Gotovo deceniju nakon poslednjih realnih borbenih misija, sudbina jedinog ruskog nosača aviona Amiral Kuznjecov sve je sumornija – brod je usidren i bez preciznog plana kada, ili da li će uopšte, ponovo uploviti u operativnu upotrebu.
Ovaj brod, nekada ponos ruske mornarice, preživeo je čitav niz problema i incidenata. U oktobru 2018. potonuo je plutajući dok PD-50, a kran se srušio na palubu broda, oštetivši ga. U decembru 2019. izbio je veliki požar tokom radova zavarivanja, u kojem su nastradala dva radnika, a 14 ih je povređeno. Krajem 2022. prijavljen je još jedan požar, srećom bez ljudskih žrtava, ali sa dodatnim oštećenjima.
Posle kampanje u Siriji 2017. godine, Amiral Kuznjecov je povučen u Murmansk radi modernizacije, ali su radovi neprestano odlagani. U julu 2025. zvanično je potvrđeno da su svi planovi za završetak rekonstrukcije suspendovani na neodređeno vreme.
Piloti bez palube gube rutinu i veštinu
Najveći problem zbog dugog zastoja nosača nije samo zastoj u brodogradnji, već gubitak sposobnosti pilota mornaričke avijacije. Posade lovaca MiG-29K i Su-33, koje su činile elitnu grupu mornaričkih pilota, sada već godinama ne obavljaju stvarne operacije sa palube nosača.
Umesto toga, vežbaju sa kopnenih aerodroma na severu Rusije, leteći iznad poluostrva Kola i Barencovog mora. Iako takvi treninzi održavaju osnovne veštine letenja, oni ne mogu da nadomeste specifične izazove letenja i sletanja na pokretnu palubu nosača aviona.
Takođe, a zbog nefunkcionalnog „Admirala Kuznjecova“, ruski vojni vrh je 2023. godine doneo odluku da Su-33 pređe u kopnene jedinice. Su-33 su raspoređeni u Severnu flotu kao deo novog mešovitog avijacijskog korpusa. U julu 2024. godine, prvi put u istoriji, Su-33 su sleteli na aerodrome na arktičkim ostrvima.
Početkom ove godine, dva lovca Su-33 pratila su bombardere Tu-95MS. Ovi avioni su leteli u blizini vazdušnog prostora NATO-a iznad Arktika i Severa Evrope, a norveško Kraljevsko vazduhoplovstvo podiglo je svoje F-35 lovce američke proizvodnje da ih isprate.
Ipak, iskustvo sa nosača uključuje složene manevre pri polijetanju i posebno pri sletanju, kada se brod pomera, talasi menjaju visinu i pravac, a vetar utiče na stabilnost letelice. Bez redovnih operacija, piloti će, kada ili ako brod ponovo postane operativan, morati da započnu obuku gotovo od nule.
Zašto simulacije nisu dovoljne?
Stručnjaci ističu da simulatori i treninzi na kopnu ne mogu da zamene realno iskustvo. Na palubi nosača svaki detalj – od brzine vetra, pokreta talasa do položaja kablova za kočenje – igra presudnu ulogu.
Pri sletanju, avion mora da se kreće idealnom brzinom – previše sporo i letelica pada na palubu; previše brzo i rizikujete da otkačite sajle za kočenje ili oštetite opremu broda. Upravo zato operacije sletanja važe za najopasnije manevre u vojnoj avijaciji.
Sećanja na nesreće iz Sirije
Podsećanje na kampanju u Siriji 2016. i dalje je sveže. Tokom operacija, Amiral Kuznjecov je u razmaku od samo tri nedelje izgubio dva aviona pri sletanju:
- 14. novembra 2016. – MiG-29K srušio se u more prilikom prilaza palubi.
- 5. decembra 2016. – Su-33 doživeo je istu sudbinu, završivši u Mediteranu.
Ovi incidenti, osim materijalnih gubitaka, ozbiljno su poljuljali poverenje u obuku i pripremljenost posada.
Budućnost ruske mornaričke avijacije
Odluka da se radovi na Amiral Kuznjecovu suspenduju na neodređeno vreme pokreće ozbiljna pitanja o budućnosti ruskih mornaričkih aviona MiG-29K i Su-33. Bez nosača aviona, njihova namena se svodi na sekundarne zadatke i ograničene vežbe sa kopnenih baza.
Stručnjaci smatraju da bi produženo mirovanje moglo da dovede do potpunog gubitka specijalizovanih kadrova obučenih za operacije s nosača. U tom slučaju, obnova mornaričke avijacije bila bi dugotrajan i skup proces.
Amiral Kuznjecov, brod koji je nekada simbolizovao moć i ambiciju ruske flote, danas stoji kao spomenik propuštenim prilikama i tehničkim problemima. Bez jasnog plana modernizacije i operativnog vraćanja u službu, piloti gube dragocene veštine, a mornarica polako ostaje bez ključnog elementa projekcije snage na morima.
Ako se brod ikada vrati u upotrebu, pred Rusijom će biti izazov ne samo da ga tehnički osposobi, već i da ponovo obuči generaciju pilota za kompleksne i rizične operacije s nosača aviona.
Сведоци смо да су дронови од хиљаду еура обесмислили оклопне транспортере и тенкове, исто тако су и носачи авиона постали сувишни појавом ракета Оникс, Кинџал, Калибар и Циркона. Чак су и Хути протерали носаче из домета својих ракета, додуше још могу послужити да се масакрирају Палестинци и за ништа више…
Nema para , bolje da su zatrazili pomoc od Kineza. Tropa su .
Mornarica i avijacija su im zesca truba za jednu super silu.
Ajde!
Zvanicno druga ratna mornarica ne svetu i bas truba sa najvise borbeno spremnih N podmornica?
Ratna avijacija im je isto na drugom mestu u svetu, ali premasuju ukupni broj americkih strateskih bombardera.
Zato su sa tenkovima, teskom artiljerijom, ofanzivnim raketnim i defanzivnim PVO sistemima ubedljivo prvi na svetu.
Sto se tice dronova svih klasa su isto prvi u svetu, kao i sa radio-elektronskim sredstvima protiv dronova.
On je zasluzeno otisao u istoriju, a o pokojniku samo sve najlepse ili ni jednog slova.
Sacekajte par godina da vidite da ce sve drzave koje ih poseduju u svojoj floti ukinuti to ranjivo, preskupo i prevazidjeno plovno sredstvo.