Top 10 najmoćnijih tajnih službi na svetu

Tajne službe oduvek su bile skriveni stubovi državne moći. Njihov zadatak nije samo da prikupljaju obaveštajne podatke i sprečavaju napade, već i da utiču na tok svetske politike. Od prikrivenih operacija i pučeva, preko sajber špijunaže i eliminacije disidenata, pa sve do filmskih akcija koje su inspirisale romane i holivudske blokbastere – njihov rad menja istoriju iza zatvorenih vrata.

U nastavku donosimo 10 najpoznatijih i najmoćnijih tajnih službi na svetu, njihove metode rada, uspehe i skandale.

Nacionalna obaveštajna služba (NIS) – Južna Koreja

NIS je osnovan 1961. godine pod imenom Centralna obaveštajna agencija Koreje (KCIA). U vreme vojne diktature bio je ozloglašen po represiji, otmicama i mešanju u politiku. Najpoznatiji incident dogodio se 1979. godine kada je tadašnji direktor KCIA ubio predsednika Park Čung-hija, što je potreslo celu zemlju.

Tokom 1990-ih agencija je reformisana i 1999. godine dobila današnji naziv. Iako su njene moći više puta ograničavane, NIS i dalje ima ogroman uticaj u odnosima sa Severnom Korejom. U savremenom dobu fokusiran je na sajber bezbednost i kontrašpijunažu, posebno zbog konstantne pretnje iz Pjongjanga.

Međutim, reputacija agencije i dalje je problematična – 2012. godine umešana je u skandal oko manipulacije izborima u korist konzervativne stranke. Tek 2020. uvedene su dodatne reforme koje bi trebalo da spreče zloupotrebe.

Savezna obaveštajna služba (BND) – Nemačka

BND je osnovan 1956. godine i predstavlja naslednika tzv. „Gelenove organizacije“, koju je činila mreža bivših nacističkih obaveštajaca angažovanih od strane SAD nakon Drugog svetskog rata. Tokom Hladnog rata BND je bio ključan partner CIA u borbi protiv Sovjetskog Saveza, a njihovi agenti su infiltrirani u Istočnu Nemačku, Varšavski pakt i zemlje ‘trećeg sveta’.

Poznat je slučaj špijuna Gerharda Fon Šrajbera koji je radio za Sovjete, ali i veliki uspesi u prikupljanju podataka o sovjetskom naoružanju. Danas je BND fokusiran na borbu protiv međunarodnog terorizma, sajber napada i ekonomsku špijunažu.

U poslednjim godinama suočio se sa brojnim problemima – od curenja poverljivih informacija do hvatanja sopstvenih agenata koji su navodno radili za Rusiju. To je dalo alibi nemačim vlastima da pojačaju kontrolu i digitalni nadzor.

Generalni direktorat za spoljnu bezbednost (DGSE) – Francuska

DGSE je osnovan 1982. godine kao naslednik SDECE, službe kompromitovane zbog političkih afera i neuspešnih operacija. DGSE je odgovoran za špijunažu i tajne misije u inostranstvu, dok se unutrašnjim poslovima bavi druga agencija – DGSI.

Francuski obaveštajci poznati su po sofisticiranim metodama i infiltracijama. Tokom 1990-ih, agent Oмар Nasiri uspešno se ubacio u islamske terorističke kampove u Avganistanu, što je dalo dragocene podatke o Al Kaidi. DGSE je takođe bio ključan u operacijama u Africi, posebno u bivšim francuskim kolonijama.

Međutim, služba nije imuna na slabosti. 2020. godine otkriveno je da su kineske službe regrutovale nekoliko penzionisanih agenata DGSE, što je ozbiljno poljuljalo poverenje u njenu unutrašnju bezbednost.

Australijska tajna obaveštajna služba (ASIS) – Australija

ASIS je osnovan 1952. godine, ali je gotovo dve decenije njegovo postojanje bilo tajna čak i za deo političara. Javnost je prvi put saznala za ASIS tek 1972. godine.

Ova služba specijalizovana je za operacije u inostranstvu i blisko sarađuje sa britanskim MI6 i američkom CIA u okviru „Pet očiju“ – alijanse obaveštajnih službi Australije, Kanade, Novog Zelanda, Velike Britanije i SAD.

ASIS je poznat po uspešnim akcijama protiv trgovine ljudima i krijumčarenja, ali i po kontroverznim misijama. Najpoznatija je tajna podrška vojnom udaru u Čileu 1973. godine, kojim je svrgnut Salvador Aljende, a na vlast došao Augusto Pinoče.

Ministarstvo državne bezbednosti (MSS) – Kina

Kineski MSS osnovan je 1983. godine i smatra se jednom od najzatvorenijih službi na svetu. Njegove operacije uključuju sajber špijunažu, krađu industrijskih tajni i kontrolu kineske dijaspore.

