Tramp menja ime Pentagona: Ministarstvo odbrane postaje Ministarstvo rata – povratak tradiciji

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisaće danas uredbu kojom se zvanično menja naziv Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata, čime se vraća terminologija koja je poslednji put korišćena pre više od sedam decenija.

Ova odluka ne samo da izaziva snažne političke reakcije u Vašingtonu, već otvara i ozbiljnu raspravu o njenim istorijskim, strateškim i simboličnim posledicama.

Povratak u prošlost – od Ministarstva rata do Pentagona

Ministarstvo odbrane SAD nastalo je tek 1949. godine, nakon što je američki Kongres odlučio da objedini tri ključne vojne grane – kopnenu vojsku, mornaricu i novoformiranu vazduhoplovnu silu – u jedinstvenu strukturu.

Do tada je u Vašingtonu postojalo Ministarstvo rata, čiji je zadatak bio vođenje vojnih kampanja i mobilizacija tokom velikih sukoba, uključujući i oba svetska rata.

Promena imena u „Ministarstvo odbrane“ imala je jasnu političku i propagandnu svrhu: da prikaže Ameriku kao silu koja brine o miru i odvraćanju sukoba, a ne kao državu koja teži imperijalnim ratovima. To je naročito došlo do izražaja u nuklearnoj eri, kada je retorika o „odbrani“ bila ključna za oblikovanje javnog mnjenja i međunarodne slike SAD.

Trampova odluka i političke posledice

Tramp je u više navrata naglašavao da termin „odbrana“ zvuči pasivno i previše defanzivno. „Želimo da budemo defanzivni, ali i ofanzivni, ako je potrebno“, rekao je predsednik prošlog meseca. Njegov ministar odbrane Pit Hegset istakao je da promena nije samo kozmetička, već predstavlja „povratak ratničkom etosu“ i jasno definisanje američke uloge u svetu.

Odluka dolazi u trenutku kada SAD troše rekordne sume na vojsku, a kritičari upozoravaju da će sama promena imena koštati stotine miliona dolara – od administrativnih izmena i novih pečata, pa sve do prepravke zvaničnih dokumenata i digitalne infrastrukture Pentagona.

Istorijski presedan i reakcije

Poslednji put kada je Ministarstvo rata bilo u funkciji, Sjedinjene Države su se borile na frontovima širom sveta – od Normandije do Pacifika. Današnja odluka, u uslovima globalne nestabilnosti i rastućih tenzija sa Rusijom, Kinom i Iranom, posmatra se kao simbolična poruka da Amerika ulazi u novu fazu geopolitičke konfrontacije.

Demokrate su odluku osudile, nazivajući je nepotrebnom provokacijom i opasnim signalom saveznicima i protivnicima. Međutim, republikanci, koji kontrolišu tesnu većinu u Kongresu, zasad nisu pokazali spremnost da se suprotstave predsedniku.

Ideološki i propagandni značaj

Za Trampa i njegove najbliže saradnike, povratak na staru terminologiju ima i ideološku težinu. Tokom prve predsedničke administracije, pojedini njegovi saradnici – poput Kasa Patela, danas direktora FBI-a – već su koristili naziv „Ministarstvo rata“ u svojoj službenoj komunikaciji, tvrdeći da je to „odavanje počasti istoriji i tradiciji američke vojne moći“.

Time Tramp zapravo šalje poruku da Amerika, umesto da se skriva iza eufemizama, treba otvoreno da prikaže svoj status svetske vojne sile. Za deo njegovih birača, ovo je znak snage i transparentnosti, dok kritičari upozoravaju da takav potez može dodatno destabilizovati međunarodne odnose.

Preimenovanje Ministarstva odbrane u Ministarstvo rata nije samo semantička promena – to je istorijski zaokret koji vraća američku vojnu politiku na retoriku iz doba Drugog svetskog rata. Dok jedni ovu odluku vide kao priznanje realnosti da SAD ostaju globalna imperija zasnovana na vojnoj moći, drugi upozoravaju da se njome briše simbolična distanca od politike stalnih ratova.

Jedno je sigurno – ova odluka Donalda Trampa ostaće upisana u istoriju kao prekretnica u načinu na koji Amerika definiše samu sebe i svoju ulogu na svetskoj sceni.