Trampove snage za brzo reagovanje – pretnja kriminalcima, tzv. „Močvari“ i protivnicima iz redova demokrata

Nakon raspoređivanja Nacionalne garde u Vašingtonu, najava tri republikanske države — Zapadne Virdžinije, Južne Karoline i Ohaja — da su spremne da pošalju dodatni kontingent kako bi podržale misiju u glavnom gradu, kao i Trampov nagoveštaj da će Garda biti upućena i u Čikago, iako gradonačelnik Brendon Džonson smatra da bi njihov ulazak bio nepoželjan i potencijalno nezakonit u sadašnjim okolnostima, predsednik SAD najavljuje nove korake kada je reč o Nacionalnoj gardi.

Donald Tramp je 25. avgusta naredio Pentagonu da formira jedinice Nacionalne garde u Vašingtonu i širom zemlje, koje bi bile zadužene za suzbijanje građanskih protesta i obezbeđivanje javne bezbednosti – posao koji je istorijski i pravno pripadao civilnim organima za sprovođenje zakona, odnosno policiji.

Treba podsetiti da je Nacionalna garda, u suštini, slična nekadašnjoj Teritorijalnoj odbrani bivše SFRJ, gde je svaka savezna republika imala nadzor i komandu nad svojom TO (bez obzira na to što su, u slučaju rata, ulazile u sastav JNA). Tajno naoružavanje TO od strane republičkih centara i njihova zloupotreba protiv JNA nakon izbijanja krize i sukoba 1991. godine ukazivali su na sve opasnosti takvog rešenja.

Za razliku od SFRJ, Pentagon – savezna ustanova – ima komandu nad Nacionalnom gardom i u mirnodopsko vreme. Po svemu sudeći, Tramp želi da iskoristi tu prednost i stvori neku vrstu Immediate Response Force (IRF), Rapid Reaction Corps (RRC) ili Quick Reaction Force (QRF) koja bi, pod komandom Bele kuće, mogla da reaguje u svakoj situaciji širom SAD.

Kritičari smatraju da Trampova želja da izgradi ovu vrstu brzih „snaga za reagovanje“ u slučaju građanskih nemira predstavlja alarmantan presedan, ističući da njegova naredba pomera zakonska ograničenja za Nacionalnu gardu — pomoćnu snagu čija je misija tradicionalno bila podrška u borbi protiv stranih neprijatelja u inostranstvu ili pomoć Amerikancima tokom vanrednih situacija poput uragana i poplava.

Tramp je u izvršnoj naredbi pozvao ministra odbrane Pita Hegseta da odabere pripadnike kopnene vojske i vazduhoplovstva Nacionalne garde u svakoj državi, koji bi mogli brzo da se rasporede kako bi pomogli saveznim, državnim i lokalnim organima za sprovođenje zakona „u suzbijanju građanskih nemira i obezbeđivanju javne bezbednosti i reda kad god okolnosti to zahtevaju, u skladu sa zakonom“.

Hegset je dobio nalog da odmah započne obuku i opremanje „specijalizovane jedinice“ u okviru Nacionalne garde Vašingtona, „posvećene obezbeđivanju javne bezbednosti i reda u glavnom gradu“. U naredbi se navodi da bi pripadnici te jedinice bili „zaduženi za sprovođenje saveznog zakona“. Tramp je izjavio da želi jedinice Garde „čija je svrha, iskreno rečeno, da dominate and police the American people“. U slobodnom prevodu, to znači „kontrolisati, nadzirati i policijski štititi američki narod“.

Penzionisana general-majorka Linda Sing, koja je predvodila hiljade vojnika u Baltimoru tokom nereda 2015. godine, istakla je da Nacionalna garda već ima kapacitete da reaguje na građanske nemire u vremenima krize. Međutim, dugoročna upotreba vojne rezerve u ulozi sprovođenja zakona mogla bi da izazove ozbiljne posledice, uključujući i rizik da lokalne zajednice odbace njihovu misiju. „Šta se dešava ako dođe do eskalacije i civili ili pripadnici Garde poginu? Ne mislim da imamo odgovor na to“, upozorila je Singova, dodajući da bez jasnog plana o vraćanju policijskih ovlašćenja civilnim vlastima „pravimo presedane iz kojih se možda nećemo moći vratiti“.

Ova Trampova najnovija izvršna naredba usledila je nakon raspoređivanja oko 2.200 pripadnika Nacionalne garde u Vašington, uz izjavu predsednika da je kriminal u glavnom gradu „van kontrole“.

Od početka raspoređivanja, vojnici Garde patroliraju uglavnom područjima sa nižim nivoom kriminala, uključujući Nacionalni tržni centar i nekoliko železničkih stanica metroa. Naoružani su pištoljima SIG Sauer M17 (9×19 mm), a neki i puškama Colt M4 (5,56 mm), ali ne vrše hapšenja, već prijavljuju bezbednosne incidente lokalnoj policiji. Vojnici su viđeni i kako poziraju sa turistima i skupljaju otpad oko turističkih lokacija. Zvaničnici administracije branili su ovaj potez, ističući da tako oslobađaju resurse policije da se fokusira na zone sa višim nivoom kriminala.

Tramp je 26. avgusta najavio da želi da rasporedi Gardu i u drugim gradovima, poput Čikaga. Prema njegovim rečima, demokratski guverneri koji se protive raspoređivanju Garde „trebalo bi da kažu: ‘Molim vas, uđite’“.

Prema zakonu Posse Comitatus, vojsci je zabranjeno da deluje kao organ za sprovođenje zakona na teritoriji SAD. Međutim, postoje izuzeci — kao u slučaju Vašingtona, gde su trupe raspoređene za federalnu misiju, ali pod komandom guvernera, u skladu sa zakonom Title 32, kojim su vojne snage izuzete od Posse Comitatusa. Mobilizacija u Vašingtonu zavisi od saglasnosti šest republikanskih guvernera, koji su pristali na Trampov zahtev da pošalju trupe iz svojih država kako bi pomogli policiji u prestonici.

Slanje trupa u države uprkos protivljenju guvernera znatno je ograničenije. U slučaju Kalifornije, Tramp se pozvao na zakon Title X, koji predsedniku omogućava da koristi resurse Garde za zaštitu federalne imovine i osoblja.

Nacionalna garda svake savezne države već poseduje snage za brzo reagovanje (quick reaction forces) koje su spremne da reaguju u vanrednim situacijama. Penzionisani general-major Rendi Maner smatra da Tramp ide korak dalje: „Umesto snaga za reagovanje na krize, Tramp izgleda želi jedinice specijalizovane za suzbijanje građanskih nemira, baš kao što su druge jedinice specijalizovane za obaveštajne zadatke. Praktično, ove trupe bi mogle služiti za nadzor nad američkim građanima.“