Rusko Ministarstvo odbrane izjavilo je da su 28. avgusta 2025. tri moderna ratna broda ušla u sastav mornarice, ali ne tamo gde je prvobitno planirano. Umesto da pojačaju rusku Crnomorsku flotu, brodovi su raspoređeni u Baltičku i Kaspijsku flotu – što zapadni analitičari ocenjuju kao dokaz da Moskva ne može da osigura bezbedan operativni prostor u Crnom moru zbog ukrajinskih napada dronovima.
U svečanoj ceremoniji, koju je putem video-konferencije predvodio komandant ruske mornarice admiral Aleksandar Moisejev, podignute su zastave na tri nova plovila.
Baltičkoj floti pridružili su se patrolni brod „Viktor Veliki“ Projekta 22160 i mala raketna korveta „Stavropolj“ (klase Bujan-M, projekta 21631), dok je u Kaspijskom moru službu započela raketna korveta „Tajfun“ (klase Karakurt, projekta 22800).
Brodovi su izgrađeni u brodogradilištu A.M. Gorki u Zelenodolsku, prošli su fabrička i državna testiranja i spremni su za punu upotrebu.
Nove platforme za projekciju sile
„Viktor Veliki“, dizajniran u renomiranom birou Severnoje, predstavlja novu generaciju patrolnih brodova opremljenih savremenim komunikacionim, navigacionim i protivvazdušnim sistemima, kao i raketama za odbranu i napad. S druge strane, „Stavropol“ (projekat 21631) i „Tajfun“ (projekat 22800) pripadaju klasi manjih raketnih korveta naoružanih raketama „Kalibr“, koje Rusija koristi za dalekometne udare po ukrajinskim vojnim i infrastrukturnim ciljevima.
Ovi brodovi su zamišljeni kao okosnica modernizacije Crnomorske flote, ali planovi su se promenili zbog bezbednosnih rizika koje predstavljaju ukrajinske pomorske bespilotne letelice.
„Pakao dronova“ menja strategiju
Upravo na dan kada su tri nova broda uvedena u upotrebu, stigla je vest o još jednoj velikoj ruskoj pomorskoj šteti – uništenju male raketne korvete klase „Bujan-M“ u Azovskom moru, što je nastavak serije uspešnih napada ukrajinskih dronova na rusku mornaricu.
Prema analitičarima, ovi napadi primorali su Moskvu da promeni taktiku i skloni nove brodove dalje od Crnog mora, gde se rizik od napada procenjuje kao „previsok“. Zato su Baltik i Kaspijsko more postali alternativna rešenja za raspoređivanje modernih plovila.
Ukrajinske pomorske bespilotne letelice, koje koriste kombinaciju brzine, niskog profila i satelitske navigacije, do sada su uspešno pogodile više od deset ruskih ratnih brodova. Među njima su i strateški važni brodovi naoružani krstarećim raketama „Kalibar“, koje su bile ključni element ruskih udara duboko u ukrajinsku teritoriju.
Gubici koji menjaju ravnotežu
Najznačajnija do sada zabeležena šteta bila je uništenje raketne krstarice „Moskva“, koja je bila ponos ruske Crnomorske flote, a zatim i oštećenje podmornice „Rostov na Donu“ tokom radova u brodogradilištu u Sevastopolju. Osim toga, korveta „Askold“, koja je bila pred završetkom testiranja, takođe je oštećena u napadu kod Kerča i još nije uvedena u operativnu upotrebu.
Serija ovih gubitaka primorala je Moskvu da revidira strategiju raspoređivanja i da nove platforme šalje u bezbednije akvatorije, iako time gubi značajan operativni kapacitet u Crnom moru.
Tehnološka i taktička trka
Ukrajinski napadi pokazuju da klasična pomorska odbrana, zasnovana na sistemima kratkog i srednjeg dometa, nije dovoljno efikasna protiv brzih i niskoprofilnih dronova. Čak i savremeni sistemi elektronskog ratovanja i radari postavljeni na brodovima nisu uspeli da u potpunosti neutrališu pretnju, što otvara pitanje daljih investicija u specijalizovane sisteme protiv dronova.
Rusija je počela da eksperimentiše i sa integracijom najnovijih laserskih sistema i veoma naprednih ometača signala, ali do sada bez značajnog uspeha na moru. Istovremeno, ukrajinske snage sve više koriste domaće inovacije, uključujući dronove sa poboljšanom autonomijom i većim nosivim kapacitetom eksploziva.
Nova uloga Baltika i Kaspija
Premještanje novih brodova u Baltik i Kaspijsko more ukazuje na širu stratešku promenu. Analitičari smatraju da Rusija želi da:
- Očuva nove brodove za potencijalne buduće operacije.
- Demonstrira moć u drugim regionima gde je rizik od napada manji.
- Ojača kontrolu nad Baltičkim i Kaspijskim akvatorijama, koje su strateški važne za trgovinu, energetiku i vojne rute.
