„Mini-nacionalizacija“: Bela kuća planira da otkupi udele u gigantima američke odbrambene industrije

Administracija Donalda Trampa pokreće jednu od najambicioznijih strategija ekonomske i vojne kontrole u modernoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Nakon što je Bela kuća već osigurala udele u kompanijama iz sektora tehnologije i sirovina, sledeći cilj su najveći američki odbrambeni giganti – Lockheed Martin, Boeing, Palantir i druge ključne firme koje praktično čine stub američkog vojnog kompleksa.

Plan o „strateškom učešću države“ najavio je američki sekretar za trgovinu, Hauard Lutnik, ističući da kompanije poput Lockheed Martina već godinama funkcionišu kao produžena ruka države, jer više od 90% njihovih prihoda dolazi direktno iz federalnog budžeta.

„Lockheed Martin praktično jeste deo vlade SAD“, izjavio je Lutnik, naglašavajući da je cilj ovog poteza da se dodatno osigura kontinuitet i sigurnost strateških programa, posebno u trenutku kada globalni bezbednosni izazovi rastu.

Rast cena i reakcija tržišta

Nakon Lutnikove izjave, vrednost akcija Lockheed Martina skočila je za 1,6%, dok su akcije Boeinga zabeležile rast od 2,8%. Palantir, poznat po svojim ugovorima za analitiku i veštačku inteligenciju u vojnom sektoru, takođe je zabeležio oporavak i rast od 1,4% na tržištu.

Iz Lockheed Martina poručuju da „nastavljaju blisku saradnju sa predsednikom Trampom i njegovom administracijom u cilju jačanja američke nacionalne bezbednosti“. Boeing nije želeo da komentariše, dok Palantir nije odgovorio na novinarske upite.

Mini-nacionalizacija ili strateški potez?

Kritičari ovaj potez nazivaju oblikom „mini-nacionalizacije“, jer otvara vrata aktivnijem učešću države u upravljanju privatnim kompanijama. Međutim, administracija poručuje da nije reč o nacionalizaciji u klasičnom smislu, već o osiguravanju nacionalnih interesa u ključnim sektorima.

Ovo nije prvi put da Bela kuća interveniše u strateškim industrijama. Trampova administracija već je:

• obezbedila 10% udela u kompaniji Intel kroz investiciju od 8,9 milijardi dolara, piše Rojters
• preuzela „zlatnu akciju“ u US Steel-u tokom pregovora o akviziciji od strane japanskog Nippon Steel-a,
• kupila udeo u MP Materials, jednoj od ključnih kompanija za retke metale,
• i postigla dogovor sa Nvidijom i AMD-om o 15% prihoda od prodaje čipova Kini, što omogućava državi dodatnu kontrolu nad kritičnim tehnološkim resursima.

Argumenti protiv

Dok deo ekonomista i analitičara smatra da je reč o neophodnom koraku za zaštitu nacionalne bezbednosti, pojedini stručnjaci i političari posebno iz redova demokrata izražavaju zabrinutost. Vilijam Hartung, viši istraživač Instituta Quincy, upozorava da bi ovaj model mogao da „podstakne vladu da stavi finansijski interes kompanija ispred strateških odluka“.

Sličan ton zabeležen je i među konzervativnim republikancima, koji tradicionalno zastupaju princip minimalnog mešanja države u privatni sektor. Senator Rand Pol kritikovao je ideju kao opasno približavanje modelu državne kontrole proizvodnih resursa:

„Danas je to Intel, sutra može biti bilo koja industrija koju sekretar za trgovinu odluči da kontroliše. Ako konzervativci sada to podržavaju, otvaraju vrata demokratama da u budućnosti prošire državnu kontrolu nad privatnim sektorom. Ovo je suštinski oblik socijalizma.“

Strateški motivi

Prema izvorima iz Bele kuće, cilj ovih poteza nije samo ekonomska kontrola, već i priprema za novu eru geopolitičkih izazova. Dok SAD nastavljaju da investiraju u modernizaciju vojske i razvijaju napredne projekte poput hipersoničnih raketa, veštačke inteligencije u odbrani i svemirskih sistema, kontrola nad kritičnim kompanijama osigurava da nijedna tehnološka inovacija ne može biti ugrožena privatnim ili stranim interesima.

Stručnjaci napominju da bi ova politika mogla dodatno da poveća američku konkurentsku prednost nad rivalskim silama, posebno Kinom i Rusijom, koje su već godinama uvele strogu državnu kontrolu nad sopstvenim vojnim industrijama.

Trampova strategija „Amerika na prvom mestu“

Ovaj potez savršeno se uklapa u dugogodišnju strategiju Donalda Trampa da se ključne tehnologije i vojna moć očuvaju u okviru nacionalnog interesa. Njegova administracija smatra da je nezamislivo da kompanije koje gotovo u potpunosti zavise od državnih ugovora ostanu potpuno privatne i izložene globalnim tržišnim rizicima.

„Moramo da obezbedimo da američka odbrana ostane u američkim rukama“, ističu izvori bliski administraciji.

„Državni kapitalizam“ u vojnoj industriji SAD

Planirani ulazak države u vlasničke strukture odbrambenih giganata poput Lockheed Martina i Boeinga mogao bi da preoblikuje čitav američki odbrambeni sektor. Dok jedni potez vide kao neophodan za očuvanje nacionalne bezbednosti, drugi ga kritikuju kao opasno približavanje modelu državnog kapitalizma.

Trampov plan da država preuzme delimičnu kontrolu nad kompanijama poput Lockheed Martina ili Intela sve više liči na ono što zemlje na istoku već decenijama praktikuju. Iako se u SAD to naziva strateškim partnerstvom, suština ostaje veoma slična – ozbiljna država ne može sebi da priušti da prepusti ključne tehnologije i proizvodne kapacitete isključivo tržištu.