Zapadna štampa je 4. septembra objavila da Trampova administracija planira smanjenje programa Pentagona za obuku i opremanje vojski istočnoevropskih zemalja koje se graniče sa Rusijom. Ova odluka ima za cilj da primora evropske saveznike da snose veći deo troškova sopstvene odbrane.
Odluka administracije Donalda Trampa da smanji i postepeno ugasi američki program Pentagona za obuku i opremanje vojski istočnoevropskih zemalja izazvala je šok u diplomatskim i vojnim krugovima širom Evrope.
Radi se o zemljama koje se direktno graniče sa Rusijom i koje su do sada računale na američku finansijsku i tehničku podršku kao ključni oslonac svoje bezbednosti. Vest je objavio britanski Fajnenšel tajms, pozivajući se na izvore u američkoj administraciji i diplomatskim misijama.
Pentagon povlači sredstva – Evropa ostaje sama
Zvaničnici Pentagona obavestili su prošle nedelje evropske diplomate da Sjedinjene Države više neće finansirati programe obuke i opremanja vojski u istočnoevropskim državama koje se nalaze na prvim linijama potencijalnog sukoba sa Rusijom.
Reč je o inicijativi poznatoj pod nazivom „Član 333“, kroz koju je Vašington tokom prethodnih godina izdvajao ogromna sredstva namenjena upravo Baltiku i državama koje se smatraju najizloženijim u slučaju eskalacije.
Prema podacima Kancelarije za odgovornost vlade SAD, samo u periodu od 2018. do 2022. godine kroz ovaj program u Evropu je otišlo oko 1,6 milijardi dolara, od čega su najveći korisnici bili Estonija, Letonija i Litvanija. Za te zemlje, koje imaju male armije i ograničene resurse, američka podrška bila je ključna za održavanje minimalnog nivoa odvraćanja.
Sredstva do 2026, a posle toga neizvesnost
Trampova administracija nije tražila dodatna sredstva od Kongresa, što znači da će već odobreni fondovi biti dostupni samo do kraja septembra 2026. godine. Nakon toga, evropski saveznici moraće sami da finansiraju troškove sopstvene odbrane. Zvaničnik Bele kuće naglasio je da je ova odluka u skladu sa Trampovim ranijim obećanjima da „Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost“.
„Ove akcije su koordinisane sa evropskim zemljama i deo su dugogodišnjeg naglaska predsednika na tome da saveznici moraju sami da plate svoju odbranu“, rekao je jedan predstavnik Bele kuće.
Bes i upozorenja
Evropske diplomate izrazile su „duboku zabrinutost“. Jedan visoki izvor upozorio je da će „ako mere budu oštre, to imati ozbiljne posledice i po NATO“. Penzionisani admiral Mark Montgomeri istakao je da će gubitak američke pomoći biti posebno težak za baltičke države, jer je ideja celog programa bila da one postanu sposobne da se same brane u ranoj fazi sukoba.
Sličan ton dolazi i iz američkog Senata. Senatorka Džin Šahin nazvala je ovaj potez „pogrešnim korakom koji šalje apsolutno pogrešan signal u trenutku kada pokušavamo da odvratimo rusku agresiju i nateramo Putina da sedne za pregovarački sto“.
Šta ostaje od pomoći?
Važno je naglasiti da ova odluka ne utiče na sve oblike američke pomoći. Na snazi ostaje program Stranog vojnog finansiranja (Foreign Military Financing – FMF), koji omogućava stranim državama da kupuju veliko naoružanje poput borbenih aviona, brodova ili tenkova. Dakle, dok se obuka i opremanje manjih vojski ukida, veliki i unosni poslovi američke industrije naoružanja ostaju nepromenjeni.
Ova razlika jasno pokazuje strategiju: Pentagon se povlači iz finansiranja osnovne obuke i jačanja manjih armija, dok američki vojno-industrijski kompleks i dalje profitira kroz prodaju velikih sistema naoružanja evropskim saveznicima.
Evropa pod pritiskom
Za mnoge u Evropi ovo je poruka da se Vašington sve više distancira od uloge „glavnog zaštitnika“ kontinenta. Trampova administracija očigledno insistira da NATO saveznici povećaju sopstvene odbrambene budžete i samostalno finansiraju modernizaciju svojih armija.
Podsetimo, Donald Tramp je još tokom svoje prve kampanje za predsednika često kritikovao evropske članice NATO-a da „ne plaćaju dovoljno“ i da se previše oslanjaju na Sjedinjene Države. Sada, u drugom mandatu, te poruke se pretvaraju u konkretne poteze.
Baltičke zemlje najugroženije
Najveći udarac svakako trpe baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija. One su i same svesne da, bez američke pomoći, neće moći da održavaju isti nivo spremnosti. Njihove armije su male, a domaći vojni budžeti ograničeni. Gubitak stotina miliona dolara pomoći u obuci i opremanju može da ih dovede u situaciju da praktično zavise samo od NATO planova kolektivne odbrane.
Za Moskvu, ovo je signal da se prva linija odbrane NATO-a polako lomi, dok za Evropu znači pritisak da ubrza sopstvene programe naoružavanja i poveća vojnu potrošnju.
Geopolitičke posledice
Odluka Vašingtona ima šire geopolitičke implikacije. Ako Evropa ne uspe da nadomesti izgubljena sredstva, NATO može ostati sa ozbiljno oslabljenom „prednjom linijom“ u slučaju sukoba sa Rusijom. To bi moglo da ohrabri Moskvu i stvori dodatni pritisak na EU, posebno u periodu kada evropske ekonomije već pate od posledica proksi rata koji vode, dakle krize i visokih dugova.
U isto vreme, činjenica da se program FMF nastavlja ukazuje da će američke kompanije i dalje imati ogroman uticaj na evropsko tržište naoružanja. Dok vojnici u baltičkim državama ostaju bez obuke i podrške, milioni dolara odlazi na nabavku aviona, brodova i tenkova proizvedenih u SAD.
Ono što se trenutno dešava sa Članom 333 nije samo tehničko pitanje vojnog budžeta, već jasna politička poruka. Vašington želi da Evropa konačno preuzme punu odgovornost za sopstvenu odbranu i politiku. To znači veće budžete, veću proizvodnju oružja u okviru EU i manju zavisnost od SAD kada je reč o osnovnoj vojnoj pomoći.
Za NATO, ova odluka može predstavljati ozbiljan test jedinstva i poverenja. Ako evropske članice ne pronađu brzo rešenje, baltičke države će ostati ranjive, a cela ideja kolektivne bezbednosti biće dovedena u pitanje.
