Prema “ekskluzivnom izveštaju” britanskog glasila Financial Times, američki predsednik Donald Tramp izneo je navodno kontroverzan predlog tokom nedavnih konsultacija sa EU liderima i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim. Plan, koji je iznenadio gotovo sve učesnike razgovora, predviđao je razmeštanje kineskih mirovnjaka duž linije fronta, sa zadatkom da nadgledaju neutralnu zonu i obezbede stabilnost u slučaju primirja.
Predlog je odmah naišao na hladan prijem. Prema izvorima FT-a, EU lideri su kategorično odbacili ideju, dok je i sam Zelenski ostao čvrsto protiv mogućnosti uključivanja kineskih trupa, tvrdeći da Kina već pruža posrednu podršku Rusiji kroz isporuke bespilotnih letelica i opreme koja se koristi na frontu.
Trumpova vizija „neutralne zone“
Prema detaljima do kojih tvrdi da je došao Financial Times, predlog je deo šire Trampove inicijative za mirovni plan kojim bi se linija fronta pretvorila u demilitarizovanu zonu pod međunarodnim nadzorom. Plan predviđa raspoređivanje mirovnih snaga duž čitavih 1.300 kilometara linije fronta, sa zadatkom da nadziru poštovanje prekida vatre i eventualnog mirovnog sporazuma.
Izvori lista naglašavaju da je Tramp smatrao da bi angažovanje Kine, kao globalne sile sa dobrim odnosima i sa Moskvom i sa Kijevom, povećalo šanse za stabilnost i međunarodnu podršku mirovnom procesu. Međutim, EU države, uključujući Francusku, Nemačku i Poljsku, videle su takav predlog kao politički rizičan i strateški neprihvatljiv.
Brza reakcija Pekinga i Bele kuće
Nakon što su se informacije o predlogu pojavile u javnosti, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova promptno je reagovalo. Portparol Guo Džjakun izjavio je da „priče o kineskim mirovnjacima u Ukrajini nisu zasnovane na činjenicama“ i da Peking uopšte ne razmatra takvu opciju.
Slično tome, i iz Trampove administracije stigao je demanti. Neimenovani visoki zvaničnik Bele kuće naglasio je za isto britansko glasilo da „nije tačno da je bilo razgovora o razmeštanju kineskih trupa“, dodajući da su trenutne diskusije fokusirane na diplomatska i bezbednosna rešenja koja bi uključivala saveznike SAD, ali ne i Kinu.
Drugi plan: EU trupe i američke garancije
Pored ideje o kineskim mirovnjacima, Financial Times tvrdi da je Tramp tokom istih razgovora ponudio alternativni plan u kojem bi „koalicija voljnih“ EU država — među kojima bi ključnu ulogu imale Francuska i Velika Britanija — rasporedila svoje trupe za nadzor prekida vatre. SAD bi, prema tom scenariju, obezbedile logističku podršku i bezbednosne garancije Ukrajini, ali bez direktnog učešća NATO snaga.
Ova ideja, kako tvrdi list, otvorila je prostor za dalje pregovore, jer su pojedine EU prestonice bile spremne da razmotre raspoređivanje sopstvenih trupa pod uslovom da misija bude definisana kao neutralna i da ne ugrožava suverenitet Ukrajine.
EU i Kijev protiv Kine na frontu
EU zvaničnici sa kojima je razgovarao Financial Times naglasili su da bi kineske trupe u Ukrajini predstavljale „strateški rizik“ jer bi potencijalno otvorile prostor za politički i vojni uticaj Pekinga u regionu. „Takav korak bi promenio bezbednosnu dinamiku ne samo u Ukrajini, već i u čitavoj istočnoj Evropi“, navodi jedan, naravno, neimenovani diplomata.
Kijev je dodatno podsetio da Kina nikada nije zvanično osudila “rusku agresiju na Ukrajinu”, niti se pridružila međunarodnim sankcijama protiv Moskve. Zbog toga bi, kako tvrde ukrajinski izvori, bilo „apsurdno“ da kineske snage imaju ulogu mirovnjaka u zemlji.
Širi kontekst mirovnih pregovora
Traampova inicijativa dolazi u trenutku kada su diplomatski napori da se pronađe održivo rešenje za sukob u zastoju. Elite u Briselu, prema tvrdnjama Financial Times-u, razmatraju različite modele prekida vatre i postkonfliktnog uređenja, uključujući i formiranje „bezbednosnog koridora“ širine 40 kilometara između ukrajinskih i ruskih snaga, ali su pregovori još u ranoj fazi. Isto paralelno piše i Politiko.
U takvom okruženju, Trampov predlog je doživljen kao pokušaj da se ubrza proces i istovremeno poveća međunarodni pritisak na Moskvu i Kijev da pristanu na kompromis. Ipak, zbog negativnih reakcija evropskih i ukrajinskih zvaničnika, britansko glasilo smatra da je ideja o kineskim mirovnjacima “već sada politički mrtva”.
Tenzije oko integracije Rusije i Kine
Ovakav predlog koji tvrde britanska glasila, a svi zaista relevantni demantuju, ukazuje na promenu američke strategije prema Kini. Dok je prethodna administracija SAD insistirala na sputavanju kineskog uticaja, Tramp ovim pokazuje spremnost SAD da Peking uključi u proces rešavanja globalnih bezbednosnih kriza. To, međutim, veoma smeta NATO paktu, posebno Londonu i Briselu koji preko ovakvih članaka iskazuju strah da bi takav potez mogao potkopati njihovu poziciju.
Navodni predlog Donalda Trumpa o razmeštanju kineskih mirovnjaka u Ukrajini, iako demantovan sa svih strana koje su relevantne, može poslužiti kao još jedan u nizu primera koliki raskol postoji između aktuelne vlasti SAD sa jedne strane i Londona, Brislea i bivše vlasti u Sjedinjenim Državama sa druge strane.
Dok Bela kuća negira da su formalni razgovori o tome uopšte i vođeni, a Peking tvrdi da takve namere nema, sama ideja otkrila bi spremnost američke administracije da razmatra pragmatične opcije kako bi ubrzala mirovni proces. U praksi, sada London i Brisel čine sve da do angažovanja njihovih trupa ali ako može i uz američke garancije bezbednosti, dođe.
