Po prvi put od početka rata u Ukrajini, poljske vlasti zvanično su saopštile da je ruski vazdušni napad zahvatio i njihov prostor. Poljska vojska je potvrdila da su bespilotne letelice više puta ušle u poljski vazdušni prostor tokom masovnog ruskog udara na Ukrajinu. Deo dronova je, prema Varšavi, neutralisan vatrom poljskih i NATO aviona, dok je potraga za ostacima u toku.
Premijer Donald Tusk izjavio je da je reč o ozbiljnom incidentu i dodao da je NATO generalni sekretar Mark Rute obavešten u realnom vremenu. „U stalnom smo kontaktu sa saveznicima, vojska je upotrebila oružje protiv objekata koji su prekršili naš vazdušni prostor“, napisao je Tusk na mreži X.
Vojna mobilizacija i zatvoreni aerodromi
Ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš potvrdio je da su radari otkrili više od deset objekata, od kojih su „preteći“ dronovi oboreni. Istovremeno, vlasti su uvele mere opreza za stanovništvo u regionima Podlaskom, Mazovjeckom i Lublinskom, koje su označene kao visokorizične zone.
Poljska je privremeno zatvorila nekoliko aerodroma, među kojima i varšavski Šopen – najveći u zemlji – kao i Žešov-Jasionku, ključni centar za transport zapadnog oružja u Ukrajinu. Američka FAA izdala je NOTAM kojim je potvrdila da su četiri aerodroma u Poljskoj zatvorena zbog „neplaniranih vojnih aktivnosti“.
Belorusko objašnjenje: dronovi skrenuli sa kursa
Dok je Varšava govorila o „činu agresije“, Minsk je ponudio potpuno drugačiju verziju događaja. Prvi zamenik ministra odbrane Belorusije, general-major Pavel Muravejko, izjavio je da su dronovi skrenuli sa planiranog kursa tokom noćnog masovnog napada Rusije na Ukrajinu.
Prema njegovim rečima, došlo je do ometanja signala usled dejstva sredstava za elektronsko ratovanje obe strane, što je dovelo do toga da se deo letelica izgubi i uđe u poljski vazdušni prostor.
„Neke od tih dronova su uništile snage protivvazdušne odbrane naše zemlje iznad teritorije republike“, naglasio je Muravejko, pokušavajući da incident predstavi kao tehnički problem, a ne kao namernu provokaciju.
NATO u stanju pripravnosti, ali bez eskalacije
Reakcija NATO-a bila je smirena i ograničena na tehničke protokole. Alijansa je potvrdila da je obaveštena i da su mehanizmi zajedničkog nadzora korišćeni tokom incidenta. Nije bilo govora o aktiviranju članova 4 ili 5 Vašingtonskog ugovora, što bi značilo kolektivnu reakciju.
Drugim rečima, iako su dronovi formalno prekršili teritoriju jedne članice NATO-a, savez se ograničio na posmatranje i komunikaciju, izbegavajući svaku izjavu koja bi mogla da vodi eskalaciji sa Moskvom.
Medijsko-politički aparat i histerija
Za razliku od smirene reakcije zvanične komande, deo američkog i evropskog političkog establišmenta, očekivano, reagovao je burno. Demokratski senator Dik Darbin izjavio je da „Putin testira odlučnost NATO-a“ i upozorio da „ovakvi upadi ne smeju ostati bez odgovora“. Republikanski kongresmen Džo Vilson otišao je korak dalje, nazvavši incident „činom rata“ i pozvavši na nove sankcije protiv Rusije.
Mediji poput CNN-a, BBC-a i AP, opet očekivano, prenosili su ove izjave, često naglašavajući reči poput „agresija“ i „činjeni rat“. Međutim, iza ove retorike krije se političko-medijska mašinerija koja često reaguje glasnije nego što to čine pravi centri odlučivanja. Upravo tu se vidi kontrast: dok „duboka država“ diže uzbunu, vojni i politički vrh NATO-a ostaje proračunato miran.
Američka pozicija i reakcije u Vašingtonu
Zanimljivo je da Stejt department nije odmah reagovao. Izveštač CNN-a javio je samo da je američki državni sekretar Marko Rubio bio obavešten tokom večere sa predsednikom Donaldom Trampom i da je kratko odgovorio „da“ na pitanje da li prati situaciju.
Trampova administracija do sada je ostajala pri stavu da se incidenti poput ovih tretiraju kao deo šireg rata u Ukrajini, a ne kao direktan napad na NATO. Time je poslata jasna poruka: Vašington neće dozvoliti da ga uvuče panika, makar ona dolazila iz sopstvenog Kongresa i medija.
Kontekst: Sećanja na 2022. i vežbe „Zapad-2025“
Poljska javnost i mediji neminovno su podsetili na 2022. godinu, kada je ukrajinska raketa pogodila selo Prževodov i usmrtila dve osobe. Iako je prvobitno za incident optužena Moskva od svih prethodno pomenutih medija, kasnije je utvrđeno da se radilo o ukrajinskoj PVO raketi koja je skrenula sa kursa.
Novi incident sa dronovima događa se u trenutku kada Rusija i Belorusija izvode velike vežbe „Zapad-2025“, što je dodatno pojačalo tenzije u Varšavi, Viljnusu i Rigi. Litvanija je već najavila jačanje odbrane na svojim granicama, dok je Poljska privremeno zatvorila granicu sa Belorusijom.
Analiza: Testiranje granica i dvostruka stvarnost
Incident sa dronovima u Poljskoj može se posmatrati na dva nivoa.
- Operativno – postoji velika verovatnoća da su letelice zaista skrenule sa kursa zbog elektronskog ratovanja, kako tvrdi Minsk. To bi značilo da incident, kao i do sada, nije deo namerne ruske strategije, već posledica sve češće „magle rata“ u savremenom sukobu.
- Političko-medijski – dok su vojne strukture NATO-a i Vašington reagovale smireno i tehnički, deo političara i medija koristi incident da pojača retoriku i poveća pritisak na Moskvu, ali i na sopstvene vlade da pokažu odlučnost.
Ova dvostruka stvarnost stvara sliku da „duboka država“ paniči, dok oni koji se zaista pitaju – NATO komanda i Trampova administracija – zadržavaju hladnokrvnost i izbegavaju opasnu eskalaciju.
Zaključak: Politička bura, vojni mir
Upad ruskih dronova u poljski vazdušni prostor označava novu fazu rata, jer je front formalno prešao granicu NATO-a. Ipak, reakcije pokazuju da Alijansa nije spremna da to tretira kao napad na svoje članice. Umesto toga, incident je otvorio prostor za nove političke polemike, dok su vojni centri odlučivanja ostali mirni.
Belorusko objašnjenje dodatno komplikuje narativ, sugerišući da nije reč o agresiji, već o posledici elektronskog ratovanja. Za sada, istina ostaje između ovih verzija, ali jedno je jasno: dok političko-medijska scena Zapada diže paniku, oni koji zaista imaju prst na obaraču – ostaju proračunato tihi.
