/upaljača: fragmenti radarske ili IC glave, oznake 9B-1101K / 9B-1032 (za određene R-27 varijante) ili karakteristične peraje (R-27 ima velike rešetkaste/klasične repne površine u zavisnosti od varijante).
• Oznake tela rakete: serijski brojevi i ćirilične šifre sekcija na kućištu odmah otkrivaju tip.
• Funkcija upaljača: da li je došlo do armiranja (što ukazuje na ispaljenje) ili je u pitanju neplanirano odbacivanje/ispad (nearmirana bojeva glava obično ne detonira — mada udar može dovesti do defektnog aktiviranja).

Koliko smo sigurni?

Na osnovu svedočenja poput „plavi avion“, vrlo nisko, pravac ka severu, profila misije u tom regionu i tipičnog naoružanja, u pitanju je najverovatnije ukrajinski Su-27 na zadatku lova/patrole. Najlogičnija municija je R-27.

Ako se pojavi fotografija krhotina (fini delovi trupa rakete, repna rešetka, sekcije upaljača) ili jasniji kadar projektila, možemo ovo spustiti sa „najlogičnije“ na „sigurno“ u jednom koraku. Do tada, bolje je držati se verovatnoća.

Tehnički i vojni kontekst

Incidenti ovakvog tipa nisu bez presedana u ratnim uslovima. Avioni u misijama često lete na niskim visinama da bi izbegli radarsko otkrivanje, što povećava rizik od tehničkih grešaka ili slučajnog ispaljenja naoružanja.

U ovom slučaju, istraga će pokušati da odgovori na ključna pitanja:

• koji je tip rakete bio u pitanju,
• da li je sistem bio aktiviran namerno ili slučajno,
• kakva je bila komunikacija posade pre i tokom incidenta.

Prema svedočenjima meštana, eksplozija je bila jaka, ali je šteta bila pretežno materijalna. Ipak, za lokalnu zajednicu ovo je bio zastrašujući događaj jer je pokazao koliko je civilna infrastruktura ranjiva, čak i kada nije direktna meta.

Slični nedavni slučajevi

Ovo nije prvi put da raketa ili projektil u ratu u Ukrajini završi na neželjenom mestu:

• Poljska, 2022. — projektil koji je pao na selo Przewodów ubio je dvoje civila. Iako je prvobitno za incident optužena Rusija, kasnije je potvrđeno da je reč o ukrajinskoj protivvazdušnoj raketi.
• Kostiantinovka, 2023. — eksplozija na pijaci odnela je desetine života, a istrage su ukazale da je mogla biti izazvana raketom ukrajinske PVO.

Takvi incidenti naglašavaju složenost rata i rizike koje trpe civili u zonama sukoba.

Pad Su-27 i niz nesreća u ukrajinskom vazduhoplovstvu

Ovaj slučaj u Kopilu dolazi neposredno nakon što se u Zaporoškoj oblasti srušio upravo ukrajinski lovac Su-27, pri čemu je poginuo pilot, major Aleksandar Borovik. Da li su ovi slučajevi nekako povezani, ne znamo.

Podsetimo, Vazduhoplovne snage Ukrajine saopštile su da je noći 23. avgusta 2025. godine takođe došlo do teške nesreće: MiG-29 borbeni avion se srušio prilikom prilaza za sletanje posle izvršenja borbene misije. U toj nesreći je poginuo pilot, major Sergij Viktorovič Bondar, rođen 1979. godine.

Samo mesec dana ranije, tokom masovnog ruskog napada, misteriozno je izgubljen i F-16, a u nesreći je stradao pilot prve klase, potpukovnik Maksim Ustimenko. To je bio četvrti priznati od strane Kijeva i Zapada izgubljeni F-16 u kratkom vremenskom periodu.

Kada se sve sabere, niz incidenata — od tehničkih kvarova, preko pada aviona, do slučajno ispaljenih raketa — pokazuje u kakvim se teškoćama nalazi ukrajinsko vazduhoplovstvo. Kombinacija zastarele sovjetske i zapadne tehnike, ubrzane obuke na avionima i intenzivnog tempa ratnih operacija očigledno dovodi do sve češćih nesreća.

Iako incident u Kopilu, srećom, nije odneo živote, on dodatno potvrđuje da su i civili u stalnom riziku. Svaka nova nesreća ukazuje na krhku granicu između vojnog i civilnog prostora u ovom ratu i podseća da je vazdušna komponenta ukrajinskih snaga pod ogromnim pritiskom.