Pruski feniks se vratio: kako je Nemačka stvorila najmoćniju bezbednosnu mrežu u Evropi

Da li je moguće da Nemačka, kao zemlja gubitnik u dva svetska rata, danas ima jednu od najsloženijih i najsposobnijih bezbednosnih struktura na svetu? Dobre poznavaoce istorije to neće iznenaditi, jer je još u Pruskoj sredinom devetnaestog veka postojala Pruska tajna policija (Preußische Geheimpolizei), čak i formalni prethodnik zloglasnog Gestapoa. Trajala je od 1851. do 1933. godine.

O bezbednosti Nemačke brinule su se i sledeće organizacije: Mornarička obaveštajna služba (Marinenachrichtendienst, poznata i kaoNacrhichten-Abteilung),obaveštajni deo nemačke Carske mornarice; uporedo s njom delovalo je i Treće odeljenje (Abteilung IIIb), Vojna obaveštajna služba carskog Generalštaba.  

O nacističkim bezbednosnim strukturama već smo pisali, no da podsetimo da su se tu nalazili Armijska obaveštajno-analitička služba (Abteilung Fremde Heere Ost), Abver (Abwehr), Mornarička izviđačko-obaveštajna služba (B-Dienst, Beobachtungsdienst), Državna tajna policija Gestapo (Geheime Staatspolizei), Tajna policija Vermahta (Geheime Feldpolizei), kao i Služba bezbednosti SD (Sicherheitsdienst), policija nacističke partije.

Posle Drugog sv. rata Zapadna Nemačka imala je službu bezbednosti koja se popularno zvala Zipper (Gehlen Organizacion) i koja je bila prethodnik Federalne obaveštajne službe (Bundesnachrichtendienst ). I armija Nemačke imala je svoju službu, Obaveštajni centar Saveznih oružanih snaga (ANBw ili ZNBw, odnosno Das Zentrum für Nachrichtenwesen der Bundeswehr).

U novu, ujedinjenu Nemačku posle pada Berlinskog zida ušle su i prilagođene, prečišćene, dve službe Demokratske Republike Nemačke – Ministarstvo državne bezbednosti (Ministerium für Staatssicherheit) i Vojna obaveštajna služba (Militärische Aufklärung der Nationalen Volksarmee). Taj potez je bio logičan jer su oni najbolje poznavali područje dotadašnje Demokratske Republike Nemačke. 

Kako danas izgleda bezbednosna mreža Nemačke?

Bezbednosni izazovi ove zemlje jesu veliki jer je ona u centru Evrope kao nezaobilazna raskrsnica, ali ne samo to; veliki broj homogenih etničkih grupa koje već decenijama obitavaju na njenom tlu kao strani radnici, jesu dodatna iskušenja. To nisu grupice, već ozbiljne društvene zajednice koje se mere stotinama hiljada, pa i milionima. Podsetimo da su se za vreme minhenske Olimpijade u Minhenu nalazile četiri džamije.

Sada ih, širom Nemačke, ima gotovo trista. Etničke zajednice su najčešće ljudi koji su došli ”trbuhom za kruhom”, ali  i one su, zbog svojih specifičnosti, tražile posebnu obuku nemačkih policajaca, stvaranje novih mreža saradnika, itd.  Nemci su na svoj, pedantan i sistematičan način uvezali obaveštajne, vojne ali i građanske bezbednosne službe, tako da su danas aktivne sledeće bezbednosne komponente:

● Federalna obaveštajna služba (BND –  Bundesnachrichtendienst), strana i vojna obaveštajna aktivnosti. O njoj i njenom angažovanju svakako ćemo napisati poseban tekst. Razlog? Ima ih više. Spomenimo samo da BND ima oko 300 zvaničnih predstavništava po celom svetu, uz preko 7.000 profesionalnih saradnika, od kojih je oko 2.000 određeno za rad u inostrantvu.  Ako se pri tom setimo mračne uloge Nemačke na Balkanu ovih decenija, eto razloga da se ovom službom temeljnije pozabavimo.

● Vojna kontraobaveštajna služba (MAD – Militärischer Abschirmdienst).

● Federalna služba zaštite ustavnog poretka (BfV – Bundesamt für Verfassungsschutz). Osnovni zadak je zaštita od unutrašnjih pretnji. Njena oblast je nadležnost nad 16 saveznih država.

Pored ovih, postoji nekoliko agencija vojnog i građanskog karaktera koje nemaju status obaveštajnih službi, ali svoj rad koordiniraju sa nemačkim obaveštajnim službama:

● Strateška izviđačko-osmatračka komanda (KSA -Kommando Strategische Aufklärung): to je Centralna funkcionalna komanda za vojnu obaveštajnu službu, vojnu signalnu obaveštajnu službu i geoprostornu obaveštajnu službu. Ona se delom bavi kibernetičkim i IT područjem. Podređene jedinice uključuju i Centar za sajber operacije i Centar za operativnu komunikaciju koji je odgovoran za psihološke i informaciono-informatičke operacije.

● Centralna uprava za informacione tehnologije u sektoru bezbednosti (Zentrale Stelle für Informationstechnik im Sicherheitsbereich – ZITiS). Obavlja kriptoanalize i digitalni nadzor. Najveći deo posla obavlja kao deo podrške u sektoru za sprovođenje zakona pri BfV (Federalne službe za zaštitu ustavnog poretka).

● Federalna služba za zaštitu informacija (Bundesamt für Sicherheit in der Informationstechnik – BSI). Na saveznom nivou bavi se zaštitom informacija opšte komunikacije i kibernertičkog prostora.  

● Savezna uprava kriminalističke policije (Bundeskriminalamt – BKA). Reč je o kriminalističkoj i bezbednosnoj obaveštajnoj službi. Ona nije klasična obaveštajna agencija, ali podseća na nju u nekoliko aspekata; ima Odeljenje za zaštitu države (Staatsschutz), istražuje politički ekstremizam, terorizam i špijunske aktivnosti bezbednosno interesantne za policiju. Nedavno su pri njoj otvorena i dva nova odeljenja – za kibernetički kriminal i islamistički terorizam.

● Državne uprave kriminalističke policije (Landeskriminalämter – LKA). Ove službe imaju sopstvene policijske jedinice odgovorne za zaštitu države. Dalje odgovornosti mogu biti raspoređene po administrativnoj vertikali na regionalne policijske entitete unutar saveznih država.

● Savezna policija (Bundespolizei). Uniformisana policijska služba odgovorna za bezbednost granica i prelaza, vazduhoplovstva i železnice. Jedna od njenih obaveza je i podrška BfV u oblasti radio-tehnologije, uključujući i prikupljene obaveštajne podatke radi identifikacije komunikacije stranih obaveštajnih službi unutar države.

● Carinski istražni biro (Zollkriminalamt – ZKA). Bavi se istragom i analizom finansijskih malverzacija, trgovinom oružjem i drogom. Centralizovana je na nivou države, pri čemu ima regionalne ogranske savezne carisnske istražne službe.

● Finansijska obaveštajna jedinica (Zentralstelle für Finanztransaktionsuntersuchungen – FIU).  To je Centralna agencija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Ranije je bila deo BKA, a od 2017. godine osnovana je kao deo ZKA, sve do 2021. dok nije postala Odeljenje Generalne carinske direkcije.