Egipatska vlada, predvođena predsednikom Abdel Fatahom al-Sisijem, uputila je snažan signal o spremnosti da zaštiti svoje granice i nacionalnu bezbednost. Prema izveštajima libanskog lista Al-Akhbar, egipatske oružane snage ojačavaju vojno prisustvo duž pogranične zone sa Pojasom Gaze, u takozvanoj Zoni C na Sinajskom poluostrvu. Plan uključuje raspoređivanje potpuno naoružanih jedinica koje će patrolirati celom dužinom granice sa ciljem da se spreče ilegalni prelazi i eventualni masovni priliv izbeglica.
Podsetimo, prema mirovnom ugovoru iz 1979, Sinaj je podeljen na više bezbednosnih zona (Zone A, B, C i D). U Zoni C, gde se nalazi granica sa Gazom, dozvoljeno je prisustvo samo snaga Multinacionalne snage i posmatrača (MFO) i egipatske civilne policije, uz poštovanje striktnih ograničenja za vojne formacije.
Prema vojnim izvorima, logističke i administrativne pripreme za ovaj potez su već u toku. Tokom prethodnih meseci, broj egipatskih vojnika u pograničnoj oblasti povećan je najmanje četiri puta u odnosu na stanje pre eskalacije sukoba u oktobru 2023. godine.
Egipat, kao jedina kopnena veza Gaze sa spoljnim svetom, našao se pod pritiskom sa više strana – domaće javnosti, koja zahteva pomoć palestinskom narodu, ali i međunarodnih partnera koji insistiraju na sigurnosti granica i očuvanju stabilnosti Sinaja. Kairo balansira između humanitarnog angažmana i zaštite sopstvene teritorije, jasno stavljajući do znanja da masovni ulazak izbeglica nije opcija.
Izraelske operacije ulaze u novu fazu
Izraelske odbrambene snage (IDF) nastavljaju sa intenzivnim operacijama u Pojasu Gaze, posebno u i oko grada Gaze, sa ciljem uspostavljanja potpune kontrole nad ključnim urbanim zonama i neutralizacije vojnih kapaciteta Hamasa. Prema izveštajima iz Tel Aviva, u operacijama učestvuje pet divizija, a dodatnih 60.000 rezervista mobilisano je za popunu linija i logističku podršku.
Izraelsko bezbednosno veće, pod vođstvom premijera Benjamina Netanjahua, još početkom avgusta odobrilo je planove za zauzimanje centralnih i severnih delova pojasa, uključujući i izbegličke kampove, sa naglaskom na „oslobađanju talaca i eliminaciji vojnih pretnji“. Izraelski zvaničnici tvrde da trenutno kontrolišu oko 75% teritorije Pojasa Gaze, dok operacije u preostalim urbanim jezgrima i dalje traju.
Međutim, kritičari unutar Izraela i međunarodne zajednice upozoravaju da ova strategija nosi ozbiljne humanitarne i političke posledice, produbljujući patnju civila i smanjujući šanse za trajno političko rešenje sukoba.
Humanitarna katastrofa koja se produbljuje
Ujedinjene nacije i brojne humanitarne organizacije upozoravaju da se Pojas Gaze suočava sa jednom od najvećih humanitarnih kriza u savremenoj istoriji. Prema podacima humanitarnih agencija, više od milion ljudi je raseljeno, a veliki broj njih više puta, usled kontinuiranih borbi i bombardovanja.
Organizacija Save the Children upozorila je pred Savetom bezbednosti UN da su hiljade dece izložene akutnoj neuhranjenosti i da svakodnevno umiru zbog nedostatka hrane, vode i medicinske pomoći. „Kada nema dovoljno hrane, deca prvo pate od neuhranjenosti, a zatim umiru – sporo i bolno,“ izjavila je izvršna direktorka organizacije.
Nakon potpune blokade humanitarne pomoći u martu 2025, Izrael je u maju delimično ublažio restrikcije, omogućivši ulazak ograničenih količina osnovnih potrepština. Međutim, te količine su daleko od onoga što je potrebno da bi se sprečila glad u zajednici od preko dva miliona ljudi.