MSS se ne ustručava da koristi univerzitete, kompanije i medije kao paravan za svoje aktivnosti. Brojne zapadne države optužile su ovu službu za masovne sajber napade i pokušaje infiltracije u ključne institucije.

Zanimljivo je da MSS poslednjih godina pokušava da se predstavi u drugačijem svetlu – objavljivao je promotivne spotove, pa čak i stripove, u pokušaju da ojača imidž u javnosti.

Krilo za istraživanje i analizu (RAW) – Indija

Indijski RAW osnovan je 1968. godine i ubrzo postao centralna figura u sukobima sa Pakistanom. Njegov rad obuhvata špijunažu, infiltraciju i specijalne operacije. RAW je imao ključnu ulogu u podršci pokretu za nezavisnost Bangladeša 1971. godine, a često je optuživan i za operacije na teritoriji Pakistana i Šri Lanke.

Nakon terorističkog napada u Mumbaju 2008. godine, RAW je proširio svoje aktivnosti na međunarodnom nivou. Skandal iz 2023. godine, kada je u Kanadi ubijen sikh separatista, ponovo je stavio ovu službu u centar pažnje.

MI6 – Ujedinjeno Kraljevstvo

MI6, ili Tajna obaveštajna služba, osnovan je 1909. godine i stekao globalnu reputaciju tokom Drugog svetskog rata. Bio je ključan u operacijama Enigma, gde su britanski obaveštajci uspešno razbili nemačke šifre.

MI6 je popularizovan kroz književne i filmske junake poput Džejmsa Bonda, ali stvarni rad službe daleko je složeniji i ozbiljniji. Poznat je i po velikim neuspesima, uključujući „Kembridž petorku“, grupu dvostrukih agenata koji su decenijama prenosili informacije Sovjetskom Savezu.

Danas MI6 igra ključnu ulogu u borbi protiv terorizma, širenju oružja za masovno uništenje i praćenju globalnih kriza.

Federalna služba bezbednosti (FSB) – Rusija

FSB je osnovan 1995. godine kao naslednik izuzetno moćnog KGB-a i predstavlja glavnu obaveštajnu i kontraobaveštajnu službu Rusije. Njeni osnovni zadaci uključuju borbu protiv terorizma, zaštitu unutrašnje bezbednosti, kontrolu granica i suprotstavljanje špijunaži.

U prvim godinama postojanja služba je prolazila kroz reorganizacije, a jedan od direktora bio je i Vladimir Putin, pre nego što je preuzeo vodeću državnu funkciju. Tokom vremena, FSB je prerastao u ključnu instituciju bez koje je teško zamisliti ruski bezbednosni sistem.

Danas FSB obavlja širok spektar poslova: od borbe protiv organizovanog kriminala i nadzora sajber pretnji, do operacija u regionima zahvaćenim krizama. Služba ima i značajnu ulogu u koordinaciji bezbednosnih aktivnosti sa drugim državnim organima, posebno u oblastima gde se spajaju unutrašnja i spoljna politika.

2. Mosad – Izrael

Mosad je osnovan 1949. godine i ubrzo postao simbol efikasnosti i brutalne preciznosti. Direktno odgovara premijeru i smatra se jednom od najtajnovitijih službi.

Najpoznatija operacija bila je hvatanje Adolfa Ajhmana u Argentini 1960. godine, arhitekte Holokausta, koji je zatim prebačen u Izrael i osuđen na smrt. Mosad je takođe organizovao akciju odmazde nakon masakra izraelskih sportista na Olimpijadi u Minhenu 1972. godine, što je inspirisalo i film Stivena Spilberga „Minhen“.

Danas Mosad dejstvuje po istom principu odmazde, a važi za jednu od najmoćnijih službi, posebno u oblasti sajber operacija i infiltracije u neprijateljske države poput Irana.

Centralna obaveštajna agencija (CIA) – Sjedinjene Američke Države

CIA je osnovana 1947. godine i od tada postala simbol globalne špijunaže. Tokom Hladnog rata izvela je brojne tajne operacije – od organizovanja pučeva u Iranu 1953. i Čileu 1973. godine, do pokušaja atentata na Fidela Kastra.

Ozloglašeni Projekat MK-ULTRA razotkrio je ilegalne eksperimente na ljudima u cilju kontrole uma, što je bacilo tamnu senku na njen rad.

U savremenom dobu CIA je fokusirana na borbu protiv terorizma, sajber bezbednost i suzbijanje uticaja svih koji im nisu pokorni. Ipak, ostaje kontroverzna zbog brojnih skandala i optužbi za kršenje ljudskih prava.

Ovih 10 tajnih službi oblikovalo je istoriju 20. i 21. veka. Njihove operacije su često nevidljive, ali posledice su globalne. Od atentata i pučeva do sajber ratova – one ostaju simbol moći i senke politike.