Ovako nešto nije viđeno od blokade Kube: SAD šalju desantne brodove i podmornicu ka obalama Venezuele!

Sjedinjene Američke Države rasporedile su impozantnu pomorsku flotu u karipskom regionu, fokusiranu na vode oko Venecuele, u potezu koji je Pentagon opisao kao „stratešku operaciju protiv mreža narko-kartela“. Ova odluka predsednika Donalda Trampa izazvala je talas napetosti u regionu i otvorila pitanja o mogućem sukobu sa Venecuelom pod vođstvom Nikolasa Madura.

Prema informacijama koje dele New York Post i Financial Times, u operaciji učestvuje najmanje sedam ratnih brodova, uključujući tri razarača sa navođenim raketama, jedan desantni brod i nuklearnu napadnu podmornicu klase „Los Angeles“.

U pratnji ove grupe nalazi se oko 4.500 pripadnika američkih snaga. Zvaničnici Pentagona ističu da se operacija fokusira na borbu protiv kartela koji koriste obalu Venecuele i susedne zemlje kao glavne tačke za transport kokaina i drugih droga ka Severnoj Americi.

Zvanični razlozi operacije

Sekretarka za štampu Bele kuće, Karolin Leavit, izjavila je da predsednik Tramp „koristi sve raspoložive resurse da zaštiti Ameriku od invazije narkotika i da privede pravdi sve koji su odgovorni“. Ona je dodala da su zemlje Kariba i Latinske Amerike, uključujući Kolumbiju i Holandiju (Aruba i Curaçao), izrazile podršku operaciji.

Analitičari međutim napominju da ova operacija ima širi geopolitički značaj – jačanje američkog prisustva u Karipskom moru u trenutku kada Kina i Rusija sve više investiraju u infrastrukturu i energetiku regiona, uključujući i projekte u Venecueli.

Maduro: „Spremni smo za invaziju“

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro oštro je reagovao na raspoređivanje američke flote, optužujući SAD za „pripremu nelegalne vojne intervencije“. On je u obraćanju javnosti poručio da je vojska zemlje u stanju pune borbene gotovosti i da su aktivirane dobrovoljačke milicije koje bi podržale oružane snage u slučaju direktnog sukoba.

„Nema te sile koja može okupirati Venecuelu. Naša zemlja je spremna da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Ako dođu, dočekaće ih otpor kakav nisu videli decenijama“, izjavio je Maduro.

Ambasador Venecuele pri Ujedinjenim nacijama, Samuel Moncada, operaciju SAD nazvao je „masovnom propagandnom kampanjom“ osmišljenom da pripremi teren za vojnu intervenciju. „Svedoci smo opasne eskalacije koja ugrožava mir u čitavom regionu“, dodao je Moncada.

Optužbe protiv Madura

SAD odavno pripremaju teren za legitimizaciju obračuna. Američko ministarstvo pravde (DOJ) ranije je Madura i visoke zvaničnike njegove administracije optužio za vođenje tzv. „Kartela Sunca“ (Cartel de los Soles), mreže odgovorene za šverc stotina tona kokaina u SAD još od početka 2000-ih.

U julu 2025. godine kartel je zvanično označen kao globalna teroristička organizacija, a Trampova administracija ponudila je nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura.

Visoki zvaničnik Bele kuće, citiran od strane Axios, istakao je da predsednik Tramp „želi sve opcije na stolu“, podsećajući na operaciju iz 1989. kada su američke snage u Panami izvele brzu akciju hapšenja tadašnjeg lidera Manuela Noriege. „Maduro bi trebalo da bude zabrinut. Naš predsednik je odlučan da eliminiše pretnje američkom narodu – bez obzira gde se one nalazile“, izjavio je zvaničnik.

Najveća operacija od kubanske krize

Ova koncentracija američke mornarice u regionu najveća je od kubanske krize 1962. godine, kada je flota SAD opkolila ostrvo kako bi sprečila isporuku sovjetskih nuklearnih raketa. Tada je svet bio na ivici nuklearnog rata tokom trinaestodnevne konfrontacije između Vašingtona i Moskve.

Analitičari upozoravaju da, iako su trenutne okolnosti drugačije, rizik eskalacije postoji, posebno ukoliko dođe do incidenata na moru. „Bilo kakav oružani okršaj, pa makar i nenameran, mogao bi izazvati lanac događaja koji bi doveo do ozbiljne krize u regionu“, izjavio je profesor međunarodnih odnosa sa Univerziteta Georgetown.

Reakcije u regionu

Reakcije država Latinske Amerike podeljene su. Saveznici SAD, poput Kolumbije i Paname, pozdravili su operaciju, ističući da su njihovi teritorijalni i pomorski prostori često korišćeni kao tranzitne zone za krijumčarenje droge. Nasuprot tome, Kuba, Nikaragva i Bolivija osudile su američku akciju, nazivajući je „imperijalističkom provokacijom“.

Regionalni analitičari podsećaju da Venecuela, i pored međunarodne izolacije, uživa političku i ekonomsku podršku Kine, Rusije, Irana i ostalih koji tradicionalno ne igraju kako Zapad zapovedi, što dodatno komplikuje situaciju i otvara mogućnost šire geopolitičke konfrontacije.

Geopolitička pozadina

Eksperti ukazuju da američka strategija ima za cilj, pod izgovorom borbe protiv narkotrafikinga, ograničavanje ruskog i kineskog uticaja u regionu. Peking je u poslednjih nekoliko godina investirao milijarde dolara u energetsku infrastrukturu Venecuele, dok Moskva pruža vojnu i obaveštajnu podršku Karakasu.

„Ovo je dvostruka poruka – regionu i globalnim rivalima SAD. Vašington pokazuje da je spreman da zaštiti svoje interese u zapadnoj hemisferi svim sredstvima“

, ocenjuje bivši američki ambasador u Latinskoj Americi.

Takođe, treba podsetiti da Venecuela poseduje najveće rezerve nafte na svetu. Iako su sankcije na venecuelansku naftu i finansijski sektor uvedene još tokom prvog Trampovog mandata, SAD i dalje uvoze oko 250.000 barela nafte dnevno iz Venecuele, što pokazuje koliko je energetska zavisnost i dalje jaka.

Istovremeno, Bele kuća blokira izdavanje licenci stranim kompanijama koje žele da investiraju u venecuelanski energetski sektor, dodatno otežavajući Karakasu pristup kapitalu i tehnologiji. Cilj je jasan – izolovati Madurov režim i primorati ga da popusti pred zahtevima Vašingtona. Ali, ekonomski pritisak ima i svoju cenu: porast cena goriva na svetskim tržištima i sve izraženiji otpor latinoameričkih zemalja koje odbacuju američki unilateralizam.