Dana 22. avgusta, UN su zvanično proglasile stanje gladi u Gazi, što je izazvalo oštre reakcije izraelskih vlasti koje su odbacile izveštaj i zatražile njegovo povlačenje.
Međunarodni pritisak i diplomatski napori
Sukob u Gazi, koji traje gotovo dve godine od napada Hamasa na južni Izrael u oktobru 2023. godine, postao je globalna tačka tenzija i diplomatskih aktivnosti. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp predvodio je nedavno zatvoreni sastanak u Beloj kući posvećen „budućnosti Gaze“, uz prisustvo bivšeg britanskog premijera Tonija Blera i američkog izaslanika Stiva Vitkofa.
Iako detalji sastanka nisu javno dostupni, izvori navode da su razgovori uključivali planove za stabilizaciju regiona, obnovu infrastrukture i dugoročnu bezbednosnu kontrolu. Tramp je ranije naglašavao da je za mir neophodno obezbediti dugoročno političko rešenje koje će omogućiti stabilnost i razvoj regiona.
Paralelno sa američkim inicijativama, više evropskih zemalja pojačava pritisak na Izrael da prihvati privremeni prekid vatre kako bi se omogućio neometan ulazak humanitarne pomoći i evakuacija ranjenih civila. Međutim, izraelska vlada za sada odbija takve predloge, ističući da bez demilitarizacije Hamasa ne može biti trajnog mira.
Unutrašnji pritisci u Izraelu i rizik od prelaska sukoba preko granica
U samom Izraelu, nezadovoljstvo ratom raste. Pojedini građani učestvuju u protestima zahtevajući brže pregovore za oslobađanje talaca i prestanak intenzivnih operacija. Porodice otetih izražavaju frustraciju zbog, kako tvrde, sporog i neefikasnog pristupa vlade.
Netanjahu se nalazi pod sve većim pritiskom da pronađe balans između vojnih ciljeva i sve glasnijih poziva javnosti za kompromis. Vlada, međutim, ponavlja da je primarni cilj eliminacija vojnih kapaciteta Hamasa i uspostavljanje sigurnosnog poretka koji će sprečiti ponavljanje napada iz oktobra 2023. godine.
Strah od prelaska sukoba van granica Gaze sve je izraženiji. Egipat jačanjem vojnog prisustva na Sinaju želi da pošalje jasnu poruku da neće dozvoliti nekontrolisani priliv izbeglica niti ugrožavanje stabilnosti u ovoj strateški važnoj oblasti.
Analitičari upozoravaju da bi eventualno masovno pomeranje stanovništva iz Gaze prema egipatskoj granici moglo destabilizovati ne samo Sinaj već i širi region, posebno uz rastući broj militantnih grupa koje deluju u tom području.
Statistika koja oslikava razmere sukoba
Od početka rata u oktobru 2023. godine, poginulo je 1.219 Izraelaca, većinom civila, dok se od 251 osobe koje su bile otete, 49 i dalje vodi kao nestalo ili u zatočeništvu, a 27 njih je, prema izraelskim podacima, verovatno mrtvo.
Na palestinskoj strani, broj žrtava prema podacima Ministarstva zdravlja pod upravom Hamasa premašio je 62.800 poginulih, dok UN potvrđuje da su ti podaci u skladu sa sopstvenim procenama. Više od milion stanovnika trenutno je interno raseljeno, a mnogi su prisiljeni da više puta menjaju skloništa usled kontinuiranih bombardovanja.
Sukob u Gazi ulazi u kritičnu fazu. Izraelske vojne operacije se intenziviraju, Egipat jača granice, a međunarodna zajednica pokušava da pronađe rešenje koje će zaustaviti dalje stradanje civila i sprečiti širenje krize.
Iako se diplomatski napori intenziviraju, situacija na terenu pokazuje da nema brzog izlaza iz ovog rata. Svaki novi udar, svaka nova ofanziva i svaka nova kolona izbeglica dodatno komplikuju mogućnost za mirno rešenje. Ono što je izvesno jeste da će predstojeći meseci biti presudni za budućnost regiona i za milione ljudi čiji životi svakodnevno zavise od političkih odluka donetih daleko od njihovih domova.
