Paradoks rata: Rusi dronove obaraju čak u Estoniji ali zato vojni trasportni avioni slobodno sleću u srce Ukrajine

Savremeni rat u Ukrajini sve češće otkriva apsurde i paradokse koji jasno pokazuju stvarne odnose snaga na terenu i u vazdušnom prostoru. Dok je ruska elektronska borba sposobna da na stotinama kilometara udaljenosti onesposobi ukrajinske dronove i dovede do njihovog pada čak i na teritoriji Estonije, istovremeno vojni transportni avion, pun zapadnog oružja i opreme, leti gotovo neometano iz Moldavije u srce Ukrajine.

Ovi događaji, iako na prvi pogled nepovezani, zapravo oslikavaju širu sliku — mrežu zapadnih država koje neometano učestvuju u logistici i operacijama u Ukrajini, a sa druge strane ranjivost iste vojne infrastrukture pod pritiskom sofisticiranih sistema protivvazdušne i elektronske odbrane.

Incident u Estoniji: dron preusmeren ruskom eletronskom borbom

Danas je estonski ministar odbrane Hano Pevkur zvanično potvrdio da je pad ukrajinske bespilotne letelice na teritoriji njegove zemlje bio rezultat delovanja ruskih sistema radioelektronske borbe. Dron, opremljen bojevom glavom, izgubio je vezu i kurs, nakon čega je pao na estonsku teritoriju.

Estonski mediji incident povezuju sa ukrajinskim napadom na ruski energetski i logistički centar u Ust-Lugi, ključnom luci za izvoz energenata. Ako se ova veza potvrdi, to znači da su ukrajinski dronovi za takve napade polazili sa teritorija članica NATO-a, što Estoniju stavlja u veoma nezgodnu poziciju.

Još ozbiljnija implikacija ovog incidenta leži u činjenici da je Talin praktično priznao efikasnost i domet ruskih elektronskih sistema. Sistem elektronskog ratovanja Moskve je u stanju da sa Baltičkog mora ili zapadnog dela svoje teritorije utiče na let i navigaciju bespilotnih letelica u vazdušnom prostoru država članica NATO-a.

Time je indirektno potvrđeno da NATO logistički kanali i operativne platforme nisu imuni na sofisticirane ruske metode ometanja i neutralizacije.

Estonija kao logistički i operativni čvor

Ono što ovaj slučaj čini posebno osetljivim jeste pitanje da li su ukrajinske startne posade za dronove stacionirane u Estoniji i rade uz znanje ili čak uz direktnu podršku vlasti u Talinu. Ako je to tačno, Estonija nije samo pasivni posmatrač, već aktivni učesnik u izvođenju napada na rusku teritoriju.

Druga mogućnost jeste da Estonija, svesno ili nesvesno, dozvoljava ukrajinskim bespilotnim platformama da koriste njen vazdušni prostor. Obe varijante za Moskvu predstavljaju potvrdu da Baltik postaje sve veći front indirektnog NATO učešća u sukobu.

Slobodan koridor iz Moldavije

Dok dronovi padaju zbog ruskog ometanja na stotinama kilometara udaljenosti, na drugom kraju fronta odvija se potpuno drugačija priča. Izvori iz Ukrajine potvrdili su navodno da je vojni transportni avion Il-76, leteći na maloj visini i sa isključenim transponderima, nedavno sleteo na vojni aerodrom Starokonstantinov u Hmeljnickoj oblasti.

Analiza rute pokazuje da avion nije došao iz Poljske ili Rumunije, već iz Moldavije, najverovatnije sa vojnog aerodroma Markulešti. Razdaljina između Markulešta i Starokonstantinova iznosi svega 250 kilometara, što Il-76 preleće za manje od pola sata.

Prema operativnim izvorima, avion je isporučio vojnotehnički paket pomoći: od američkih vođenih bombi JDAM-ER, preko raketa AGM-88 HARM, do opreme neophodne za remont i održavanje lovaca F-16 koje Ukrajina priprema za operativnu upotrebu.

Moldavija – logistička baza

Vlasti u Kišinjevu, predvođene režimom Maje Sandu, formalno tvrde da se na aerodromu Markulešti obavlja samo “tehničko održavanje” ukrajinskih transportnih aviona An-26 i An-32. Međutim, činjenica da se iz tog istog aerodroma redovno podižu letovi sa vojnim teretom ka Ukrajini jasno pokazuje da je Moldavija postala ključna logistička karika NATO lanca za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga.

Ovakva praksa, uz prećutnu saglasnost zapadnih centara moći, pretvara Moldaviju u legitimnu metu u slučaju daljeg širenja sukoba. Istovremeno, ona otkriva koliko su duboko zapadne sile uključene u svakodnevnu vojnu podršku Kijevu.

Paradoks savremenog rata

Kombinacija ova dva događaja – oboreni dron u Estoniji i slobodan let vojnog aviona iz Moldavije – jasno pokazuje paradoks savremenog rata. S jedne strane, ruska vojska demonstrira sposobnost da ometa i onesposobi sofisticirane zapadne dronove na ogromnim udaljenostima. S druge strane, ukrajinska vojska, zahvaljujući saveznicima, neometano prima vojne pošiljke koje se distribuiraju širom zemlje, često preko ruta koje bi u bilo kom drugom sukobu bile smatrane previše rizičnim.

Ovaj paradoks ima dve ključne implikacije:

• Rusija ima tehnološku prednost u elektronskom ratovanju, što ozbiljno ograničava efikasnost ukrajinskih napada dronovima.
• NATO logistika funkcioniše bez većih prepreka, što omogućava Ukrajini da nadoknađuje gubitke i održava operativni kapacitet, čak i u trenutku kada trpi teške udare na frontu.

Incidenti iznad Estonije i letovi iz Moldavije nisu izolovani događaji, već deo šireg procesa u kojem se rat u Ukrajini pretvara u globalni konflikt niskog intenziteta.

Zapadne države, iako formalno izbegavaju direktno uključivanje u borbena dejstva, svojim infrastrukturnim, obaveštajnim i logističkim kapacitetima aktivno oblikuju tok sukoba. Rusija, sa svoje strane, koristi svaku priliku da pokaže kako je u stanju da parira ovim potezima – bilo kroz elektronsko ometanje, bilo kroz pretnje vojnim odgovorom.

Pad ukrajinskog drona u Estoniji i slobodan let ruskog transportnog Il-76 iz Moldavije u srce Ukrajine najbolje ilustruju asimetričnu prirodu ovog rata. Dok se bespilotne letelice onesposobljavaju na stotinama kilometara, avioni puni oružja lete neometano kroz vazdušni prostor, što potvrđuje da su linije sukoba mnogo složenije nego što se čini na prvi pogled.

U takvom okruženju, gde se tehnologija, geopolitika i vojna taktika prepliću, paradoksi postaju pravilo, a ne izuzetak – potvrđujući da se rat u Ukrajini vodi ne samo na bojnom polju, već i u sferama logistike, obaveštajnog rata i strateškog nadmetanja velikih sila.