U noći između 27. i 28. avgusta 2025. godine, ukrajinska prestonica Kijev doživela je najžešći ruski napad u poslednjih nekoliko meseci. Talas balističkih projektila i dronova pogodio je više delova grada, izazvavši paniku među stanovništvom. Gradonačelnik Vitalij Kličko opisao je napad kao „ogroman i koordinisan“.
Eksplozije su odjekivale tokom cele noći. U pojedinim delovima grada izbio je požar. Stanovnici Kijeva proveli su sate u skloništima i stanicama metroa, gde su mnogi ostali do jutra.
Napadi nisu bili ograničeni samo na prestonicu. Ukrajinska železnička kompanija prijavila je prekide u snabdevanju električnom energijom u Vinickoj oblasti, što je izazvalo kašnjenja u železničkom saobraćaju. Vlasti ističu da su ruski udari sve precizniji i da često gađaju ključnu infrastrukturu.
Masovni udari na strateške tačke – Koziatin i vojna industrija
Iste noći ruske snage izvele su masovni udar na železnički čvor u Koziatinu u Vinickoj oblasti, ključnom za transport ukrajinske vojne tehnike i logistike. Prema OSINT izvorima, detektovane su termalne anomalije koje ukazuju na eksplozije i požare, mada ukrajinske vlasti još nisu objavile zvanične podatke o stepenu razaranja ili žrtvama.
U Kijevu su pogođene i industrijske zone povezane sa vojnom industrijom i skladištenjem vojne opreme. Građani su prijavili snažne detonacije i prekide u snabdevanju strujom u pojedinim kvartovima. Hitne službe su na terenu i rade na proceni štete.
Ukrajinske dron ofanzive – jug Rusije i Krim pod udarom
Paralelno sa ruskim udarima na Ukrajinu, ukrajinske bespilotne letelice pokrenule su najmasovniju ofanzivu na Krim i jug Rusije do sada. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je između 23:00 i 07:00 časova uništeno 102 drona tipa avion, uključujući:
- 22 iznad Crnog mora,
- 21 iznad Rostovske oblasti,
- 21 iznad Samarske oblasti,
- 18 iznad Krasnodarskog kraja,
- 11 iznad Krima,
- nekoliko nad Voronješkom, Saratovskom, Volgogradskom oblasti i Azovskim morem.
U Samari su građani prijavili više snažnih eksplozija oko 03:30 po lokalnom vremenu. Prema lokalnim izvorima, jedan od industrijskih objekata bio je potencijalna meta. Aeroport Kurumoč privremeno je obustavio letove, a sistemi PVO su radili punim kapacitetom. Napadi su izazvali paniku i štetu, ali zvaničnih podataka o žrtvama nema.
Masovni napad dronovima na Krim
Krim je pogođen najmasovnijim dron napadom do sada – više od 200 dronova-kamikaza letelo je prema ključnim gradovima na poluostrvu. Aktivirani su sistemi PVO u više oblasti, uključujući Sevastopolj, Evpatoriju, Novofedorovku i Saki. Stanovnici Sevastopolja prijavili su eksplozije u blizini Kamyšovske luke. Na trenutak su obustavljene operacije u pojedinim vojnim zonama, dok su vlasti pozvale građane da ostanu u skloništima do smirivanja situacije.
Eksplozije i požar na naftnoj rafineriji u Afipskom
U selu Afipski, u Krasnodarskom kraju, noćni napad ukrajinskih dronova izazvao je eksplozije i požar na lokalnoj naftnoj rafineriji. Oko 03:00 po lokalnom vremenu čulo se šest do osam snažnih detonacija.
Požar, koji je zahvatio oko 20 kvadratnih metara, lokalizovan je uz angažovanje 21 vatrogasca i osam vozila. Povređenih nije bilo, ali je incident izazvao privremeno zatvaranje aerodroma u Sočiju.
Eksplozije u Volgogradskoj oblasti
Grad Petrov Val u Volgogradskoj oblasti pogođen je napadom dronova u ranim jutarnjim časovima. Eksplozija u blizini železničke stanice izazvala je požar u lokomotivskom depou. Guverner Andrej Bočarov potvrdio je da žrtava nema, a požar je brzo lokalizovan. Napad se uklapa u obrazac serije ukrajinskih udara na ključnu logističku infrastrukturu u ruskim regionima.
Eskalacija logističkog rata – Nemačka gradi vojnu železničku mrežu
U senci sve intenzivnijih sukoba, Nemačka je najavila izgradnju mreže brzih železničkih koridora za transport vojske, tehnike i municije ka istočnim granicama NATO-a i ka Ukrajini. Projekat, koji finansiraju Berlin, EU i NATO, omogućava premještanje do 800.000 vojnika i ogromnih količina naoružanja u rekordnom roku.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus naglasio je da će novi sistem biti „kritično važan za mobilnost NATO snaga“ u slučaju eskalacije konflikta. Prve linije planirane su za završetak do kraja 2027. godine, a projekat se uklapa u strategiju povećanja Bundesvera na 460.000 vojnika do 2030. godine.
Dok Rusija konsoliduje kontrolu nad našto preko 20% ukrajinske teritorije i intenzivira ofanzive u Dnjepropetrovskoj oblasti, Ukrajina uz obaveštajne informacije NATO-a odgovara sve češćim i koordinisanim napadima dronovima na ruske vojne, industrijske i logističke ciljeve.
Diplomatski napori za postizanje prekida vatre zasad ne daju rezultate, a obe strane pokazuju spremnost za dalju eskalaciju – što potvrđuju i poslednji događaji u Kijevu, Krimu, Samari i južnim regionima Rusije.
Ova nova faza sukoba ukazuje da rat ulazi u najopasniju i najintenzivniju etapu, gde se granice između fronta i pozadine brišu, a ljudi sa obe strane svakodnevno žive pod pretnjom raketnih udara i dron ofanziva.
Samo tuci raketama Kijev i Lavov, sve srušiti a naciste utoljezgati.