Karipsko more ponovo je postalo epicentar geopolitičke napetosti. Dana 5. septembra 2025. godine, dva višenamenska lovca Su-30MKV, u službi Ratnog vazduhoplovstva Venecuele, izvela su manevar nad američkom mornaričkom udarnom grupom. Prema informacijama američkih vojnih izvora, incident se dogodio u jutarnjim časovima, a Pentagon ga je odmah ocenio kao „ozbiljnu provokaciju“.
Venecuelanski avioni, opremljeni spoljnim rezervoarima za gorivo, prišli su brodovima američke mornarice na maloj visini. Među njima se nalazio i razarač klase Arleigh Burke, kao i nekoliko drugih borbenih jedinica koje su razmeštene u regionu pod zvaničnim objašnjenjem – “borba protiv narkotrafika”.
Međutim, analitičari ističu da je pravi cilj ove formacije mnogo širi: pokazivanje sile i priprema za potencijalni raketni udar na ključne strateške ciljeve u Venecueli u slučaju eskalacije sukoba.
Zvanične vlasti u Karakasu za sada nisu dale zvaničan komentar. Ipak, predsednik Nikolas Maduro je u više navrata upozoravao da SAD sprovode „provokativne akcije“ u blizini teritorijalnih voda Venecuele, optužujući Vašington da nastoji da destabilizuje region i izvrši pritisak na vlasti. Prelet Su-30 može se shvatiti kao direktna poruka Karakasa da neće tolerisati pojačano američko vojno prisustvo na sopstvenom pragu.
Pentagon: „Opasna eskalacija“
Američko Ministarstvo odbrane odmah je reagovalo, tvrdeći da je manevrisanje venecuelanskih aviona nad američkim brodovima „krajnje provokativan čin“ koji ugrožava sigurnost operacija mornarice. Pentagon je izdao upozorenje Venecueli, zahtevajući da se ne ometa „operacija protiv narkoterorizma“ koju SAD navodno sprovode u Karibima.
No, venecuelanski zvaničnici imaju sasvim drugačije viđenje. Pojava američkih brodova u regionu ne doživljava se kao borba protiv trgovine drogom, već kao pokušaj političkog i vojnog mešanja u unutrašnje poslove zemlje, pa čak i kao potencijalna priprema za invaziju i promenu režima.
Prema poslednjim dostupnim informacijama, tokom leta venecuelanski Su-30 su ne samo prišli američkim brodovima već su i jasno demonstrirali svoje naoružanje, uključujući rakete vazduh-zemlja i vazduh-vazduh. Ovaj potez je, prema analitičarima, imao dvostruku poruku: s jedne strane upozorenje SAD da Venecuela nije bespomoćna, a s druge, signal saveznicima da je Karakas spreman da brani svoj suverenitet.
Demonstracija moći Su-30 i realni kapaciteti oružanih snaga Venecuele
Ovakva situacija skrenula je pažnju na realne kapacitete oružanih snaga Venecuele, koje su, zahvaljujući velikim nabavkama u vreme predsednika Uga Čavesa, i dalje među najopremljenijima u Latinskoj Americi. Pored sistema PVO S-300VM Antey-2500 i mreže kraćedometnih raketa, ključnu ulogu u zaštiti vazdušnog prostora imaju višenamenski lovci Su-30MK2 – avioni koji i dalje važe za najdužeg dometa na kontinentu.
Su-30MK2 nastao je početkom 2000-ih na osnovu legendarne sovjetske platforme Su-27, ali sa značajnim unapređenjima elektronike i naoružanja. Prvobitno razvijen po zahtevima Kineske ratne mornarice, ovaj avion je kasnije izvezen i u Vijetnam, Indoneziju, Ugandu i Venecuelu.
Za razliku od klasičnog Su-27, verzija MK2 projektovana je kao dvosede konfiguracije: pilot i oficir za naoružanje zajedno upravljaju složenim sistemima, što znatno povećava borbenu efikasnost u misijama koje obuhvataju i dominaciju u vazduhu i udare po morskim ili kopnenim ciljevima.
