Top secret ili „top priča”? Tajni upad Navy Seals u Severnu Koreju 2019. završio tragedijom — tvrdi NY Times

Napomena o izvoru i skepticizmu: U nastavku prenosimo sadržaj uz pozivanje na izveštaj The New York Times (05. septembar 2025.). Ključni navodi zasnivaju se na anonimnim svedočanstvima i do trenutka pisanja ovog teksta ostaju nepotvrđeni od strane zvaničnih institucija SAD i Severne Koreje; više medija prepričava NYT izveštaj i naglašava da su detalji i dalje poverljivi. Zbog toga sadržaj tumačimo sa dozom skepse dok ne stignu bilo kakve verifikacije ili dokumenta.

Tajna operacija i cilj

Prema ekskluzivnom izveštaju The New York Times, elitni tim američkih specijalaca — Navy SEALs, SEAL Team 6 (Crvena eskadrila) — u ranim nedeljama 2019. godine izronio je iz tmurnog zimskog mora i približio se stenovitoj obali Severne Koreje.

Misija je bila postavljanje elektronskog uređaja koji bi omogućio SAD da prate komunikacije Kim Džong Una, u trenutku kada su trajali pregovori na visokom nivou između Pjongjanga i tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Navodi zapadnih izvora ukazuju da je operacija navodno bila toliko rizična da je zahtevala direktno predsedničko odobrenje.

Šta je pošlo po zlu?

Planirano je da tim stigne skriveno: nuklearna podmornica SAD dovodi dve mini-podmornice do plićaka; oko osam specijalaca zatim pliva do obale, ugrađuje uređaj i nestaje bez traga.

Zbog rizika otkrivanja, nije bilo dronova iznad zone; oslanjalo se na satelitske snimke niže rezolucije, sa zakašnjenjem — praktično „slepa“ misija sa gotovo potpunim komunikacionim „zamračenjem“.

U blizini obale pojavio se mali severnokorejski čamac; u tami, uz svetla koja su „češljala“ površinu, SEALs specijalci su otvorili vatru, strahujući da su otkriveni. Prema NYT čiji tekst prenosi i Rojters, naknadno je procenjeno da su stradali civili — ronioci školjki. Usledilo je hitno povlačenje bez postavljanja uređaja.

Zašto je misija bila strateški krupna?

Američke službe, navodi NYT, godinama su imale „slepu mrlju“ u pogledu direktnih komunikacija severnokorejskog vođstva. U momentu intenzivnih kontakata Trampa i Kima — od razmene pisama do samita — Bele kuće i Pentagona, tvrdi izveštaj, zanimalo je šta se zaista govori iza kulisa.

Uređaj za prisluškivanje mogao je pretvoriti stratešku neizvesnost u precizniji obaveštajni uvid — ali po cenu izuzetno rizičnog upada na neprijateljsku obalu nuklearno naoružane države, zaključuje Reuters.

Tajnost, zakonitost i nadzor

Prema navodima NYT koje prenose njima bliski američki i evropski mediji, Kongres nije bio blagovremeno obavešten ni pre ni posle operacije, što pravni stručnjaci opisuju kao potencijalno kršenje obaveze informisanja u slučaju „značajnih“ misija. 

Reuters i drugi navode da su detalji ostali poverljivi, dok su interni nalazi Pentagona (klasifikovani) zaključili da su pucnji bili u skladu sa pravilima angažovanja u datim okolnostima — što, takođe, nije javno dostupno u formi bilo kakvog dokaza.

Zvanične reakcije i neizvesnosti

Prema istim izveštajima, Bela kuća, Pentagon i ambasada SAD u Seulu nisu komentarisali navode; Pjongjang takođe nije javno priznao incident. Istovremeno, mediji navode — pozivajući se na NYT — da je nakon događaja registrovana pojačana vojna aktivnost Severne Koreje u zoni.

Ni o broju stradalih nema jedinstvene, nezavisno potvrđene brojke.

Istorija rizičnih misija i reputacija jedinice

SEAL Team 6 propagira se za „krem“ specijalnih snaga SAD: od likvidacije Osame bin Ladena do niza složenih talacačkih i kontraterorističkih operacija. Ipak, i u toj tradiciji postoje zabeležene ozbiljne greške i propusti — od Grenade (1983) do incidenta u Avganistanu (2010).

NYT, eto, navodi da je upravo zbog mešovitog nasleđa, pod Bajdenovom administracijom, pokrenuta interna revizija i brifinzi Kongresa (2021), čiji su rezultati i dalje tajni.

Šta (još) nedostaje?

Iako je narativ detaljno ispričan — od mini-podmornica, preko „slepe“ noći i tragičnog susreta sa malim čamcem, do brzog izvlačenja — treba istaći da kritični elementi ostaju pod pečatom tajnosti: nema javno iznetih fotografija, logova, telemetrije, audio-zapisa ili deklasifikovanih dokumenata koji bi direktno potvrdili tok događaja.

Mnogo toga počiva na anonimnim izvorima i rekonstrukciji šest godina nakon činjenice, kada, eto, opet Tramp sedi na vlasti. Dok zvanična potvrda izostaje, verifikacija ostaje ograničena samo na činjenicu kako masa redakcija prenosi priču koju objavio The New York Times.

U tom smislu, izveštaj jeste vest od javnog interesa u SAD, ali razuman pristup je suspendovan sud dok ne dobijemo bilo kakve dokaze.

Širi kontekst (2018–2019.): diplomatija i nuklearni program

U periodu zatišja testiranja (2018) i pokušaja „odmrzavanja“ odnosa Tramp–Kim, Vašington je i dalje imao oskudne uvide u Kimove namere. Posle neuspelog samita u Hanoju (februar 2019), pregovori su kolabirali, a Severna Koreja intenzivirala raketne probe — trend koji je, prema procenama, vratio fokus na NC3, PVO i pacifičku odbrambenu arhitekturu.

Ovaj geopolitički okvir donekle objašnjava zašto bi bilo koja administracija tražila dodatne obaveštajne „uši“, ali ne menja činjenicu da su dokazi o konkretnoj misiji i dalje skriveni u klasifikovanim fasciklama.