Ipak, ovaj potez dodatno oslabljuje sposobnost Moskve da projektuje pomorsku silu u Crnom moru, što dugoročno može uticati na tok rata i na balans moći u regionu.
Perspektive Crnomorske flote
Crnomorska flota, nekada simbol ruske dominacije u regionu, danas je pod stalnim pritiskom i delimično ograničenim operativnim kapacitetima. Uz gubitak nekih brodova i povlačenje novih platformi, Rusija se oslanja na preostale jedinice i obalske sisteme za odbranu i napad.
Ukrajinski dronovi i dalekometne rakete, uz podršku zapadnih tehnologija, izviđenja i finansija, promenili su pravila igre na moru. Stručnjaci procenjuju da će Rusija, ukoliko ne razvije efikasnu protivmeru, morati da nastavi sa „defanzivnim rasporedom“ svojih brodova, držeći ih dalje od zone najvećeg rizika.
Bujan nije uništen, analizirali smo ovde, nije čak ni ozbiljnije oštećen. Ne ponavljate dezinformacije.
Evo ovako,
neupucenim porucujem- ruska Crnomorska flota je najveca i najjaca ratna mornarica u akvatoriji Crnog mora, o cemu priznaju i Amerikanci.
Spisak ruskih vojnih brodova koji su aktivni i u sastavu ruske Crnomorske flote, a lako se proveri.
Patrolni brodovi: “Ладный”; “Пытливый”.
Fregate: “Адмирал Григорович”; “Адмирал Эссен”; “Адмирал Макаров”.
Korvete: “Меркурий”; “Строгий”.
Veliki desantni brodovi: “Николай Фильченков”; “Орск”; “Цезарь Куников”; “Саратов”; “Азов”; “Новочеркасск”; “Ямал”; “Оленегорский горняк”; “Минск”; “Калининград”; “Георгий Победоносец”; “Королёв”; “Пётр Моргунов”.
Srednji izvidjacko-obavestajni brodovi: “Приазовье”; “Иван Хурс”; “Экватор”; “Кильдин”.
Mali raketni brodovi: “Бора”; “Самум”; “Вышний Волочек”; “Орехово-Зуево”; “Ингушетия”; “Грайворон”; “Аскольд”; “Туча”.
Raketni brodici: “Р-60”; “Набережные Челны”; “Буря”; “Бриз”; “Ивановец”.
Protivpodmornicni brodovi: “Александровец”; “Суздалец”; “Муромец”; “Владимирец”.
Dizelne podmornice: “Алроса”; “Новороссийск”; “Ростов-на-Дону”; “Старый Оскол”; “Краснодар”; “Великий Новгород”; “Колпино”.
To su sve borbena plovila, a pored njih ima jos mnogo vojnih brodova: tegljaca, antiminerskih, remontnih, transportnih, spasilackih, bolnicnih, vatrogasnih itd.
Ukri su tvrdili da su unistili neke od vise navedenih (“Саратов”, “Новочеркасск”, “Цезарь Куников”, “Иван Хурс”, “Ивановец”, manje brodice i glisere) sto nikad nije materijalno dokazano, a za neke su demantovali pored Rusa i na Zapadu. Potvrdjeno je da je unisten veliki nosac raketa “Moskva” koji je bio ostecen u napadu, ali je potonuo naknadno pri vuce u luku.
Slabi ovi brodovi za Crn.more ,osetljivi na dronove.Rusima trebaju bojni brodovi u Crn.more,ko u prv,drugi svetski rat.
Koliko je NATO botovima teško da koriste reči umesto znakova interpunkcije…
Crno more postalo Nato,Tursko jezero.Turska flota moze slobodno da plovi vecim delom Crnog mora ,Ruska mora da se krije dalje od Krima,prema Novorijsijsku.U WW2,bila privremeno izmestena u Gruziji,Batumi sad tamo ne moze.U WW1,Carska Ruska crn.flota dominirala u Crn.moru,dok je komunisti nisu upropastili.
Nije tačno.
Valja dobiti po tamburi.
Nazalost po Rusiju tako je,Crnomorska flota praktično nije u Crnom moru jer bi bila brutalno uništena….
Ruska vojna baza jos od 18. veka kako je bila tako je i ostala u Sevastopolju na Krimu, gde pored svoje osnovne luke ima i morske ulaze u armirane betonske tunele gde Boga pitaj cega sve nema.
Inace,
pre nedelju dana su Rusi bas sa Crnog mora raketirali sa Kalibrima i Cirkonima celu Ukrajinu, nije bilo zvanicne vesti da su im ukri odgovorili kontranapadom.
Krim je u Rusiji.
Šta je bilo NATO botu?
Koga je briga sta Zapad smatra?
Zasto Amerikanci ne uplove u Persijski zaliv?
Zasto Ukrajinci konacno ne isplove iz turske vojne luke u Crnom moru sa svoje dve nove fregate koje su im prosle godine napravili Turci?
Kad odgovorite na ova dva pitanja ja cu vam reci zasto se Rusi ne zure da obnove svoju Crnomorsku flotu.