Putin pozvao Zelenskog u Moskvu: „Vrata su otvorena, ali smisao pregovora je pod znakom pitanja“

Tokom konferencije za medije 3. septembra 2025. godine, po povratku iz Kine, predsednik Rusije Vladimir Putin dao je niz izjava o ukrajinskom sukobu i političkoj situaciji u Kijevu. On je prvi put otvoreno izjavio da ne isključuje mogućnost sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, ali je istakao da je pitanje „smisla i rezultata takvih razgovora i dalje otvoreno“.

„Ako je Zelenski spreman, neka dođe u Moskvu – sastanak će se održati“, rekao je Putin, dodajući da za dijalog mora da postoji jasna osnova i spremnost za kompromis.

Kritika legitimiteta ukrajinske vlasti

Putin je posebno naglasio pitanje legitimiteta ukrajinskog predsednika. Prema njegovim rečima, ukrajinski ustav ne predviđa produženje predsedničkog mandata u vanrednim uslovima vojnog stanja, a pet godina Zelenskog mandata je već isteklo.

„Izabran je na pet godina. Pet godina je prošlo. Mandat je završen. Vlast u tom slučaju treba da pređe na predsednika parlamenta“, rekao je ruski predsednik, dodajući da bi ponovno uspostavljanje političke legitimnosti zahtevalo ukidanje vojnog stanja i organizaciju referenduma, što trenutno nije moguće.

Putin je ponovio da Rusija ne vodi rat za teritorije, već za prava ljudi u regionima koji su se „na referendumima jasno izjasnili za prisajedinjenje Rusiji“, nazivajući to „izrazom demokratske volje“.

Obećanje: EU nije problem, NATO jeste

Ruski lider je naglasio da Moskva nikada nije imala ništa protiv evropskih integracija Ukrajine, ali da članstvo u NATO-u smatra neprihvatljivim.

„Nismo se protivili Evropskoj uniji, ali protivimo se NATO-u. To je crvena linija“, rekao je Putin, dodajući da je ulazak Ukrajine u NATO direktna pretnja bezbednosti Rusije.

Sećanje na 2022. godinu i „gest dobre volje“

U svom obraćanju Putin se osvrnuo i na početne faze sukoba u 2022. godini, tvrdeći da je povlačenje ruskih snaga iz Kijevske oblasti bilo „gest dobre volje“ kako bi se otvorio prostor za pregovore.

„Povukli smo se iz predgrađa Kijeva da bismo stvorili uslove za mirne pregovore. Umesto toga, ukrajinsko rukovodstvo je odlučilo da nastavi rat, računajući da će vojna pomoć sa Zapada promeniti situaciju na frontu“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, upravo tada je doneta odluka u Kijevu da se sukob eskalira, što je, kako tvrdi, dovelo do sadašnje situacije i dugotrajnog rata iscrpljivanja.

Odgovor nemačkom kancelaru: „Zapad beži od odgovornosti“

Putin je odgovorio i na izjavu nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji ga je nazvao „jednim od najvećih ratnih zločinaca našeg vremena“. Ruski predsednik je te reči odbacio kao „neuspešan pokušaj da se odgovornost prebaci na Rusiju“.

„To je pokušaj da se prikrije uloga Zapada u tragediji koja se dešava u Ukrajini“, naglasio je Putin, podsećajući na događaje iz 2014. godine.

On je podsetio da su ministri spoljnih poslova Francuske, Nemačke i Poljske potpisali sporazum između tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i opozicije, koji je predviđao mirno rešenje krize, ali da je „već sledećeg dana izvršen državni udar, koji Zapad nije osudio – naprotiv, podržao ga je“.

Krim, Donbas i „propuštena šansa za mir“

Putin je naglasio da su svi kasniji događaji, uključujući prisajedinjenje Krima Rusiji i oružane sukobe na Donbasu, posledica toga što su „sve šanse za mirno rešenje bile propuštene“.

„Niko od zapadnih garanata nije preduzeo ništa. Nijedna od strana koja je potpisala sporazume nije ispunila svoje obaveze. Pokušali smo kroz Minske sporazume, ali Zapad nije imao iskrenu nameru da ih sprovede“, rekao je Putin.

Dodao je i da je Rusija bila primorana da odgovori kako bi zaštitila „svoj narod i svoje granice“ i da optužbe za ratne zločine vidi kao deo propagandne kampanje čiji je cilj da se Moskva predstavi kao jedini krivac za sukob.

Poruka Zapadu i Ukrajini

Putinove izjave nose jasnu poruku i Kijevu i Zapadu: pregovori su mogući, ali samo ako se promene osnovni pristupi i prestanu pokušaji vojnog pritiska na Rusiju.

„Ako neko misli da može da ignoriše interese ruskog naroda i bezbednost naših granica, greši. Takve stvari nećemo dozvoliti“, zaključio je Putin.

Ponuda za sastanak sa Zelenskim u Moskvi dolazi u trenutku kada su borbe na frontu intenzivne, a diplomatski kanali praktično zamrznuti. Ova poruka se može tumačiti i kao pokušaj Rusije da prikaže spremnost za dijalog, ali pod sopstvenim uslovima.

Putinove kritike Zapada i podsećanje na događaje iz 2014. godine jasno ukazuju na to da Moskva i dalje smatra da se ključ rešenja sukoba nalazi u prekidu podrške Kijevu i prihvatanju novih realnosti na terenu.

Putinov predlog za sastanak u Moskvi je neprihvatljiv – Zelenski spreman za dijalog u trećim zemljama

Predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Moskvi je neprihvatljiv, saopštila je ukrajinska vlada u utorak.

Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da je najmanje sedam zemalja, uključujući Austriju, Vatikan, Švajcarsku i tri države Persijskog zaliva, spremno da bude domaćin takvog sastanka.

„Ovo su ozbiljni predlozi i predsednik Zelenski je spreman za takve sastanke u bilo kom trenutku“, napisao je u objavi na X. „Međutim, Putin nastavlja da se petlja sa svima svesno dajući neprihvatljive predloge.“