Venecuelanski Su-30 nose širok spektar projektila: R-27 i R-77 za borbu u vazduhu, H-31A protiv brodova, H-31P za uništavanje radara, kao i krstareće rakete H-59M za udare po ciljevima na kopnu. Upravo su ovi kapaciteti u prošlosti omogućili venecuelanskim pilotima da agresivno presreću i potiskuju američke izviđačke avione u blizini svojih granica.
Prednost u dometu, ali i zaostajanje u tehnologiji
Kada su početkom 2000-ih ušli u sastav ratnog vazduhoplovstva Venecuele, Su-30MK2 bili su bez premca u regionu. Nijedna druga latinoamerička država nije raspolagala borbenim avionima sa takvim doletom i nosivošću naoružanja. Ipak, vremenom se pokazalo da avioni zaostaju za globalnim trendovima jer nisu prošli kroz veće modernizacije.
Su-30MK2 su poslednji ruski derivati Su-27 koji koriste mehanički skenirane radare, dok novije verzije poput Su-35S već odavno poseduju elektronski skenirane (AESA) radare, višestruko naprednije u detekciji i elektronskom ratovanju. To stavlja venecuelanske lovce u nepovoljan položaj u poređenju sa američkim F-35 Lightning II, modernizovanim F-15 i najnovijim verzijama F/A-18 Super Hornet.
Ipak, treba naglasiti da radar Su-30MK2 ostaje jedan od najmoćnijih među mehaničkim varijantama – površina antene gotovo je tri puta veća od one na američkom F-35 i četiri puta od radara u raznim verzijama F-16. To mu daje značajnu prednost u otkrivanju ciljeva na velikim daljinama.
Ograničenja i izgubljene šanse
Iako Venecuela još uvek poseduje najmoćnije lovce u Latinskoj Americi, mali broj operativnih aviona i zastarela elektronika ozbiljno ograničavaju njihovu efektivnost protiv američkih flotila. Planovi Uga Čavesa da zemlja nabavi i naprednije Su-35S propali su posle njegove smrti 2012. godine, a njegov naslednik Nikolas Maduro nije uspeo da realizuje nova velika oružana ulaganja.
Rezultat je da su Su-30MK2 i dalje udarna snaga Venecuele, ali bez podrške šire mreže modernih PVO i priobalnih sistema njihova sposobnost da ozbiljno ugroze američke nosače aviona ostaje ograničena.
Šira slika sukoba
Ovaj incident dolazi u trenutku kada su odnosi između SAD i Venecuele na najnižem nivou u poslednjoj deceniji. Sankcije, optužbe za kršenje ljudskih prava i pokušaji međunarodne izolacije Madura dodatno su zaoštrili situaciju.
Dok Pentagon optužuje Karakas za „eskalaciju“, venecuelanski mediji poručuju da su upravo američki brodovi ti koji provociraju. Iz Karakasa ističu da SAD već godinama koriste borbu protiv narko-kartela kao izgovor za vojno prisustvo u Latinskoj Americi, a suštinski cilj je politička kontrola i pritisak na režime koji im nisu po volji.
Su-30MK2 danas simbolizuju moć i ograničenja venecuelanskog vazduhoplovstva. Iako su u svoje vreme predstavljali vrhunac borbene avijacije van SAD, danas su sve više proizvod prošlog doba, bez nužnih modernizacija i strateške nadogradnje. Ipak, njihov veliki domet i snažno naoružanje čine ih ključnim faktorom odvraćanja svake vojne intervencije u regionu.
Incident sa venecuelanskim Su-30 i američkom mornaričkom grupom pokazuje da Karibi ponovo postaju potencijalna tačka sukoba velikih sila. Dok Vašington pokušava da opravda svoje prisustvo pričom o „narkoterorizmu“, Karakas demonstrira da neće popustiti pod pritiscima. Ovakve situacije povećavaju rizik od direktnog vojnog sukoba, a svaki sledeći manevar mogao bi da bude korak bliže otvorenoj konfrontaciji.
Sad će Trump da angažuje terorističku NATO organizaciju da Americi obezbede naftu i litijum za Ameriku iz Venecuele.
Gledajte samo.
Zamisli bezobrazluka, oni da lete mimo njihovih teritorijalnih granica i to pored nekoliko američkih brodova koji su se “naslonili” na njihovu ogradu i pljuju im u dvorište
Da budemo precizniji f 16 samo treba pogledati snimak