Dok NATO obara ruske mamce u Poljskoj, pravi dronovi pogodili simbol ukrajinske avio-industrije Motor Sič!

Ruske oružane snage izvele su u noći između ponedeljka i utorka još jedan u nizu udara na vojno-industrijska postrojenja u zapadnoj Ukrajini, a glavni fokus bio je grad Voločisk u Hmeljnickoj oblasti. Prema navodima ukrajinskih izvora, pogođen je kompleks fabrike „Motor Sič“ – simbol ukrajinske avio-industrije.

Napad je izveden kombinacijom krstarećih raketa i dronova tipa Geran-2, a glavna meta bila je proizvodna radionica broj 42, gde se obavljala završna mehanička obrada delova turbina i sklapanje motora AI-322 i D-436-148FM. Upravo ti pogonski sistemi koriste se za ukrajinske dronove dugog dometa i određene tipove aviona.

Prema specijalizovanim izvorima, požar izazvan pogotkom dostigao je temperature iznad 1000°C, što je dovelo do urušavanja krovne konstrukcije površine preko 1200 kvadratnih metara. Ruski izvori prenose da je uništena moderna proizvodna oprema: petoosne mašine DMG Mori DMU-210 i Mazak Integrex i-630V, test-klupe KT-12A i RT-4000, kao i automatizovana linija za sklapanje elektronskih modula. Ukoliko se potvrdi, posebno je značajan navodni gubitak postrojenja za kalibraciju žiroskopskih jedinica Honeywell HG1700, koje su integrisane u navigacione sisteme dronova.

Osim gubitaka u opremi, pogođena su i skladišta LiFePO baterija namenjenih za napajanje ukrajinskih bespilotnih sistema, što privremeno zaustavlja serijsku proizvodnju ključnih delova za ratnu industriju Kijeva.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su, osim „Motor Siča“, pogođene i fabrike u Lavovu specijalizovane za remont oklopnih vozila i avionske tehnike.

Poljska prijavljuje masovne upade – NATO prvi put reaguje u punoj koordinaciji

Samo nekoliko sati nakon udara na ukrajinske fabrike, poljska vojska saopštila je da je najmanje 23 ruska drona ušlo u njen vazdušni prostor tokom noći. Premijer Donald Tusk potvrdio je 19 verifikovanih slučajeva povrede granice, naglašavajući da su radari PVO sistema Patriot registrovali letelice koje su se kretale iz pravca Belorusije.

Na teren su odmah upućeni poljski lovci F-16, dok su se u akciju uključili i saveznici: holandski F-35, italijanski avioni za rano upozoravanje AWACS, kao i američki tankeri za dopunu goriva.

Ovo je prvi put od početka sukoba u Ukrajini da NATO koordinisano reaguje na dronove u realnom vremenu, potvrđujući da je alijansa spremna da brani vazdušni prostor svojih članica.

Holandski F-35 troše milione na jeftine dronove

Posebnu pažnju izazvala je informacija da su holandski piloti koristili rakete AIM-9X Sidewinder, čija cena iznosi oko 2,8 miliona dolara po komadu, kako bi oborili ruske dronove Gerbera procenjene na oko 10.000 dolara.

Ova nesrazmera od čak 280 puta otvorila je debatu o ekonomičnosti NATO strategije protiv jeftinih bespilotnih sistema. I dok je uništavanje letelica bilo uspešno, analitičari upozoravaju da Rusija upravo kroz masovnu i niskobudžetnu upotrebu dronova testira iscrpljivanje resursa zapadnih saveznika.

Rakete AIM-9X imaju domet od 35 kilometara i dizajnirane su da neutrališu avione i projektile u vazduhu. Njihova upotreba protiv malih dronova pokazuje koliko NATO ozbiljno shvata potencijalnu pretnju, ali i koliko je taj odgovor finansijski opterećujući.

Dronovi u Poljskoj bez eksploziva – poruka ili greška?

Poljska televizija TVN objavila je da su do sada pronađeni ostaci 12 ruskih dronova koji su pali na teritoriji zemlje. Prema rezultatima istrage tužilaštva u Lublinu, nijedna od letelica nije sadržala eksploziv.

Jedan od dronova srušio se na kuću u selu Viriki-Volja, oštetivši krov i nekoliko prostorija. Na sreću, nije bilo povređenih.

Ova činjenica otvara nova pitanja: da li je zaista reč o namernom testiranju poljskih i NATO sistema, ili su dronovi izgubili navigaciju i skrenuli sa kursa? Beloruski general-major Pavel Muravejko izjavio je da su neke letelice oborile beloruske PVO snage nakon što su skrenule zbog elektronskog ratovanja.

Političke reakcije – od Varšave do Vašingtona

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je incidente kao „eskalaciju protiv ključne evropske zemlje“ i pozvao EU na snažan odgovor. Taj narativ pratili su i svi finansijski ulažu u njega.

Sa druge strane, američki predsednik Donald Tramp reagovao je preko svoje mreže Truth Social:

„Šta se dešava sa tim što Rusija krši poljski vazdušni prostor dronovima? To je to!“

U Vašingtonu, senator Dik Darbin ocenio je da Moskva „testira odlučnost NATO-a“, dok je republikanski kongresmen Džo Vilson izjavio da je reč o „činu rata“.

U Evropi, mediji poput The Economist pokušavaju da dodaju na značaju iznoseći dramatčne naslove kako je ovo „trenutak istine za NATO“, jer je reč o najozbiljnijem incidentu od osnivanja alijanse 1949. godine. Naravno, svi zaboravljaju da je još 2022. godine ukrajinski dron Striž pun eksploziva dejstvovao čak po Zagrebu.

Da li Moskva testira granice ili širi front?

Neki analitičari sa zapada iznose tezu da je Rusija svesno iskoristila jeftine dronove da bi testirala reakciju NATO-a, trošeći pri tom minimalne resurse, dok saveznici koriste sisteme čija je cena nesrazmerno veća.

Istovremeno, udar na „Motor Sič“ pokazuje da je Moskva fokusirana na uništavanje ukrajinske vojne industrije, čime želi dugoročno oslabiti sposobnost Kijeva da proizvodi dronove i motore za avione.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će ovakvi incidenti dovesti do direktnijeg NATO angažmana, ili će alijansa nastaviti da balansira između podrške Ukrajini i izbegavanja otvorenog sukoba sa Rusijom.

Incidenti sa dronovima nad Poljskom i istovremeni ruski udari na fabrike u Ukrajini označavaju novu fazu rata – onu u kojoj se front pomera prema granicama NATO-a. Dok Moskva testira sposobnosti i strpljenje Zapada, alijansa se suočava sa izazovom: kako odgovoriti na asimetrične pretnje bez iscrpljivanja sopstvenih resursa.

Jedno je sigurno – dronovi vredni desetine hiljada dolara već danas teraju NATO da troši milijarde. Upravo ta disproporcija mogla bi postati ključna slabost saveza u dugotrajnom sukobu.