Kolumbija je 21. avgusta 2025. godine doživela jednu od najsmrtonosnijih serija napada u poslednjoj deceniji. U samo jednom danu izvedeni su sinhronizovani teroristički udari u nekoliko regiona, koji su odneli 18 života i ostavili desetine ranjenih.
Analitičari upozoravaju da upotreba FPV dronova u takvim operacijama predstavlja novu fazu eskalacije nasilja u toj zemlji.
Serija napada u jednom danu
Bombaški napad u Kalia
Prvi udar dogodio se u gradu Kali, gde je eksplodirao automobil-bomba u blizini vojne aviobaze Marco Fidel Suárez. U snažnoj eksploziji poginulo je šest osoba, dok je više od 60 ljudi zadobilo povrede različitog stepena. Snimci i fotografije sa lica mesta prikazuju potpuno uništena vozila, oštećene objekte i paniku među civilima i vojnim licima koji su pokušavali da pomognu povređenima.
Napad na policijski helikopter
Drugi, još šokantniji napad desio se u departmanu Antioquia, gde je FPV dron napao policijski helikopter UH-60 Black Hawk. Dron, opremljen eksplozivnim punjenjem, pogodio je letelicu tokom operacije potrage za “disidentima FARC-a”. U padu helikoptera poginulo je 12 policajaca, dok je petoro njih zadobilo teške povrede.
Američki stručnjaci ističu da je ovo prvi zabeleženi slučaj u Kolumbiji da su narko gerilci uspešno oborili vojnu letelicu korišćenjem drona, što nagoveštava dramatičan skok u tehnološkoj sofisticiranosti ovih grupa.
Treća eksplozija u Kalia
U istom danu, u trgovačkom delu grada Kalia, dogodila se još jedna eksplozija. Iako vlasti još uvek nisu objavile detalje o žrtvama i uzroku, sumnja se da je reč o delu koordinisanog napada.
Reakcija vlasti i istraga
Predsednik Kolumbije Gustavo Petro osudio je napade i označio ih kao direktnu odmazdu narko kartela i disidenata FARC-a zbog pojačanih akcija vlade protiv narko proizvodnje i distribucije kokaina.
Prema izjavama zvaničnika, iza napada stoji Ivan Mordisco, bivši komandant takozvanog “Prvog fronta” Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC), koji sada predvodi Estado Mayor Central (EMC) – savez disidentskih frakcija FARC-a koje su odbile da potpišu mirovni sporazum iz 2016. godine i koje aktivno sarađuju sa narko kartelima.
Tokom istrage uhapšen je najmanje jedan osumnjičeni, a policija i vojska intenzivirale su operacije u regionima pod kontrolom EMC-a i njihovih saveznika.
Eskalacija narko rata i rekordna proizvodnja kokaina
Napadi dolaze u trenutku kada se Kolumbija suočava sa rekordnim obimom proizvodnje koka biljke. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u 2023. godini površine pod zasadima koka biljke dostigle su 253.000 hektara, što je najviši nivo ikada zabeležen.
Ovaj porast proizvodnje ne samo da jača finansijsku moć kartela i gerilskih grupa, već i omogućava ulaganje u naprednije tehnologije, poput FPV dronova, koji sada očigledno postaju oružje izbora u sukobima sa državnim snagama.
FPV dronovi – novo oružje u ratu protiv države
Posebnu pažnju stručnjaka privukla je upotreba FPV drona u napadu na helikopter. FPV (“First Person View”) dronovi, prvobitno popularni među entuzijastima u trkama i snimanju iz vazduha, sada su modifikovani za vojne i terorističke operacije.
Oni omogućavaju operaterima da upravljaju letelicom u realnom vremenu pomoću kamere i naočara, što im daje izuzetnu preciznost i mogućnost ciljanog udara čak i na pokretne mete, kao što je bio helikopter UH-60.
Ukrajinski faktor i očigledan transfer znanja
Da strateške posledice rata u Ukrajini sežu daleko izvan istočnog fronta, otvarajući potpuno novu i neočekivanu bezbednosnu pretnju, već smo pisali. Latinskoamerički plaćenici, pod plaštom “Legije stranaca u Ukrajini”, koriste ovu priliku kako bi lako stekli napredne borbene veštine, koje planiraju da primene u službi narko-kartela, a pritom i zarađuju novac.
Analitičari bezbednosti ističu da značajan broj kolumbijskih plaćenika učestvuje u sukobima u Ukrajini. Tamo su stekli dragoceno iskustvo u upotrebi FPV dronova i drugih savremenih tehnologija ratovanja. Britanski mediji idu još dalje, te pišu da su kolumbijski plaćenici bolji od ukrajinskih vojnika.
Sada je očigledno da se to znanje vraća u Latinsku Ameriku, gde se koristi za unapređivanje sposobnosti narko-gerilskih grupa. Ovaj trend dodatno komplikuje napore kolumbijskih vlasti da se izbore sa gerilskim grupama, jer je jaz u tehnološkoj superiornosti između regularnih snaga i narko kartela drastično smanjen.
Međunarodne implikacije
Napadi u Kolumbiji zabrinuli su i međunarodne partnere te zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, koje Kolumbiji pružaju vojnu i obaveštajnu podršku. Upotreba dronova u obaranju helikoptera izaziva pitanja o potrebi za modernizacijom opreme kolumbijskih snaga i unapređenjem taktika protiv asimetričnih pretnji.
Takođe, eksperti upozoravaju da bi ovakvi napadi mogli da inspirišu slične metode u drugim regionima sveta, gde su prisutne slične strukture organizovanog kriminala i pobunjeničkih pokreta.
Napadi od 21. avgusta 2025. godine jasno pokazuju da Kolumbija ulazi u novu fazu sukoba sa narko kartelima i disidentskim frakcijama FARC-a. Upotreba FPV dronova za rušenje vojnih helikoptera predstavlja ozbiljnu prekretnicu u ovom ratu i signalizira da će buduće borbe biti još smrtonosnije i sofisticiranije, dok plaćenici, barem oni koji prežive i uspeju da se vrate iz Ukrajine u komadu, stižu sveže obučeni i sa borbenim iskustvom.
Kako raste proizvodnja kokaina i finansijska moć kriminalnih grupa, povećava se i njihova sposobnost da koriste tehnologije koje su donedavno bile rezervisane samo za vojne sile. Kolumbijska vlada sada mora pronaći način da odgovori na ovu pretnju – uz pomoć međunarodnih partnera i modernizaciju sopstvenih kapaciteta – pre nego što nasilje dostigne nivo koji bi mogao destabilizovati celu regiju.
18 shupkoliza manje
18 kretena manje
18 murjaka manje